(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Biodiversity Heritage Library | Children's Library | Advanced Microdevices Manuals | Linear Circuits Manuals | Supertex Manuals | Sundry Manuals | Echelon Manuals | RCA Manuals | National Semiconductor Manuals | Hewlett Packard Manuals | Signetics Manuals | Fluke Manuals | Datel Manuals | Intersil Manuals | Zilog Manuals | Maxim Manuals | Dallas Semiconductor Manuals | Temperature Manuals | SGS Manuals | Quantum Electronics Manuals | STDBus Manuals | Texas Instruments Manuals | IBM Microsoft Manuals | Grammar Analysis | Harris Manuals | Arrow Manuals | Monolithic Memories Manuals | Intel Manuals | Fault Tolerance Manuals | Johns Hopkins University Commencement | PHOIBLE Online | International Rectifier Manuals | Rectifiers scrs Triacs Manuals | Standard Microsystems Manuals | Additional Collections | Control PID Fuzzy Logic Manuals | Densitron Manuals | Philips Manuals | The Andhra Pradesh Legislative Assembly Debates | Linear Technologies Manuals | Cermetek Manuals | Miscellaneous Manuals | Hitachi Manuals | The Video Box | Communication Manuals | Scenix Manuals | Motorola Manuals | Agilent Manuals
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Druga slovnicka citanka za katolicke pucke ucione .."

»* • '•ŚPf 






PG 12361 
.A82 
1869 
Copy 1 



MF; 



*&*£5. 


:' : *V 






35S 





ihXM\j fit ®QXlQXt$$. 



iii 



UNITED STATES OF AMERICA 



- 



UurtUifaj 



Druga 

Slovnićka ćitanka 



za 



katolićke pućke ućione. 







Valja svez?;iia u platnemi herbtu 49 uov&ćah. 



U Becu. 

U c. kr. nakladi Skolskih knjigah. 

1809. 






Knjigah za skole, izdatih u c. kr. nakladi skol- 
skih knjigah, nije slobodno prodayati skuplje nego 
u cenę, naznacene na naslovnom listu. 



A 



i 






Pervi odsek, 



1. StToritelj. 

J ednoga dana na końcu meseca svibnja bijase 
tih dazd navlazio izperzenu zemlju. Preko noc* 
pako razvedri se nebo, i prije nego je stalą 
zora pucati, blistałm se na obzorju jasne 
zvezde. Żivko prevari zoru, i razgledav se 
mało, opazi, da će svanuti lep danak. Pro- 
budi dakle i svojn decu, desetgodiśnju Anku 
i osamgodisnjega Janka, veleć im: „Ustanite 
i obucite se berze bolje, ako zelite motriti 
kako sunce izlazi \ u Deca skoce umah na lagane 
nozice, obuku se, te pohite sa svojim otcem 
na bliznji breźuljak. Po travicah treptijase 
biserna rosa, a cvetje sipase preugodan miris. 
Iz gaja dopirase im do usijub blagoglasan 
spev pticicah pevicah. Penjuć se na breźuljak 
smotrise na jednoj strani cervenkasto obzorje, 
a oblacići, sto su po njem plovili, ucinise im 
se obrubljeni zlatnom obrubom. Zvezde po- 
bledjivahu sve vise i vise, a sjajni mesec pri- 
gibase se k zapadu. Deca nebise jos nikada 



4 

videla tolike krasote. Za cas dodju na brezuljak, 
i tu opaze, kako se sjajno sunce sve po mało 
pomoljuje, dok se nije cela zlatna kruglja nad 
zemlju uznesla. Otac uzdigne ruke i oci prama 
nebu, i ręce poboznim glasom: „Boże, veliko 
li je stvorenje tvoje !" — Mukomniucahu dobra 
deca jos boljega otca i svedj upirahu oci 
svoje prama nebu. — „Nut," ręce im na to 
otac, „sunce, mesec i zvezde stvori Bog i na- 
znacl im put, da hode po obzorju. On stvori 
i gore, polja i vode. Nebo i zemlja njegovo 
su delo. Bog je stvoritelj sveta i stvoritelj 
nas ! Puna su nebesa i zemlja slave njegove !** 

2. Pesmica jutreuja. 

Tamna noći, srećno ti nam minu: 
Zarko sunce, lepo ti nam sinu! 
Sto smo zdravo oda sna ustali, 
Milom Bogu daj, brate, zahvali. 

Iz psalma 148. 

Gospodina svi hvalite, 
Ke na nebu za se on stvori, 
I hvalom ga pocastite 
Na \isinah rajskih gori. 

Yisnja vojsko, vojsko od zvizdah, 
Ka vojujeś verno njemu, 
Sred treptećih dikah i gizdati 
• Pevaj hvale dostejne mu. 



Stvori u jezik vedru zraku, 
Sunce i inesec, ter ga slavi; 
Njemu hvalu daj jednaku 
Svaka svetlost u naravi. 

Nebo od neba, lepi raju, 
Kom sva dobra neprohode, 
Gin', da stvorcu bvalu daju 
Verh nebeske s tobom vode. 

On mogućoj po besedi 
Stvore stvori svih godista, 
Netom ręce i naredi, 
Taj cas posta svet iz nista. 

3. Boźja snioźnost. 

Otac povede sa sobom Stanka na polje, 
Iz perva bijałiu u zivahnu razgovoru; nu na 
jedan put zamuce oba, bilo bo je strasno 
vruće. „Sto to praska u psenici?" upita u neke 
Stańko. „Motri, odakle?" odgovori mu otac. 
Dęte postoji na cas i ręce: „Cini mi se, iz 
klasovah. u „Dobro si opazio moj sinko," pri- 
meti otac ; zernje zrije u klasovih, i zato puca 
pleva oko njega; a to sve cini sunce. Onde 
na dervetju rude se tresuje: bez ove topline 
nebi nikada osladile." — „Ali trava ipak sahne, 
zemlja je izpucana i svuda se potipljes na 
okamenjene grudę," doda opet mali sincić. — 
„Pocekaj samo, milo dęte, umah ces videti, 
kako će se opet okrepiti," odgovori otac. 



Dok su oni tako govorili, pokaże se na daleku 
tmasta oblacina, koja se je sve većma blizila 
i śirila; i prije nego su doma dosli, nastanę 
bura. Dażd se levase iz oblaka, munje sevahu 
povetarjem, grom udarase za gromom. Pod 
vecer pako razvedri se opet nebo; a drugi 
dan zadje Stańko u vert, i stanę sam sobom 
govoriti : „Kako li je opet sve lepo i żivo, sto 
je joś jućer prignutom glavicom vehlo i ginu- 
lo!" Otac ga pako pouci : „U tom vidis sinko, 
kako je Bog mudar i moguć!" Suncem grije 
bilje, samo da dozrije; straśno sumi grom, ali 
tim se krepę polja, njive i livade. 

4. Pesmica Yecernja. 

Primi, dobri Boże, hvalu serca mogą, 
Sto me danas cuva oda zla svakoga. 
Cuvaj me i noćas angjeli cuvari, 
Da mi zlocest sanak pocinka nekvari, 
Pa kada ustanem veselo i zdravo, 
Hvalit ću Te opet, bit ću dęte pravo. 
Pomoli se za me, blazena Grospoje; 
Budi danju noćju Ti okrilje moje ! 

5. Posloyiee o Bogu. 

Sve s Bogom i razlogom. — ■ Bog znade, 
kako valjade. — Bog na nebu, a car na 
zemlji. — Bog je spor, ali je dostiżan. — 
Bog neplatja svake subote. — Bog neda jed- 



nomu coveku sva dobra. — Bog nikomu du- 
zan neostaje. — Bog zatvori jedna vrata, a 
otvori stotinu. — Bog dao, Bog i uzeo. — 
Bog daje, da se gresnik kaje. — Bog visoko 
sedi, i siroko gledi. — Izpred bozje volje ni- 
kud nikamo. — Bog nespava. — O tajnih 
samo Bog sudi. — Sto je od Boga, sladje je 
od meda. — Koga Bog miłuje, onoga i kara. — 
Koj prosi, taj nosi — Zaludu se covek cuva, 
ako ga Bog neuzcuva. — II daźd pada, ii 
sneg perśi, nek se boźja volja versi. — Gde 
covek nemoźe, onde Bog pomoże. — Covek 
odredi, a Bog naredi. — Tko Bogu sluzi, ima 
dobra gospodara. — Koga Bog ćuva, onoga 
puska nebije. — 

6. Bożja dobrota. 

Za kog, Boże, tva dobrota 

Tako krasno stvori svet? 
Po dolinah i po gorah 

Za koga je sav taj cvet ? 
Za koga su sve radosti, 

Kad je bogat njivah plod? 
Za koga je verhu śumah 

I livadali sunca hod? 

Za kog silna stada verve 

Po prirodi ovoj svoj? 
Za kog' plavi neizmerni 

Razastire svod se tvoj? 



Za koga je polje, ręka? 

Za kog' morę? za kog' vir? 
Lakokrili za kog' vetar? 

Za kog sav je taj svemir? 

To nam daj es, da moźemo 

Krasotam se divit Tvim, 
I da nam je cuvstvovati 

Tvoj blagoslov możno svim ; 
A ta radost trebala bi 

Da k ljubavi vodi nas, 
Da svih serca Tebi teźe, 

K Tebi, koj si sviuh spaś ! 

O pogledaj milostivo 

Nas zahvalne dece sbor, 
Nad koj orne vek izlevas 

Svoju ljubav odozgor! 
Ta zahman nam neusadi 

Ti u serca svetu ćut, 
Daje ovaj zivot samo 

Dovecnosti Tvoje put ! 

7. Sv. Augustin. 
Jednom hodase sveti Augustin po rnor~ 
skoj obali, premetjuć u svom bistru razumu, 
nebi li se kako dala prouciti duboka tajna 
presvetoga trojstva. Tu opazi iznenada lepa 
mladića; gde ljuskom vodu iz mora grabi i 
preleva u neznatnu jamicu, u pesku izrovanu. 
Sveti niuz postane, i po sto je mladića podugo 
motrio, pristupi k njemu, te ga upita : „Reci mi, 



drago moje, cemu to radis ?" — ,Rad bih,' 
odgovori niladić, ,niorsku vodu amo u ovu 
jamicu preliti.* — „Okani se toga, milo dęte," 
ręce na to ljubeznim glasom sveti muz, „okani 
se toga bezuspesna posła. Da tu sedis i hiljadu 
godinah, ipak nebi mora izgrabio nit prelio !" — 
,Pa ipak,' primeti mladió, mnogo bi lagi je ja 
to izveo, nego bi ti svojim ogranicenim urnom 
prouclo taj mi presvetoga trojstva.' — To 
rekav, nestade ga. Mudri ućitelj cerkve lahko 
se doseti u skrusenoj pameti, na sto ga Bog 
mladićem, angjelom, spominje, i od to se doba 
cuvase, da si prekomernim mudrovanjem ne- 
muti stetlosti vere, potverdjene svedocanstvom 
fidma Boga. 

8. Vera. 

Vidim puzit cerva u travi ? 
Vidim rasti dervo u gaju; 
Al sto' e tomu uzrok pravi? 
Oci moje tog neznaju; 
Zaludu se covek muci, 
Dela bozja da prouci. 

Sto se maglom umu skriva 
Sto se tminom znanju krije, 
To se samoj veri odkriva ; 
Kad ju dobri Bog razgrije: 
Cerkve stalno svedocaustvo 
lstine je porurianstyo. 



10 

Troosoban al jedini 
Bog je u trojstvu od vek veka : 
Otac i Sin, Duh istini: 
Stvorac, Spaś i Svet coveka; 
To ja derźim, to verujem, 
Jer Isusov nauk stujem. 

Vera moja jest od Boga, 
Bog pogresit pak nemoże : 
Mudrost tasta sveta ovoga 
Mene nikąd nepremoźe: 
Rec mi 'e boźja samo mila, 
Sto mi 'e moja vera odkrila. 

Sunce istine nad sve puke, 
Gospodine, daj uznesi, 
Da spoznaju Tv§ naukę, 
Da Te slave na nebesf, 
Gde će Tebe videt dusa, 
Pokli telo smert pokusa. 

9. CerkYeno godiśte. 

Kao venac krasna cvetja preplitju se go- 
(listem mili svetci i blagdani cerkveni. Dośastje 
(advenat) cini poćetak. Iz poboznosti zornicne 
razvija se pako po badnjaku na bóiic mila 
uspomena narodjenja Isusova s uzvisenim da- 
nom bogojavljenja. Blago nevinu sercu,, koje 
se raduje s angjeli, s devicom Marijom, sa 
svetim Josipom, s bogobojnimi pastiri i mu- 
draci kod Isusa u Betlemu! Svatko, mlad i 






11 

star, priprost i uzviśen, może se mnogo od 
njega nauciti već kod jaslicah, u Nazaretu * 
u hramu jerusolimskom. 

Pocamsi od Hste srede iii pepelnice pri- 
pravljaju se kerstjani ceterdeset danah postom 
i molitvami na sveti iii veliki tjedan (nedelju» 
sedmicu) prije uskersa. Pośle źalostnoga veli- 
koga cetvertka. tuznoga velikoga petka i tihe 
velike subote nastaje veliki blagdan uzkhrsnutja 
Gospodinova. Put kriźa u korizmi, sveti obredi 
i bozji grób u velikom tjednu budę u nas 
svete odluke. A tko se pośle toga neraduje 
rad uskersnutja i zastupljenja Gospodnjega ? 
Kada opet prodje 50 danah, tada se slavi 
uspomena poslanja duha suetoga. U berzo na 
to sledi blagdan presvetoga trqjstva i brasan- 
cevo iii te!ovo. Cerkva spominje jos raznimi 
blagdani majku bozju, devicu Mariju. Osim 
toga posvetjen je svaki dan u godini imenu 
i nspomeni nekojih svetacah, da se nau&mo 
stovati ih i nasledovati. — A sto je pravi 
koren svih blagdanah i svetkovinah, i kakov 
se ima odatle plod roditi? Koren je milost 
i ljubav bożja, a płodom ima biti umnoźanje 
vere, ukrepljenje ufanja i posvetjenje zivota 
ljubavlju Boga i zahvalnostju prama Bogu» 



12 

10. Żfcrtia. 

Sto da Ti dam, o dobri Boże moj, 

Za preveliko miloserdje Tvoje? 
Prebogat Ti si ; vas ov svetje Tvoj 

A moji gresi sve su imanje moje; 
Za dare Tvoje sto da Tebi dam? 
Cim dug da platim Tebi? ja neznam. 
Moj Spasitelju, blagi Isuse, 

U zertvu Otcu Ti sam sebe dade ' T 
A sto da ja dam? moji gresi se 

Prot meni koce, proti meni rade. 
Jaganjce bożji, to mi s ramena 
Ah! greśno skini breme steryena. 
Nesdvoji, duso moja, ab, nesdvoj, 

Bog tvoj se otac milostivan zove: 
Svog Sina radi bit će i otac tvoj 

I resit će te on nesgode ove ; 
Za opłakane prima ukore 
Od, dobar otac, żertvu pokorę. 

11. Rrłż. 

Medju katolickimi kerstjani naci ces svagde, 
kamo se god obratis, kriz; kriz ces naci na 
polju, polag ceste, na gori, po selih, na tor- 
njeyib, na steni po sobah, na oltaru u cerkvah, 
na grobovih, o gerlu devojackom, na persijuh 
2astnićkih, na palici putnickoj, na kruni kra- 
!jevskoj. — Ceni i postuj svagda to sveto zna- 



13 

menje ! Tim znamenjem ucini te eerkva na 
8vetom kerstjenju sluzbenikom Isusovim ; njim 
te blagoslivljahu roditelji, kada si kao malasno 
detesce u kolevci pocivao. Kriz je znamenjem 
tvoga odkupljenja, spomenom na strasne po- 
slSdice gr£ha i stablom bezkonacne ljubavi 
boźje. Sv. Bonaventura nazivase kriz knjigom, 
u koj oj je sve ono naucio, cim se je Bogu 
dopao. Uci dakle i ti tu knjigu, i motreó 
kriz navikni ljubiti Boga, te pazi, da nikada 
neu^inis nesto takova, rad cesa je morao Isus 
za nas umreti. Nalazeć kriz posvuda, pazi, da 
ga nikąd nepovredis, nego slavi Spasitelja, 
obderzayajuć zakon gospodina nebeskoga, komu 
su podlozna nebesa i zemlja, angjeli i ljudi. 
A neznamenujes li se i sam verlo cesto zna- 
menjem kriźa, javno izpovedajuć, da ces raz- 
petoga Isusa poznavati, ljubiti i źivotom sla- 
viti ? Cini dakle , sto obećajes , da ti kriz 
dostojnim nacinom grób uresi i na obćem 
sudu celo razsveti. 

12. Cerkra. 

Lepo li je prebivati u kuci, sagradjenoj 
mudrim graditeljem na ćverstu temelju, u 
kuci obranjenoj od svake nepogode, tako da 
joj nemogu nahuditi niti divlji zivlji, nit opati 
ljudi. Pa sto istom, ako je u takovoj kuci jos' 



14 

mudar, briźan i ljubezan gospodar ? ! Lepo je 
roditi se iii nastaniti u takovu domu : lepo jej 
ziveti i umreti pod takovim krovom ! — Nu 
na celoj sirokoj zemlji neima nego jedna kuca 
te versti; a to je sveta cerkva. Nju sagradil 
Isus Gospodin na temelju prorokah i apośtolah; 
nju ogradi strażom angjeoskom, i nadari 
mannom nebeskom; nju obogati recju svoje 
istine, posveti svojom kervlju i nakiti blagom 
milostih duha svetoga. Nęka se sav svet na 
pobunu digne : cerkvi neće naskoditi ; ona bo 
stoji na pećmi, koje neće premoći sile paklene. 
Po svetu se mogu razsiriti magle zalostnih 
bludnjah: nu u cerkvi neće ugasnuti svetlost 
bozje istine ; jerbo Isus ostaje s njom na 
veke. Isus predade kljuce te kuce — ■ kljuce 
kraljestva nebeskoga — apo&olu Petru; i ti 
kljuci — znak moći upravljajuće — povereni 
su svakomu pravomu nasledniku svetoga Petra^ 
rimskomu biskupu, koga mi sa sinovskim po- 
^itanjem otcem vernih iii svetim otcem nazi- 
vamo. — Rimski papaje namestnik Isukerstov, 
vidiva glava obce cerkve, Ćuvar pravover- 
noga , katolickoga nauka i strazar blaga 
milostih bozjih. Blago onomu ćoveku, koj se 
je rodio iii udomio u svetoj katolickoj 
cerkvi , i koj, boraveć u toj kuci Grospodnjoj, 
żivi po volji njezina upravitelja, te si dusu 



15 
obogatjuje njezinim blagom i milostmi duha 
svetoga. 

13. Katolik. 

Ja kerstjanin sam katolik, 

A sveta cerkya mi je mati: 
I hvala Bogu po vas vik, 

Sto joj se sinom smijem zvati; 
Pred svim ju svetom ja priznam 
I veru svoju na glas dam. 

Bud Bogu hvala po vas vik, 

Sto kerstjanin sam katolik. 
Sto beśe od Sina javljeno, 

Od apostolah na glas dano, 
Od svetih otac' uceno, 

U cerkvi do sad sacuvano : 
To 'e meni vazda prayilo 
I einah vecno merilo. 

Bud Bogu hvala po vas vik, 

Sto kerstjanin sam katolik. 
Sin Boźji cerkvi glavu da, 

Da verni u jedno budu sbjeni, 
I sgradu svoju sazida 

Na protivnoj pram paklu Steni. 
O stup te stene podupert 
Upodkusanju stojim tverd. 

Bud Bogu hvala po vas vik, 

Sto kerstjanin sam katolik. 
Prava je cerkve bil j ega, 

Da 'e vazda stalna, yazda ista, 



16 



U navestjanju Visnjega 

Svedj nepotajna, javna, cista : 

A prepiranje i promena 

Bludnje su ina imena. 
Bud Bogu hvala po vas vik, 
Sto kerstjanin sam katolik. 

U knjigah slovo mertvo je 7 
Premda ih mudrost visnja sazda; 

Sto krije pismo syakoje, 
Mat' me to moja uci vazda: 

Duhom me svetim yladana 

Mat' cerkva vodi bezbludna. 
Bud Bogu hvala po vas vik, 
Sto kerstjanin sam katolik. 

Isusov nauk ja derźim 

I pred svetom se time dieim; 

Svetim se krizem biljeźim 
I kad me udes udri bicim, 

Recem: „o, ufaj, duso, vis, 

Da i sin boźji po dni kriz." 
Bud Bogu hvala po vas vik, 
Sto kerstjanin sam katolik. 

Kada me stisnu nesgode, 
Bez straha dalje gazim cestu, 

Niti se plaśim stogode, 

Da krenuli s puta k boźjem mestu; 

Jere mi svetli cerkva mat' 

Kojoj je pravi put poznat. 
Bud Bogu hvala po vas vlk, 
Sto kerstjanin sam katolik. 



17 

Svoj nauk Isus potverdi 

Pred svetom svime ninogiein cudi; 

Njim apostoli obsterti 
Ko sunce sjahu medju ljudi; 

A cerkva slavna njegova 

Do danas stoji citava 

Bud Bogu hvala po vas vik, ' 
Sto kerstjanin sam katolik. 

Sto kaza Isus, da se sva 
U cerkvi inojoj davno sbiśe; 

Od gorcicnoga semena 
Diźe se stablo vise i vise; 

Gospodnja rec bo nemine, 

Svet pade, cerkva nesgine. 
Bud Bogu hyala po vas vik, 
Sto kerstjanin sam katolik. 

14. ©dabranici bożji. 

Bogu je svaki covek mio ; kralj s krunom 
na glavi i prosjak, trazeći milostinjn, jednakim 
su naćinom sluzbenici bozji, koji će jednoS 
primiti platju po delih svojih. Zato se może 
svaki covek svojimi deli Bogu dopasti. Marija 
bijase siromasna devica u Nazaretu; nu Bog 
ju izabra rad njezine smirenosti, eistoće i sve- 
tosti da budę materom jedinorodjenoga sina, 
Isusa Kersta. Kao tesar pribavljase si Josip 
svagdanju hranu delom rukuh svojih, a Bog 
ga ucini rad nj ego viii krepostih odhraniteljem 

Druga slovnlcka ci'tanka. A 



18 

Spasitelja sveta. Medju ribari u preziranoj ga- 
lilejskoj pokrajini izabra si Isus Petra, Jakova, 
Ivana, Andriju i vise drugih ucenikah. Dva 
tergovacka sina, Edesij i Frurnencij, budu ulov- 
Ijena i u daleku zemlju u roblje prodana, pa 
u toj zemlji, koja se zove Habes i za Egiptom 
lezi, obrate na veru Isusovu i kralja i njegov 
naród. Neznata robinja u Iberiji , imenom 
Kristina, verno ugadjase Bogu svomu. a Bog 
joj zato udeli milost, da je veru kerstjansku 
u toj zemlji razsirila. Sv. Patricij bijase u svo- 
joj mladosti pastirom. Kao takova ulove ga 
gusari i prodadu u Irsku, gde je zatim veru 
Isusovu uveo. I tako si Bog izabra posude 
milosti svoje medju svimi staliśi: medju po- 
ljodelci, rukotvorci, tergovci, vojnici, nadnicari? 
robo vi, prosjaci, kao i medju knezovi i kra- 
ljevi, svetjenici i pustinjaci. Mi ih zovemo 
Svetimi, odabranici bozjimi, sino vi i bastinici 
kraljestva boźjega, subastinici Isusa Gospodina, 
jerbo su mnogo ucinili za kraljestvo bozje i 
rad toga primili platju od Boga. Nasleduj 
njibov primer, i ci ni za bratju svoju, koliko 
samo mozes, te se setjaj, da je Bog rekao: 
ako budes veran u malu, postavit ću te u 
mnogo. 



19 



15. Bobri pastir. 



Motrite, kako po polju stupa zabrinut pastir! 
Ali zasto je tako tuźan ? Kamo stupi, tamo se umah 
suha trava zazeleni; nebo se nanj'smije, zemlja 
mu se raduje. Poznate li vi, draga deco, toga pa- 
stira? a znate li, zasto mu je lice tako tuźno? morda 
nekoga traźi? Verno pasę taj pastir sve ovce, koje 
mu je otac poverio i koje je on svojom kerylju od- 
kupio. Nu kada mu se koja ovca izgubi, onda 
tuga obuzme njegovo serce. Tada ostavlja celo stado, 
da samo nadje izgubljenu ovcu. On ju traźi po go- 
rah i po poljih, traźi ju i dozivlje ; a nasavśi za- 
bludjenu ovcu, metje ju radostan na svoja ramena, 
i nosi u ovcarnicu k ostalomu stadu, gde ju vise 
neće grabeźljiva zverad plasiti. 

Spasitelju moj! ti si taj pastir; tebi se ja iz- 
rucam, da me vodis i na mom putu cuvas. 

16. Izkersnutje 

Minu jesen, a źalostna 

Za njom zima nastade ; 
Zemlja, majka premilostna, 

Zelenit se prestade. 

Mnis, da 'e mertva bez żivota, 

Ruhom belim prikrita ; 
Ode ures i krasota, 

Kim bi leti pokrita. 
Kroz dervetje, s kog je otela 

Zima liśtje zeleno, 

2» 



20 



Kao kroz kosti mertva tela 
Huce vetar ledeno. 

Lukę, polja i ograde, 

Sve je gluha pustara; 
Reke, njive, vinograde 

Zima ledom zatvara. 
Gaji, drugda summi i gusti, 

Goli muce mramorkom; 
Jer od pticah sad su pusti, 

Gde sve leźi pod snegom. 

Al proletje kad se vrati, 

Prolistat će gorica 
I od zimskog sna ustati 

Zemlja, nasa majcica. 
Zivot novi krozanj proc će, 

Procvasti će deryetje, 
I zlatno će rodit voće, 

Jer ga vreżi proletje. 
Tako i tebe, dęte moje, 

Nakon smerti tela tvog 
Iz rake će negda tvoje 

Uzkrisiti visnji Bog. 

17. Nedoźna deeiea. 

Kad detesce ranom smerti, 
Poput cvetka, tegne umerti, 
Stoję odnjega? da l'se strati? 

Dusica mu nije u grebu, 
Već kod Boga jest na nebu, 
Dok j oj telo Visnji vrati. 



2ł 



18. Nebo. 

Kasno u vecer st aj aśe Milan pred kucom, 
motreć zvezdami posuto nebo. Kada se je sit 
nagledao te lepote, upita otca, sto li da su te 
zvezde? „Toga ni sam neznam," ręce otac, „nu 
morda óemo oba i to doznati." — „Ali kada, 
mili otce?" — „Morda kad umremo. Telo ce 
nam pokopati, i ono ce u grobli sagnjiti. Nu tako 
neće biti s naśim duhom, koj dok je u telu, 
telom giba i vlada, misli, razumije, dobro od 
zlarazlucuje i sudi. Taj duh je duh bozji, te 
ce se opet vratiti k Bogu i ziveti će na veke. 
Neumerli duh dobra coveka vekuje u radosti 
u nebu ; duh pako zla coveka nemoze dospeti 
kBogu; u nebo nemoze doci nisto necista. Bog 
je pravedan; on naplatjuje dobre u nebu, złe pako 
kazni u propasti paklenoj. U nebu se dobri rodi- 
telji opet sastaju sa svojom dobrom decom. 
Dęte moje, neraztuzi mene niti majkę svoje, 
pa ćemo se opet ugledati nad zvezdami!" 

19. Molitya. 

Dobri ljudi i sveti na nebu raduju se u 
dusi, kada vide, da valjario defce rado moli i 
doma, i u cerkvi, i pod vedrim nebom, i na 
svakom mestu. Serdacna i pobożna molitva 



22 






krępi telo, prosvetjuje razum, ugladjuje serce, 
goni tugu, umnozuje radost, posvetjuje dusu i 
pribavlja joj milost boźju. Molitvu pravednika 
zovu sveti kljucem blaga ljubavi otca nebe- 
skoga, dragom masti proti bolesti dusevnoj, o- 
branom od pogibeljih ovoga sveta. Iz molitve se 
radja pokój, radost i jakost u dobru i nada 
spasenja. Iii morda neznas, kakovu je verlinu 
David u Boga izprosio, kako li se je pobożna 
devica Marija molitvom Bogu dopala ? Nije bez 
uzroka Isus opominjao: „Molite i dobit ćete, 
molite, da nedodjete u napast \" — Moli dakle 
marljivo; moli pako poboznim i skrusenim 
sercem. Kod svakoga koraka, kod svakoga dela 
nęka te sprovodi molitva. Jutrom, pódnevom 
i vecerom, kod posła i odpocinka, u radosti i 
zalosti, svagda i svagde sla^d Gospodina, hvali 
Bogu i prosi, da rama put tvoj u nebo. 

20. Krila dnśe. 

I duh moj ima krila svoja, 
Sa zemlje k nebu leti gori, 

I u trenutak miso moja 
Med angjeoskim se nadje kori. 

Molityo, krilo duha mogą, 

Nos' me pred prestol mogą Boga ! 

Al kako gledat boźje lice, 
Pred kojim derhtju serafini? 



23 



Kako će podnet moje zenice 

Boźanskoj svetlost u vedrini? — 
Ah padi nice, duso moja, 
Tu će te ukrepit molba tyoja! 



21. St. han eiangjelista. 

Ucenik Gospodinov, sveti lvan, dokonca 
svoj zivot u Efezu gradu, u Maloj Aziji. Kada 
je već bio ostario, tako mu bise sile iznemogle r 
da su ga ucenici morali voditi a pośle i nositi 
k sluzbi bozjoj. On ljubljase tako vruce svoga 
Spasitelja. da je mnogi, njegovim primerom po- 
taknut, svetom ljubavlju uzplamtio. Rec mu 
pako bijase kerstjanom tako mila, da ga se nisu 
mogli naslusati. Zadnje vreme opetovase apostoł 
samo ove reci: „Sincići moji, ljubite se medju 
sobom \" Kerstjanom se dade na żao, sto im ne- 
govori i o drugih istinah, te mu se zato i po- 
tuze. Nu stoimjemogao odgovoriti sveti uci- 
telj? — Jedno vam samo treba: da se ljubite 
medju sobom. Tko ljubi po reci gospodnjoj, 
izpunio je zakon ; 1 jubav bo je koren, temelj i 
veza svake izverstnosti, najlepse znamenje vere 
i ugodan plod milosti bozje. Iz nje se rad jaj u 
sve krepo sti; jerbo je ljubav uzterpljiva, do- 
brostiva; ona nezavidi, necininiśta rad slave ? 
nenapuhava se, nije slavohlepna, netrazi svoje 



24 

koristi, nemisli o zlu, neraduje se zbog ne- 
pravde, nego se raduje rad pravde; ona terpi 
sve rad Boga, u sve veruje, svemu se nada, 
sve uzterpljivo ceka. Bez nje je ucenost tasta, 
dobrotvornost prazna, vera mertva ; po njoj 
dobiva pravu cenu pokora, cistoća, umerenost, 
poslenost i sve ostało, sto ljudi cenę i Bog za- 
poveda. Tko neljubi po reci, zakonu i primeru 
lsusovu, nęka se nenada vecnomu zivotu ; onim 
pako, koji Boga ljube, pomaźe sve k dobru. 
Tko nebi dakle trazio ljubavi, koju zahteva 
Bog, koju nauca Isus, i na koju pobudjuje 
duli svetil? 

22. ŁjubaT. 

Bud bi gore premestat urnio, 

Besedio u jezicim svima : 
Bez ljubiwi niesi Bogu mio 

Ni s udelain mnogo bogatima. 
Gde se darak babato nadinia, 
Tu ti 7 'siuko, ljnbayi neima. 
Blagotvorna 'e Ijubav i terpljiva, 
Nit će komu krivde nanijeti ; 
Rado prasta, nije zavidljiva, 

Nit umije da ti se osreti: 
Nezamera niti ogovara, 
Nit se gnjeyi nit se ljuto kara. 
Evo sto ti vecni zakon veli: 

„Ljub' nada sve Gospodina Boga; 



25 

Dobrijem se nastoj slavitdeli; 
Yeru veruj i cuvaj se zloga. 
Iskernjega ljubi kano sebe; 
To jedino u raj vodi tebe." 
Zakon ovaj Bog Gospodin dade; 

Derź' ga dakle pred ocima sve dni; 

Po njem će ti suditi nekade 

Isus sudac u danak poslednji. 
„Od ljubayi sto komu udelis, 
Dao si meni" Ti, Isuse, velis. 

23. Miroljnblje. 

Milo je ljudem, angjelom i Bogu pogle- 
dati bratju, koja dneve svoje borave u slozi 
u miru i ljubavi. Anistno li mis vi skup a bratja? 
Na nebu imamo svi jednoga otca, koj sunce 
svoje cini sjati i siromaśnim i bogatim, i do- 
brim i zlim, i kerstjanom i nekerstjanom. A i 
sin bozji tako se ponizi, da je hotio postati 
bratom svih ljudih. Cuvaj se dakle, da nezamet- 
nes kavge iii merznje medju bratjom. Isto tako 
nastoj da ostaneś sa svakim covekom u svetoj 
ljubavi. S nevaljalioami ne smijes se dakako 
prijateljiti; zlo bo druźtvo kvari i najcestitijega 
coveka. Niti se nedruźi s bludećimi, da te 
recmi i primerom nezavedu u bludnje i zloće. 
Nu neosudjuj nikada ni tih nesretnjakah ! I oni 
su tvoja bratja ; a sud je Bog sebi zaderzao* 



26 

I tko zna, da li nije medju njimi novi Pavao 
iii Augustin, koj će se obratiti i slaviti ime 
Gospodinovo? Ostavi dakle sud Bogu, a sam 
radje moli za bludeću brat j u, i nastoj, da ih 
mudrimi recmi, plemenitimi deli i uzornim zi- 
votom k Bogu obratis. 

24. Ljuba? neprijateljah. 

U nekom gradu zivljahu dve źene mnogo 
godinah u ruźnoj zavadi i merźnji. U tom gradu 
uzpiri se jedne noei tolika vatra, da je sve iz 
kućah beżalo, samo da si zivot spasi. Medju 
begajućimi bijase i jedna izmedju onih zenah. 
Njoj siroti pade na um, da je svoje maljasno 
dęte u sobi ostavila; zato htede u plamen 
skociti, da si spasi jedinca; ali ju svet za- 
derżi, budući da je i sama bila jako słaba. Ona 
ostanę dakle oplakujuć svoje dęte, koje je već 
za izgubljeno derźala. Nu za trenutak opazi 
zlato svoje u svom narucaju. A tko joj ga je 
spasio ? Ona zena, s kojom je toliko letah u 
neprijateljstvu źivela. Ta odvaźna zena zabo- 
ravi u dobar cas na prijasnju merźnju, i nadah- 
nuta duhom kerstjanskoga pomilovanja baci 
samu sebe u gołemu pogibelj, samo da utiśi 
serce raztuzene majkę. Tako se oprasta nepri- 
jateljem, i tako se ljube neprijatelji ! 






27 



25. Aogjco ćuYar. 

U glavici nad yoćnjakom, 

Tu mi stoji mio gaj ; 
Ubav gajić u proletje 

Kano zelen mali raj. 

U njem stoji źubor pticah 
Usred zlatne slobode ; 

U ujem mladeź naseg sela 
Sitne berę jagodę. 

Nad mladjahna u njem stabla 
Teme diźe stari dub ; 

Mnoge vide već on veke, 
Al ga i yekah okla zub. 

Bogoljubna tuder mka 

Pribi kipac na sukn, 
Kip angjela straźanina, 

Vodeć dęte za ruku. 
K tomu kipu cesto idje 

Pomolit se Ivica ; 
Za ruku ga vodi tamo 

Starji bratać Perica. 

Angjeo cuvar oba cuva 

Od zla i od nesgode, 
Jere mu se tako smerno, 

Molit oni dohode. 
Dęte moje, nek je i tebi 

Mio cuvar angjeo, 
Ter u jutro i u vecer 

Moli mu se Teseo, 






28 



Pak će i tebe angjeo dobri 

Danju i noćju stititi, 
I kreposti stażom ió ces, 

Kom ces dusu spasiti. 

V 

26. Stoyanje syetłh. 

Pravedni i krepostni Ijudi dobivaju od 
Boga veliku nagradu; njihovom je bastinom 
radost i slava na veke. Nebi li bilo bezumno i 
gresno, da nestujenio onih, koje je Bog tako 
odlikovao? I nisu li sveti nasa bratja, koja 
su nas ljubila za ziva i koja nas doista ljube 
i na nebu ? Dobar brat se raduje u sercu, 
kada mu dodje glas, da je kralj njegova brata 
uzvisio. Nisi dakle dobrim kerstjaninom, ako 
se neveselis, sto je Bog proslavio tvoju bratju, 
koja su priie tebe na zemlji sveto zivela. JoS 
valja, da uvek uvazujes lepa dela svetih na 
nebu; jerbo plemeniti primeri nukaju na na- 
sledovanje. Zato ravno nadevaju si kerstjani 
imena svetacah i svetlcah bozjih, stanovite dneve 
slave nji]iovu uspomenu, citaju i promatraju, 
pripovedaju i slusaju, sto su oni cmiii i terpeli 
za Boga ; njihovimi slikami, kipovi, imeni i dra- 
gocenimi ostanci rese svoje stanove, cerkve i 
oltare, i tim nacinom stavljaju si ih pred oci, da 
tim lasnje buclu i sami skłoni slediti ih u veri, 
ufanju i ljubavi. Nije li sve to koristno, dobro 



29 

i Bogu ugodno ? — Kod Boga će mnogo ući- 
niti molitva pravednika; a sveti mole za nas 
na nebu, kao sto su i na zemlji cinili ; jerbo nas 
bratski ljube. Posve je dakle u redu, da im se 
smireno i zaufano preporucujemo. Cinimo to 
dragovoljno sa svetom cerkvom u hramu go- 
spodnjem. Moleć litanije molimo skruseno, da 
se odabranici boźji za nas słabe i nejake 
zauzmu, i da nam izprose potrebitu pomoc i 
milost bozju. U duhu i istini Bogu se kianja- 
juć, priznajmo istinu i poćutimo utehu re&h. 
apostolovih: na$e je obćenje u nebesih. 

27. Zagonetka. 

Kroz prozore dvora visokoga 
Preko sela gledim sirokoga, 
Miicim mukom, dok me nepotegnu, 

I u konop misice mi stegnu. 
Tad od bede i żestoke boli 
Vikat stanem — a u selu doli 
Sve zapita mało i yeliko : 
Sto se starać uzviko toliko ? 
A nuzda je i pitati tako, 
Jere nije pogoditi lahko : 

Da li vicem od ljute źalosti, 
Iii klikćem s velike radosti; 
Da l'se molim Bogu jedinomu, 
Iii zovem u pomoc drugomu ; 
Da li kupim k sebi seljauine, 

II im velim : beżte u planiue ? 



30 

Istim glasom naveśtjam źalosti, 
Kojim slavim sreću i blagosti, 
Kao neki bez milosti ljudi, 
Koji serca nemaju u grudi'! 

28. Zioną. 

Tomu ima već ćeternaest stotinah godinah, 
sto se zvona u cerkyi rabę. Najveća zasługa u 
tom ide sv. Paulina, Nolskoga biskupa, i papu 
Sabinijana. A koliko je svetih óutih i odlukah 
njimi od to doba probudjeno u sercih kerst- 
janskih! Zvono zove kerśtjaae vaznim svojim 
glasom k molitvi ; ono ih poziva k sluźbi 
boźjoj ; ono ih nuka na dobra dela : sada, da 
se klanjaju Spasitelju u presvetom oltarskom 
sakramentu, sada opet, da za mertve mole. 
Glas zvonah zvuei kao gudba, koja dolazi 
iz nebesah. Ona nas spominju svaki dan po 
tri puta na milostivo uputjenje sina boźjega; 
ona nam navestjuju radostne blagdane ; a kada 
za mertvaca zvone, onda nas opominju, da duśu 
pokojnikovu u molitvi Bogu preporucimo. I tako 
budę zvona u coveku svaki put boguugodne 
ćuti i odluke. Pazi dakle na glas zvona! 

29. llTet 

Neki imućan covek bijase za żiva predao 
sav svoj imetak svomu jedincu, neugovorivśi 



31 

nista, sto bi mu sin imao davati do końca 
zivota. Susedi se rugahu starcu, sto nije od- 
redio uveta ; nu on bi im svagda odgovorio: 
„Moj sin je zahvalan; on neće nikada zabo- 
raviti, sto sam ja njemu ucinio, već će mi 
dobro dobrim vratiti." 

Sin mu bijase i zbilja dobar i tih covek, 
nu snaha mu bijase neuzterpljiva. Tezko joj 
se cinjaśe posluźivati staroga svekra, i svagda 
bi se razljutila, kada je derhtjući starać juhu 
iii vino razlio, iii kakovu posudu spustio. 
Na to se joS razboli stari svekar, pa ga met- 
nu u jednu tamnu sobicu. Sin mu bijase uvek 
za posłom, zato nemogaśe mnogo prigledati, 
kako je bolnu sta§*Cif. Dok je bilo leto, nebijase 
starcu u njegovoj bolesti i samoćł ni pó muke ; 
cestje bi se zabavljao sa svojim unukom, koj 
je k dedu rado dolazio, jerbo mm je ded svasto 
lepa pripovedao. — Medjutim dodje i zima, i to 
bas ljuta zima ; starać bi svako jutro po svojoj 
perini mraza nasao. Zato ga spopade strasan 
kasalj. U toj svojoj nevolji ręce svomu unuku : 
reci otcu, da mi dade onaj gunj, u koj sam 
se zamatao, kada sam se n£koc sanjkao ; jerbo 
će mi inace sva perina sagnjiti. Dęte ucini 
po dedovoj volji ; a otac mu odmah zapovedi, 
da sam donese gunj. „Taj gunj nije cel," ręce 
mu otac, „gde je druga polovica?" A dęte od- 



32 

govori : „ Ja razrezah gunj i spravih jednu 
poloyicu, da se bud ete imali i vi cim pokrivati, 
kada budete stari i bolni u onoj komorici 
leźali!" 

Otac stajase casak kao okamenjen, a kada 
se je osvestio, ode u komom k svomu otcu ? 
umoli ga za oprośtjenje, pripravi mu lepupo- 
stelju u toploj sobi, i stanę ga brizno sluziti 
ujedno sa svojom źenom, koja se je od to 
doba sasvim promenila. Odmah dozovu i len- 
nika, neżaleć troska za lecenje staroga otca. 
Nu njegovoj bolesti nebijase lęka. Kada je 
starać poćutio da se priblizaje njegova zad- 
nja ura, dade se izpovediti i pricestiti, blago- 
slovi sina i unuka, a snahi zalwali na lepoj 
dvorbi. 

30. Molłtva za roditelje. 

Otce, koj si verhu neba, 
Deteći Te glas nas moli: 
Daj nam s neba sto nam treba: 
Otcu i maj ci da su zdravi, 
A mi da smo sinci pravi. 

Roditelje cuyaj nase, 
Blagoslov im podaj ruci; 
Jer sto ? e nase, oni dase; 
Nas pak ravnaj dubom Tvime ; 
Da smo Tvoji svako u vrime. 



33 
31. SiloYita smert 

Bog je ćoveka tako stvorio, da rado źivi, 
i mało će§ koga naci, koj bi si i zbilja smert 
źelio. Nu ima ipak prigodah, u kojih i naj- 
ćestitiji ljudi svoj żivot źertvuju ; a to se sgadja 
onda, kada im to nalaże sveta duznost. Sveti 
mućenici prolevahu dragovoljno svoju kervcu, 
da Baćuvaju veru i krepost. Hrabar rojnik ide 
smSlo u oganj; prisegao bo je, da će domo- 
vinu i yladaoca verno braniti. Sv$stan lećnik, 
sdusan svetjenik nederhtje, premda vidi, kako 
kużna bolest njegovu bratju kao snoplje obara. 
Dogodilo se je takodjer, da su se ljudi u mah- 
nitosti iii u yelikoj vrućici smaknuli ; nu ta- 
kovi nesretnici nisu imali zdrave pameti, kada 
su to ućinili. Ali ima i takovih ljudih, koji 
su nezadovoljni i sa sobom i s cel im sv£tom, 
pa si radje sami smert zadadu, nego da terpe 
kakovu protiynost iii bedu. Takove ljude zo- 
vemo samoubojicami, a njihov zloćin samouboj- 

V 

stvom iii sdvojenjem. Covek, koj je sdvojio, 
neima pouzdanja u providnost bożju, te taji 
veru, koja ga ući, da se sdvojenjem gresi 
proti duhu svetomu, i da je to takov gr&h, 
koj se neop/aśtja nit na ovom nit na drugom 
sv£tu. Sdvojenje je eesto poslSdicom drugih 
zloćinab. Zloćinca grize svest, kao sto je 

Druga slovniclca eitanka. Q 



34 

grizla i Judu Iśkariota. I tako se sgadja, da 
medju samoubojicami nalazimo najyiśe raz- 
sipnikah, igraćah, tajnih ubojicah, pijanicah 
i drugih razpuśtenih, oholih igizdavih ljudih 
Saćuraj nas Boże łakova poćetka, da tako 
rużno nezaglavimo ! Ljudem, koji su si na- 
vlaś sami żivot uzeli, neda cerkva groba na 
posvetjenu groblju, nego se oni pokapaju kao 
smaknuti zloćinci na pustib mestih. 

Joś ima, żaliboże, i takovib ljudih, koji 
neće da poSteno rade, nego se daju na kradju 
i razbojnictvo, pa pri tom neżale ni zdravlja 
ni żivota onih nesretnikah, koje su naumili 
opleniti iii okrasti. Nu takove bezbożne ljude 
stiże prije iii kasnje zaslużena kazań; a u 
zakonu se veli: glavu za glavu. Bog veli: 
Neubi; pa tko će Bożju rećnogama pogaziti! 

32. Zla 8vcst. 

Gledaj, sinko, hrast ov stari, 
Kako bese pun jedrine, 
A 3ad jadan sahne i ginę. 
Sto je uzrok da se kran ? 
Ljut mu ceryak serce toci, 
Nevide ga tvoje oci. 

Nad goru se sunee diźe ; 
Dan je i pódne stąpa bliźe ; 
Hrast ov, negda pun jedrine, 
Vene jadać, sahne i ginę; 






35 

Jer bez izma cery ga toci, 
Kog nevide troje o£i. 

Zyezdami se nebo ospę, 
Mir se i rosa svuda prospe* 
Hrast sad hoće da pocine, 
Al jol tuźan sahne i ginę ; 
Jer bez izma cerv ga toci, 
Kog netide tvoje oci. 

Hrast sad tuzan dermat stanę 
Arno tamo svoje grane; 
Al nemore da pocine, 
\ r eć* sre jedno sahne i ginę ; 
Jer bez izma cery ga toci, 
Kog nevide tyoje oci. 

Dnevi i noći toci i rerti, 
Yerti i toci sve do smerti 
Cery mu serce, mir no prije. 
Tako ni syest mirna nije 
Zlu eoyeku, dok ga usmerti. 

33. Ćistoea. 

Óistoća serca vredi vise nego zlato i 
srebro i sve blago ovoga sveta. Ona je naj- 
iśpsi ures duse i najdraźestniji nakit svih 
krópostiK Tko nju cuva bez uvrede i skver- 
ne, toga će Bog primiti u brój blażenih svojih, 
i podeliti će mu krunu slave. Duśa će mu 
se napuniti kao venćić liljanov rosom nebe- 
skom, i diśati će kao rajska ruźa mirisom bo- 

3* 



guugodnih delah. Nu rużu će lahko cerv pod- 
gristi, liljan će bura slomiti, a Ćistoću će sv6t 
okaljati. Cuvaj se dakle sveta i nevaljalih lju- 
dih, znajuć, da dragoceno blago nosi§ u kerh- 
koj posudi tela. Misli uvek na Boga: on te 
vidi syagde* i zna tvoje misli, żelje, reći i ćine, 
makar ih najpazljiyije skrivao; verno se derzi 
angjela ćuvara, koj bi se morao nad tobom 
razplakati, da potlaćiś biser syoje nevinosti. 
A kako će rado on prinositi tvoje raolitve 
pred prSstolje żivoga Boga, ako bud es ćistim 
sercem Boga s!avio i dićio. 

34. Pastir. 

Luka nije hodio u skolu; zato nije znao 
ni Ćitati ni pisati. Źeleć ipak da se i to naući, 
kupi si Poćetnicu, i umoli svoje drugove, koji 
su znali ćitati, da ga mało pouće. On bijase 
dobre glave, zato se naući u berzo ćitati. Od 
to doba nosase uvek sa sobom na pasu po- 
boznu knjiźicu, u kojoj jeućio duźnosti dobra 
kerśtjanina. Dok su ostali pastiri skakali iii 
leno leżali, medjutim bi on molio i Ćitao. Zato 
ga sve ljubljase, i dobri ljudi ga prozvase 
svetim pastir om. Nad sve ino bijase mu merzka 
kletva, laź, gnjev i neuzterpljiyost, sve takove 
mahne, koje se kod pastirah jako ćesto nalaze. 
Svoje marne neproganjase nikada. ali joj zato 



37 

iskase svagda najl&psu pasu. Nikada ipak niei 
duo, da je Luka svoju marhu u kvar natero; 
pa ako se je morda i dogodilo, da mu je kojo 
fcmnde na tudje zaslo, to je svu skodu iz svoje 
platje namirio. 

35. Zahvalnost. 

Jednom sede neki knez na svoga belca, 
da se mało razigra. Popoisay mało od grada. 
naidje na mafljiva i vesela seljanina, koj je 
upravo na polju n&sto radio, i zametne s njim 
razgovor. Tu razumije iz seljakova pripov£- 
danja , da ono polje , na kom radi , nije nje- 
govo, već da ga je sused najowo za nadnicu 
od 30 krajcarah. Cuvsi to knez, zaeudi se, te 
upita seljaka: „A możes li ti sa 30 krajcarah 
nadmce żiveti?" ,To bi bilo jako herdjavo', 
odgovori seljak, ,da ja sdm toliko trebam. Meni 
je dosta jedna tretjina moje nadnice; drugom 
izplatjujem svoj dug, a tretju ulażem na ka- 
matę/ Takov govor bijase knezu tamnom za- 
gonetkom; nu stvar mu se razjasni, kada je 
seljak ovako svoje pripovedanje nastavio: ,Ja 
delim svoju zaslugu sa svojimi starimi rodi- 
telji , koji nemogu vise raditi , i sa svojom 
decicom, koja ee tekar poslu prinknuti; sSdim 
roditeljem vratjam ljubav za ljubav, a d£oi 
dajem, da i ona meni negda dadu/ — Zar 



38 

nije ISpo rekao, a jos lep§e mislio i radio? 
Knez, tronut tolikom harnostL lepo ga nadari 
i pobrine se za njegovu decu. — Kao sto su 
njega blagoslivljali sSdi roditelji, tako bLigo- 
slivljase i on u svojoj starosti svoju decu, svoju 
vernu podporu. 

36. Itina i laz. Jezik. 

U poaloyicah. 

Istlnu trazi, prayicu vaźi. — Łazi j* plitktf 
dno. — U laźi su kratkę nogę. Tko rad laźe,. 
rad i krade. — Bolje je pokliznuti nogom , nego 
jezikom. — KakoT covek 7 takve reSi. — Ptiea se 
pozna po perjn, a coyek po besedi. — Tezko je 
mudru medju budalami besediti. — Tko hoe^ sto 
l ?: po da każe, valja da najprije lepo sinisli. — 
Jezik może gorje poseći nego mac. — Yoda sva- 
eto operę do cerna obraza i pogana jez'ka. — 
Sto nemoże zao jezik narusiti! — Usta z^tvori, at 
oSi otyori. — Bolje ces cuti nego des reei. Od 
mucanja glava neboli. — Tko mudro muci, lepo 
goYori. — Koja kokos mnogo kokoće t mało jajah. 
nosi. — Prazno bure yećma zyeci. 

37. Posteno ime. 

Svaki si ćovek żeli, da drugi o njem dobro 
miale i govore. O kom dobri ljudi dobro misie 
i goyore, o tom se veli, da je na dobru glasu? 
iii da ima pośteno ime. Kolike je cenę posteno 



39 

ime, to l£po izrece mudri Sirah u poskmci: 
Bo/je je posteno ime nego teliko bogatstvo, a pri- 
jazan Ijudska bolja je nego srebro i zlato. Nu 
vara se ipak, koj misli, da će ga ljudi umah 
8tovati, ako se samo stanę hvalisati i licu- 
menio pretvarati. Tko misli imati i saćurati 
posteno ime, tomu tieba da budę u istinu 
kiepostan. — Jako bi nas bol&lo, da nas 
iiStko bedi, kada nismo krivi. Ako nam to nije 
milo, onda se ćuvajmo, da drugomu nSSto 
takova neućinimo. Nebedimo nikoga, da mu 
pośtena imena nepoviedimo. Nerazglasujmo 
rużnih stvarih o drugih. Neizbrajajmo dru- 
gim rjihovih mahnah i pogresakah, niti kazne, 
koju su morda preterp£li. Neogovarajmo, 
nećlnimo smufcnje klevetami, neizsmśhavaj» 
mo, neizmisljajmo gerdobah, kojih morda nit 
neima. U knjizi mudrosti ćitamo: Nedopustite 9 
da vam jezik ogorara ; jerbo usta , koja lazu^ 
ubijaju dąsu. 

38. Lepa opomena. 

Miłku Jjubljuśe majka kao zenicu u svom 
oku ; Milka bo je bila krotka i umiljata. Jed- 
nom sede majka sa svojom kćerkom na bre- 
żuljak, sto se je za njihovom kucom uzdizao. 
Na podnożju toga breźuJjka vijugaśe se bist&f 
potoćie, posut na oba brega miomirisnim cv&* 



40 

tjem. D$vojćica odskakće k potoćiću, i nabere 
kiticu prekrasna cvetja, te se vrati k majci, 
radostno govoreć: , Majko ! pogledaj samo, 
Sto sam ti donela. c Njeżna mati ogleda cvetje, 
pa onda stanę kćerku ovako opominjati: 
„Lepo je doista cvetje, sto si ga nabrała; 
ali je jos bolji nas otac na nebesih, koj cvetje 
tako ISpo odeva. Zato valja da uvek mislimo 
na nasega nebeskoga otca, Na to nas nuka 
sve, sto oko sebe vidimo: i lepe livade, i 
małe pćelice , koje tako marljivo po cvetju 
letju, da meda nakupe, i płodne njive sa 
svojim zlatnim klasjem, i sareni lepirovi sa 
svojimi prelepimi bojami. Sve to, mało i ve- 
łiko , stvori dragi Bog na na su korist i ra- 
dosi a — ,Draga majko, nikada neću zabora- 
viti na dragoga i dobroga Boga. Ł — „Nu 
znaj. draga kćerko, jos i to", prihvati dal je 
mati, „da je sve, sto nam se dogadja, delo 
rukuh boźjih. Zato uvek i u svem spominjaj 
ime Gospodiuovo. tf Ove reći ganuse serce 
małe Milkę, i ona ręce veselim licem svojoj 
majci: ,Da majko, uvek ću se setjati dragoga 
Boga, i verno ću mu slużiti. Je V de majko, 
onda neće ni dragi Bog na me zaborariti, nego 
će me uv£k kao svoje dobro dęte ljubiti? 1 
„Samo ti ćini onako, kako sam ti ja rekla a , 
odgovori majka, „pa te dragi Bog neće ni- 



41 

kada óstaviti. On će k tebi poslati svoga 
angjela, da te ćuva i brani, da si neokaljaS 
ćiste duse nit najmanjim grehom. Dobro si 
dakle zapamti moju opomenu!" 

39. Hram GospodnjL 

Po gradovih i po selih nalazimo iii po 
jednu, iii po vise osobitih sgradah, kojim se 
druge i najlepse sgrade nemogu nit iz daleka 
priravnati. Bila takova sgrada veltóanstvena. 
iz mramora iztesana i dragim kamenjera po- 
suta, iii pako priprosta, iz zemlje slepljena 
i slamom pokrivena : uvek je kerstjaninu dra- 
ża, nego sve druge sgrade i palące. To bo je 
Aram gospodnji, iii cerkva kerstjanska. Svaka 
je cerkva vidiv stan nebeskoga kralja, koj 
svoje prestolje ima na oltaru, okrużenu cetarai 
angjelah i izabranikah*svojih. A gd$ je veće 
blago, nego je istina, koja se u cerkvi na- 
vestjuje, i milost, koja se u cerkvi deli, i 
źerfcya, koja se u cerkvi cini? U eerkvi se veó 
slabaćko cedo oprastja od grSha vodom sve- 
toga kersta, te se posvetjuje Bogu molitvami 
i rećju svete cerkve. Tu se prosvetljuje razum 
syetlostju svetoga evangjelja i serce se raz- 
paljuje ljubavlju Isusovom. U cerkvi nalazi 
grSsnik izpov&daonicu, gde ga ćeka Spasitelj, 



42 

da mu ranę izl££i, da mu dusu oćisti, ev£sfc 
mniri i żivot povrati. Sveti oltar, naki jen 
kriś&em, ostanci i slikami svetih, to je ona} 
Stoi, gde sin bożji vSrne svojim telora hrani 
i svojom kerrlju poji. Kod oltara spominju 
tebe, makar ti u svetu bludio, i tu će te 
gpominjati jos i onda, kada te već nebude na, 
ovom 6vgtu. Iz cerkve će doći k tebi sve- 
tjenik, kada se budę bliźila tvoja zadają ura, 
da pokrSpljen milostju , pomoćju i jakostju od 
Boga, krepko yojujes, v£ru saćuyas i postig- 
»8§ krunu pravićnosti. Sve te milosti nadjose 
u hramu tvoji dedovi i tvoja bratja; a naćt 
će ih i tvoji potomci. U njem je onaj, koj 
ćini nebo nebom; u njem je sam Bog. Tko 
da neśtuje i neljubi stanka Bozjega! 

40. Sedara syetih sakramenatah. 

Polja, luzi, sumę i gajevi, dolinę i gore? 
potoci i reke, jezera i morę, nebesa, i zemlja? 
i Bve stogod vidimo oko sebe , jasno nam po- 
kazuje dobrota i ljubav Boźju. U svem bo 
nalazimo, sto trebamo za uzderzanje i ubla- 
fcenje żivota. Nu Bog se brins isto tako otćin- 
ski i za nas dusevni żivot, prufcajuć nasoj dusi 
na tisuću nacinah, osobito pako svetimi sakra- 
menti, svoju milost, da zadobije żivot na ne- 
besih. U nebo nemoże niśta nećista ulezti; 



43 

zato nam Bog dade sakramenat kersta i pokorę, 
da si duśu od grehah operemo. — Covek do- 
łazi na s\et slab i nejak, premda mora ck* 
zivot Ijut bojak biti sa sv&tom , s tSlom i a 
vragom. Zato mu podeljuju dva sakramentu 
doyoljno snage , da uzmogne kropko vojevati 
i sve protivnike svladati: na potverdjenju (kriz- 
mi, firmi) dobiva sedam darovah duha svetoga, 
a u premetom oltarskom sakramentu blaguje telo 
i pije kery Isusoyu za źivot yećni. — Blafceni 
8 a, koji umiraju u Gospodinu! Takovu ut&htt 
podaje yernim u ćasu umiranja sakramenat 
poslednjega pomazanja. — Sakramentom zenitbe 
primaju blagosloy nasi roditelji, a sakramen- 
tom svetoga reda posvetjuju se nasi duhoyni 
otci: propovednici , izpoyednici, prinositelji 
zertvah i razdelitelji mnogoveratne milosti 
bożje. Neda se izreći, kako je dobar Bog, koj 
je u sedam saki amenatah svojoj cerkyi dao 
sedam vrelah syoje milosti! 

41. Perya svcta prićest. 

Francuzki car Napoleon bijase jednom u goste 
pozyao najyeće dostojanstrenike syoje derźaye. Tu 
ih upita u razgovoru, sto im se cini, kada je on 
bio najblazeniji i najsretniji? Gospoda stanu gatati 
na syaku ruku. Njim se cinjase, da će njinor yla- 
daoc najsretDijim dnerom sroga ziyota nazrati onaj 
dan , kada je ovde iii ondS na bojnom polju syoje 



44 

neprijatelje satro, iii kada je moc i krunu carsku 
stekao. Nu ljuto se preyarise u svom gatanju* 
Napoleon im sam ovako odgovori : „Yerujte mi, 
gospodo ! u celom źiyotu neimadoh blaźenijega tre- 
nutka, nego je onaj sat, kada sam se perri put pri- 
Sestio!" — Tako im ręce Napoleon, i reće im 
podpunu istinu. Jerbo je u presvetom oltarskom 
otajstyu blago nad sve ino blago. Tko k toj sve- 
tinji pristupljuje, taj prima Boga, Spasitelja svoga. 
A gde je Bog, nije li onde nebo i sva blaźeno&t? 
Napoleon se kasnje doista lisi te blaźenosti raznimi 
nererlimi d&li : nu njegova rec o peryoj pricesti 
ostaje ipak na veke znamenitom. 



42. Jezgra kerstjansltih daźnostih. 

Tko żeli biti pravim kerstjaninom, nęka o 
tom nastoji, da mu zakon Gospodnji vazda 
budę pred oćima, i da sveudilj napreduje u 
pozna vanju vere Isusove. Zato poslusajte svi 
y&rci Bożji sksżbenici ovu opomenu! Prije 
svega pazite, da vam ljubav budę posve cista 
od licumerja. Merzeć* sve, sto je zlo, ogerlite 
samo ono, sto je dobro i plemenito. Ljubite 
se kao bratja; śtujte se kao v£rni druzi. Siu- 
źite Gospodinu bez prestanka ; budite krotki, 
uzterpljm i u molityi neumorni. Pcmażite 
bratju u nevolji; primajte putnika; nabranite 
gladna, napojite żedna. Blagosivajte one, koji 



45 
se vam protive; blagosivajte, a neproklinjajte, 
niti zla zlim nevratjajte. Veselite se s veselimi, 
8 plaiite s tuznimi. Neponesite se nikada u 
dobru, već rado podnosite uboge i priproste. 
Neprevarite nikada isk&rnjega svoga, jerbo je 
on vaś brat. Oprezno dSlujte dobro ne samo 
pred Bogom, no i pred ljudmi. Ako je mo- 
guće, źmfce sa svim sv£tom u miru. Nedo- 
pustite, da vas zlo svlada, nego vi svladajte 
zlo dobrim. Svakoga Stujte, bratimstyo ljubite. 
Bojte se Boga, po&tujte kralja. I łko će vam 
naskoditi, ako budete slSdili dobro? 

43. Sv. Karlo Boromejski* 

Błazen je ćovek, koj uboga miłuje, s gla- 
dujućim bratom svoj kru&ac dSli, te mu dra- 
govoljno pomaże u njegovoj nevolji. Medju 
takove blażene spada sveti Karlo Boromejski. 
U Milanu (Mailand) gradu, gderfo je sv. Karlo 
biskupovao, puknę kużna bolest. Za kratko 
vreme pogine mnożina srSta, i s toga zavlada 
u gradu grozan strah. Śto je bilo imućnijega 
i bogatijega, razbegne se na sve strane, samo 
da uteće divljoj pośasti. Svetoga muza nebijaśe 
u gradu, kada je kuga pocela tako besniti. Nu 
óim mu je stigao tuźan glas o stanju njegovih 
ovćicah, umah pohfcrli k njim, da pomogne, 
gde se dade pomoći; da spasi, sto se dade 



46 

spasiti. Vrativ§i se u grad, stade neopisiront 
revnosti nastojati oko svojih v&rnib, nit nehaju^ 
za pogibelj, koja je i njemu groziła. Noću bi 
samo jedan sat podr&mao na goloj zemlji, a 
zatim bi u vrućih molitvah preporućwao 
ubogo Jjudstvo Gospodinu Bogu; danju bi 
pako, neodabnuvsi, po gradu hodio od ulice 
do ulice : hraneć i odeVajue uboge, nadgledajuó 
bolesfcne, s Bogom pomirujuć umirajuće, te§ee 
sirote i rećju Boźjom hrabreć" malodusne. Na- 
pokon mu podje za rukom izposloyati, da J8 
uredjeDa velika bolnica, u koju su snasani svi 
bolestnici. U Milanu bijaśe tada velika bSda i 
nevolja. Ali sveti Karlo bijaśe cSlo to vr£me 
posve zadovoljan, kada je imao suha hleba i 
hladne vode; sve ostało sroje imanje podelji- 
vase medju uboge; napokon mu neostade 
niśta, osim one jedne oprave, koja mu je krila 
izmućeno t§lo. Tako posveti dobar pastir svoj 
zivot svojim ovcam. Nije cudo, sto je Bog 
uzoritu ljubav svoga sluźbenika nadario kra- 
nom veene slave. 

44. Pódnevuo zvonjenje. 

Tomu ima vee 400 godinah, sto je slavni 
junak Sibinjanin Janko (Hunjad) sasvojim pri- 
jateljem Ioanom Kapistranom hametom potukao 
silnu yojsku turskoga cara Muhameda. O tom 



47 

filavnom dogadjaju saćuva se u kerstjanskoj 
eerkvi vi6e lepih uspomenah. — Pomenuti 
tnreki car udari na poletku godine 1456. na 
zemlje serbskoga vojvode Brankovića. Bran- 
konć to javi verlomu junaku Sibinjanin Janku, 
j pozove ga na pomoc. Kerstjani sakupe na 
berzu ruku nSsto mało uvezbane vojske, a 
ostale cete popune krizari, koji su se na reć 
Ivana Kapistrana podigli na neprijatelja kerst- 
janah. U tih kriźarah nebijase nit ćestita oruzja, 
nit veśtine bojne : ali sve to nadom&stjivase 
pouzdanje u pomoc Bożju i sveto kerstjansko 
odusevljenje. Turakah se bijaśe sakupilo do 
150.000 Ijudih s 300 topovah, a kerstjanah 
aamo do 72-000 momakah. Kada je papa 
Kalixt doćuo, da je kerstjanska vojska već 
krenula put Biograda, naredi on, da se po 
svem kerstjanskom sv$tu o podne zvoni, a tim 
da se kerstjani opomenu, da se Bogu pomole 
za pobSdu kerstjanskoga orużja. Dne 20. 
serpnja g. 1456. zametne se kod Biograda 
kervava bitka. Nasi navale na Turke kao ljuti 
lavovi, potuku do 30.000 ljudih, i zaplene 
neizmerno bogat plen. Dne 6. kolovoza te 
iste godine dodju u Rim glasovi o slavnoj 
pobSdi kerstjanah, i sveti otac naredi odmab, 
da se odsele na uspomenu toga dogadjaja 
6- koloveza svetkuje preobrazenje Gospodina 



48 

Isukersta. — Hrabri junak Janko umrę mSsec, 
danah poslS te pobede, a njegov drug, ju/ 
naćki redovnik Ivan Kapistran, nesto kasnjA 
i to u eamostanu Iloku, gd& su mu i wo 
pokopali. 



45. Samostani i dci!toviiici. 

Medju kerstjani bijase svako doba i takovih 
ljudih, koji su odlućlli, da će se u svemonako 
vladati, kako zapoveda i svetuje nas Spasitelj. 
Bogu za ljubav odrekose se blaga, slastih i 
dostojanstvah ovoga sv£ta ; dadose se dobro- 
voljnu ubożtvu, saversenoj ćistoći i podpunoj 
poslusnosti; sidjofce se nanekih m&stih, i ući- 
nise zav£t, da će żiveti u drużbi, toćuo over- 
fcujuć stroge za kone i pokorno sluSajuć postav- 
Ijene poglavare. Takovi zakoni zovu se uredbom 
iii regułom ; spomenute druźbe zovu se duhor- 
nimi redovi; a kuce, u kojih borave, sarno&tani 
(manastiri, klo&tri). Tećajem stoletjah postade 
u kerstjanstvu vise duhovnih redovah. i svaki 
od njih ima svoje zasługę. Neki obdelavahu 
puste krajeye, neki prepisivałiu knjige, uva- 
djahu ućione, dizahu cerkve, razsirivahu veru 
i izobraźenost medju narodi (Benediktinci) ; 
drugi nav£stjivahu Boźju r&ć\ pisahu ućene i 
koristne knjige (l)ominikanci, Franciskanci) ; 
drugi opet ćuvahu kerstjane od Turakab 



49 

(Johanite); izkupljivałm robove (Trinitari); 
poducavahu mladez u ucionah (Piariste, Jezuvite, 
— ZJrśulinke): drugi dvore danju i noću bolest- 
nike (Miloserdnici, Elizabetinke , Miloserdnice). 
Uz sve ostale poslove overśuju svi jos neumorno 
svoju pobożno st, i to cineć sluze i Bogu i ljudem. 
Tko da ih nestuje, kada vidi, kako ljubezno 
svojoj bratji pomazu, i kako ćmom pokazuju 
sśto może covek za Boga ucmiti? 

46. Bogatac. 

Jednomu bogatcu bijase polje verlo lepo urodilo. 
On promisljavaśe samusebi: „Sto ću uciniti? nei- 
mam kamo da spravim sto mi je urodilo." Tad ręce: 
„Ovako ću uciniti; porusivsi svoje źitnice, naćiniti 
ću veće, i nagomilati sve, sto mi je urodilo, te ću 
reći dusi svojoj: duso, imas mnogo dobra sabrana 
za mnogo letah; poćivaj, jedi, pij, ćasti se! u 

Ali Bog mu ręce: „Budalo, te noći potraźit ću 
dusu tvoju od tebe: a ćije će biti to, sto si spravio?" 

Tako biva s onim, tko si nagomilava blago, a 
tuje u Bogu bogat. 



47. PosloTice. 

O razsipniku i o lakomcu,. 

Kako doslo, tako proslo. — Onaki mu je źivot 
kao mesec: ćasom pun, a ćasom prażan. — Danas 

Druga slovnicka ćitanka. 4- 






50 

iśta, sutra nista. — Danas hop! hop! a sutra jaohf 
jaoh! — Tko mnogo deli, skoro će prositi. — Tko 
kupuje sto netreba, prodavat će i ono sto mu treba, 
— Tko ne cuya karantanah (krajcarah), nebroji 
cekinah (dukatah). — Tko hoće da stedi, nek zarana 
pocme. — U snu doslo, u snu otislo. — NeprayednO 
teeiyo na tretje koleno neprelazi. 



Sto tko yise ima, to sve yise steźe. — Sto tko 
yiśe pije, to yise zedni. — Lażac i skupac lasno se 
pogodę. — Dragoniu bilo kako bilo, meni je dobrOr 
— Trazeći veće izgubio i ono iz vreće. — Tko za 
tudjem runom podje, sam ostriżen kuci dodje. — Tko* 
nerad daje, lali ko nadje izgovor. — Zaludu ima, tko» 
neuźiya. — Skup samo kaci umrę cini dobro. 

48. Pogled na nebo. 

Kako slayić zubori, kada s Bogom goyori; 
Kako ruża tad mirise, kad ju ukrepi rosa kise^ 
Kako 'e pcela tad yesela, oko cyeta kada leta; 
Tako i ja zapeyam, kad na nebo pogledam. 

49. St. Alojzija na smertnoj postelji. 

Neboji se smerti, tko se je za ziva bojao. 
da Boga grehom neuvredi ; tko je veru saćuvao 
u pokori, u cistoći, u poboznosti, pravicnosti i 
ljubavi. Njemu se smert cini kao angjeo, koj će 
mu dusu iz tela u nebo sprovesti. Zato nederh- 



51 

tase pred smtrtju sveti Afojzija, koga je Gospo- 
din jo§ mlada pozvao u vecnu radost. Rodjen 
u knezevskoj obitelii, odrece se on slave i 
moći ovoga sveta i cela se Bogu posveti. Budući 
on u svem svom zivljenju bez mahne i prikora, 
nazivahu ga uputjenim angjelom. Posluzujuc 
iz cistę ljubavi raźne bolestnike, oboli i sam. 
Sada se pripravljase radostno na poslednju 
uru. Bolest bijase duga i sve teza: bu cista i 
mirna svest ublazivase sve boli. Derzeć u ruci 
razpelo, gledase ga Alojzija okom razjasnjenim; 
jerbo se je pitao nadom, da će na skoro licem 
u lice gledati Spasitelja svoga. I tako se pri- 
pravljase da budę primljen u svetu druzbu 
blazenih. Mlado i staro bijase u cudu gledajuć, 
kako mirno i spokojno umire. Tko si nebi 
:zelio takovom smertju preminuti? 

50. Poslednje stiari. 

Na svetu covek putuje 

A putu tomu cilja nije, 
Neg kad ga hladna pokosi 

Smert, ter mu żivot nov odkrije, 
U yecnost podje gospodiu, 
U vecnost idje i zemlje sin. 

Kad covek dobar umire, 
Sa svojimi se Ijubko luci, 

1 4* 



52 



I miran u grób silazi, 

Kad dusu Bogu preporufo: 
Tihe se smerti neplasi, 
Nit bozjeg suda nestrasi. 

A strasan dan kad nastanę, 
Dan sudnji po skoncanju sveta, 

Ter telo iz groba ustane, 
Vecna će na zle doói steta: 

Jer na nje gresi padaju, 

Propasti pakla zevaju. 

Preblaźen, komu ręce tad 

S oblaka Gospod, sudac ljudi: 

n Sa mnom sad, dobri, k otcu mom, 
I carstvo vecno vase budi: 

Vi u zlu meni źmste, 

Sve blago u me staviste." 

U earstvu Tyojem, Gospodi, 
Nastani verne cerkvi sine 

I daj da u nepogodi 
Nijedan od njih nepogine. 

Smiluj se, Boże, nada mnom 

I dusom mojom ubogom. 



i 



53 



Drugi odsek. 



51. Kuho zemlje. 

„Motrite cvetje na polju, kako raste; nit , 
neradi nit neprede. Ali vam velim, da niti kralj 
Salamun u svoj svojoj slavi nije bio tako odeven, 
kao jedno izmedju njih" Timi recmi uputi nas 
sam Sin bozji na krasno ruho nase zemlje, kojim 
ju je zaodio nas otac, svemogući sluoritelj. 
Zbilja! konm neigra sdrce od radostt, kada se s 
proletja popne na uzviśeno mesto, pa stanę raz- 
gledati cvetjem posute Iwade i zelene gajeve! 
Iste pećine u hladu nisu gole, već ih odeva zelen 
sitne mahovine. Dolinami se preplitju bistre vode 
kao sjajni srebSrni pojasi, a u daljini obrubljuja 
svu krajinu lepe modre gore. 

I zima ima svojih krasotah. Pogledaj samo 
dervetje, kada se je po njemy inje pokvatalo, pa će 
ti [se ćiniti, kao da je nakitjeno sarnim izsecka- 
nim srebrom; a kad mraz po polju pade i su- 
naśce ga obasja , onda bi rekao, daje sve polj e 
ledci (kristali) i dijamanti posuto. 

Sve nam to navestjuje moc stvoritelja, kojoj 
se nemozemo zadosta prećuditi. 



u 



52. Rnża. 

U cveinjaku cvate ruza, 

To je ruza stolista; 
Sunasee joj sgcdu pruza, 

Razcvate se docista. 

Kad proletje prodje, leti 

Tad i njezin prodje cvet 
I krasota s nje odleti, 

Jer je i ona ko vas svet. 

Kad pak jesen bit pocima, 

Joś i list joj popada, 
Kojini krevet stere zima, 

I pusta je ograda. 

Tad na ruzi nie leposti, 

Nego tern joj Bogom dan; 
To će i tvojoj bit miadosti, 

Jer će minut kano san. 

Al nesto i po miadosti 

Joste resi coveka; 
Lepota je to kreposti, 

Koja traje do veka. 

53. Biljc. 

Bilje je sve, sto iz zemlje raste; dakle: 
dervetje, germlje, zelje, trave, gljive, lisa j i 
(Flechten), i paprat (Farren). Kamen neraste, 
zato nespada medju bilje. Zivine rastu, ali one i 



5& 

ćute i mogu se hotice gibati. Kakova je dakle 
razlika izmedju kamena, biline i zivine? Cv et je 
godi oku rad lepih i razlikih bojah. Od zelja 
uzimamo za hranu iii korenje iii listje. Medju 
zelje brojimo: kupus, kelj s tecnim liśtjem, 
merkvu, repu, ciklu (cervenu repu), celer i 
perśin s dobrim korenjem, karfiol s velikim 
cvetom. 

Repe ima viśe verstih; nu najznamenitija 
je ona, iz koje se slador (secer) vari. U te je 
repe koren debeo i dug, a pun je sladka soka^ 
iz koga se pravi sirup i slador. 

U na§ih vertovih raste mnogo toga, sto 
rado jedemo, kao n. p. śpinat, rotkva (po- 
vertuica), luk cerljenac i cesanj (beli luk). 

Na svakom bilju moźemo razluciti dve 
cesti: koren i stablo. Koren se siri pod zem- 
ljom, odakle dobiva vlage i hrane. Stablo se 
diźe nad zemljom, pustja grane i grancice ? 
listje i cvet, i nosi plod. 

54. Cfet. 

Većina bilinah cvate; nu ima ih i tako- 
vih, na kojih nevidimo cveta, kao n. p. na 
gljivah, na paprati i mahovini. Ima opet bili- 
nah, koje nasemu oku syojim krasnim cvetom 
osobito gode. Takovje biline zovemo cvetjem T 
kao sto su: diśeóe ruie, zubcasti klinćici (ka- 



56 

ranfili), zvoncasti tulipani, beli ler (Ijiljan) i 
sunowat (Narzisse) , modre Ijubice, cervene 
iskrice i t. d. 

Cvetje veźeruo u kitice i vijemo u vence m 
Njegujemo ga pako budi rad njegove lepote, 
budi rad ugodna mirisa. 

55. Cietana dalmatinska. 

Ona zemlja nasega carstva, sto lezi ja- 
dranskomu moru na iztoku, puno je razlicita 
glede bilja od ostalih austrijanskih zemaljah. Tu 
neima, kao drugde, trave i sasa, koje livade i 
dragę zelenom haljinom pokrivaju; nit obicna 
źita, koje se po prostranih ravnicah vetrom 
ljulja; nit navadne trave za kermu; nit nasega 
povertja; nit nuzvodnoga germlja, lepe rakite 
i njene posestrime verbe. 

Mesto voćakah naci ces onde juznomor- 
skih limunovah, narancah, smokavah, bademah 
(mandulah) i maslinah. Osim toga rastu onde, 
kao sto drugde raste der vetje iii germlje: lovor, 
cesmina (Stechpalme) i rozcić. Lepo je videti i 
cemprise (Cypresse), kojih jedna verst naliSi 
topolam a druga borovici. Sve drugo nadkriljuje 
velelepjem makljen (Platan) i palma. — Mesto 
visoka dervetja nalazimo tu dosta niźjeg germlja 
i germasta bilja, n. p. kadulje (Salbei), metvice, 
ruzrnarina. 



57 



56. Źifo i soeWo. 

Zito je veoma znamenit dar boźji ; ono bo 
daje coveku obilnu, i zdravu hranu. Već pervi 
sin Adamov, Kain po imemi, sijase zito. Mi ima- 
ni o vi§e verstih zita: pśentcu, raz, jecam, zob, 
proso, kukuruz i hajdu. Grah, grasak, leću 
(socivicu), bob i kermni grahor zovemo soćwom. 

U jesen i s proletja sije gospodar źito. 
Upertiv torbu sa zitom, stupi na slog, s koga 
će poceti. Najprije skinę kapu iii sesir sa sede 
glave, pogleda k nebu pouzdanim i veselim po- 
gledom, prekersti se svetim kerstom i zazove 
Boga u pomoc, te onda istom pocme sijati. Zasi- 
jano polje nakvasi blaga kisa, i domalo proklije 
zito,ipoljana se zastre zelenim pokrovom mlada 
useva. Sedoglavi sijać dolazi cesto na polje, da 
vidi uspeh svoga rada, i opet podize oći k nebu, 
zahvaljujuć dobromu Bogu na blagoslovu. Zito 
uzraste pośle bujno i razvije se u kolenca, izvlata 
se, zatim pozuti i dozrije. Lepa li pogleda za 
marljiva poljodelca! Pune njive zlatna klasja. 
Slog do sloga, kao zlatne razasterte verbce; a na 
slogu stabar do stabra; svi stabri kolencasti; 
uz kolence svakog stabra uzan listak odugacak ; 
a yersika ukrasena okitjenom vlatju; posred 



S8 

vlatja zlatan klasak, pun zernja zdrava i jedra; 
tezko zernje puno hrane. 

57. Łan i konoplja. 

Nase śvelje po gradovih izrezu svake go- 
dine silu płatna, a mało koja i pomisli na lan, 
na ono krasno, tanano, modrocvetno bilje, iz koga 
se płatno pravi Tisuće ljudih trebaju konopah, 
uzetah, verbcab, mrezab, plahtah (ponjavah), a 
mało ih zna, da se sve to pravi iz konoplje. Bog 
je hotio, da se u tih bilinah razvija dugo, tanano 
i jako vlakno ; nu to bi ostało bez koristi, da nije 
Bog £oveku dao um, da takove stvari opazi i 
upotrebi. Ali mnogo toga treba, dok se lan tako 
priredi, da se mogu iz njega kosulje praviti. 
Najprije ga cupaju, zatim ga moce i suse. Kada 
je osusec, onda ga tuku stupkom i taru terlicom. 
Otucen i otaren lan grecaju na grebene ; tepaju 
povesma na tepalju; cesljaju na cesalju, pa tek 
onda privezuju na preslicu i predu predju. 
Predju motaju s vretenah na ra^ak; zatim ja 
łuźeibełe. Ubeljenu predju jos motaju i snuju; 
a pośle ju ńavijaju na vratilo od staną, i tad 
tkaju płatno raznoverstno. 

Iz lanenib głavicicah pravi se laneno ulje 
(zejtin), koje rabi za razsvet]jenje iii za poko- 
ste (Firnisse). 



59 

Konoplja raste bujno i ima perstato listje. 
Iz njene predje prave mreźe, pletu uźeta i ko- 
nope. Płatno od konoplje nije tako tanko kao 
laneno, zato ga rabę za jedra i druge jace tka- 
ninę. Konopljenim semenom hranimo ptice. 



58. Jahuka. 

Jabukah ima dvoje versti, diyljakah i uz~ 
gojenih iii pitomih. Dirljake rode kiselim i opo- 
rim płodom; pitome pako veoma tecnim i ugod- 
nim. Jabuka pustka svoje korenje na śiroko; 
zato se może ćyersto derżati, kada i bura besni. 
Korenje joj je pod zemljom, a nad zemljom 
je stablo s granami i grancicami. Grane su zimi 
gole, nu s proletja prozelene lepini listjem. Na 
proli stanu jabuku rado padaju ptieice, da si mało 
poźubore i popeyaju. U jabuke su cvetci s polja 
cervenkasti; oni opadu po.sje nekoliko danah; aii 
zato ostanę na graneieah zamęt płoda, koj je 
sperva malen, nu sve vi1e i vise raste, dok nepo- 
stanę pravom jabukom. Plod dozreva stranom 
već leti, stranom istoni prama jeseni, pa ga onda 
dobar gospodar doma nosi, da sj njim iii umah 
osladi, iii da ga za zimu spravi budi cela budi 
narezana i osusena. 



60 



59. Jabnka dirljaka i pitoma. 

Jednom se rugase oplemenjena jabuka divljaki ; 
sto je tako kisela i terpka. Ali ju divljaka osramoti, 
rekav joj: „I ti si divljaka, kao i ja; jerbo sto ti 
imas lepsi i tecniji plod, to nije, da pravo kazem, 
tvoja zasługa, već je zasługa onoga vertlara, koj 

\ cepio." 

Ćovek se nebi nikada ponio, da promisli, da 

re, cim druge nadkriljuje, od Boga dobio. 



te je cepio. 
Covek 
-e sve, cim 



60. Hrast Snmsko deryetje. 

„To je golemo dervo!" zavikne Stepan, 
kada je s otcem u goru dosao. „To je hrast," 
ręce otac. „Takovo dervo zivi i preko 1000 go- 
dinah ; naraste i do 180 stopah u visinu, te budę 
debelo 8 stopah. Hrastovo je dervo tverdo i 
dugotrajno. Rabę ga najvise za ladje, za posudje, 
za sgrade i ogrev. Od hrastove, osobito mlade 
kore 7 najbolje je treslo (Garberlohe). Hrastov 
plod zove se itr, i nalici dugoljastu gladku orahu, 
pod kojim je hrapava kupiea. U Spanjolskoj raste 
hrast, od koga se dobiva pluta (Korkrinde). ■ — 
Sad pogledaj ono drugo dervo, i to ti je bukva; 
a mało dalje grabar i jasika'' 

Zatim podju dalje u sumu, i tu upita 
Stepan: n Zasto neima, mili otce, i ovo dervetje 



61 

śiroka listja, i zaśto su mu one iglice na gran- 
£icah?" Otac odgovori: „To su omorike, jele 
i borovi. One iglice su im mesto listja, a to 
listje neopada svake godine, pa se i zimi zeleni. 
Ovo Sto po zemlji vidis, plod je toga dervetja 
i zove se śiśka." 

Drugde opet pokaza otac Stepanu kleń, 
ivu, brezu, brest, javor i vise toga. Od nekojih 
mu dade okusiti plod, naime bukvice od bukve, 
drenak od drenka. Nu pri tom ga opomenu, da 
nejede nista, sto posve dobro nepoznaje, jerbo 
mnogo ima jedovita ploda. Pripovedase mu 
takodjer, da je bukovina i grabovina najbolja 
za zganje; grabovina, lipovina i brezovina za 
stolare, kolare i tokare, a klenovina za rezbare. 
Napokon mu jos pokaza vise verstih gljivah, 
paprati i drugoga bilja. 

61. Germlje. 

„Kakovo je opet to dervo, sto po sebi ima 
same bodljike?" upita Stepan otca, kada su se 
iz sumę doma vratjali. Otac ga pako poufo: „To 
nije dervo, već je germ, i velimo mu glog. Der- 
vetje ima deblo, koje je ozgor razgranjeno u 
grane i ogranke, pa to se zove krosnja (Kjrone). 
Glog pako i ostało germlje razgranjuje se već 
ozdol, a negda i płazi po zemlji." Stepan pozna- 
vase već i sam neke verste germlja, kao : lesku, 



62 



ogrozd, riblz i sipak. Sada mu ih otac joś vise 
pokaza: diśeću boroviku (smreku), penjući se 
berśljan, ternjinu s terpkim płodom, borov,ncu 
s ceraimi jagodami, svib s cervenimi graicicamL 



62. OtroToe biline. 

K nekom vertlaru dodje źena iz susedstva f 
i stanę mu sva prestrasena ovako pripovedath 
„Moje je dęte negde pozobalo nekakovo zernce 
kao makovo, i ono sad leżi u postelji ; gori kao 
żiva vatra, da vi se, sad se smije, sad knci; cini 
mu se da pada, i jednom rukom nemoźe već 
ni gibati." Yertlar ręce tój źeai, da odmah 
skoći po lecnika; sam pako pohiti k decaku 
i stanę ga napajati mlacnom vodom i uljem T 
da cim prije izbaci srnertonosan otrov. Na to 
nadodje i ieenik i pohvali vertlara, da je 
onako radio te pronadje, da je dęte pozobalo 
seme od cenie bunike (das schwarze Bilsenkraut). 

Takovo otrovno seme ima i pegaca cvo- 
lina (źivolma , Schierling) , nalep (Eisenhut). 
kukuta rodena (trubeljika, Wasserschierling), 
perśunjak (divlji persun, Gleisse), pustikara (cer- 
veni naperstak, Fingerhut), kuk arek (schwarze 
Niesswurz), mrazova sestrica (Zeitlose i t. Ł 
Druge biline otrov r nice imadu plod, koj nalicL 



63 

jagodi, tresoji iii grozdu, kao: paskvica Tollkir- 

sche), ker stać (vranjino oko, Einbeere) i t. d. 

Osim toga ima joa i otrovnih g1jivah, kao sto 

je: muhara (iii muhomorka, Fliegenschwamm), 

zmijara (Mistschwamm), puhara, (Bofist) i t. d. 

Mnogo je ljudih već poginulo od otrovnih gljivah. 

One se razlikuju od dobrih gljivah vise putah 

merzkom vonjom Jestivne gljive iii nezaudaraju 

ni mało, iii upravo mirise, a nekoje zaudaraju 

po luku. Nu ima i otrovnih g1jivah, koje nei- 

maju nikakove vonje. Jestivne su gljive blaga, 

malko biberasta iii nakisela teka, ako ih po- 

dulje źvacemo. A sve su gljive sumnjive, koje 

pęku, zegu, górce, jednom recju, koje su oporne 

ibljutave; nu opet ima i otrovnih gljivah, koje 

nisu neugodna teka. Otrovne su g\jive ponaj- 

vise zivo cervene, iii modre, zelene, sive, cerne 

iii prelevajuće se boje. Ako prelomljena gljivG, 

berzo mast (boju) promeni, i to je znak, da 

je otrovna. Nu sve to nije dovoljno , da se 

razluce dobre od hudih. Zato je najprobitacnije, 

da nejedemo drugih gljivali izim onih, za koje 

se zna za stalno, da nisu otrovne. 

63. Ovea. 

Ovca je ponaj kor istni/a zivina , a u mnogih 
zemljah najuhamiji imutak poljodelca. Ćujte samo 



u 

sto se sve dobwa od ovce. Iz mleka se pravi sir ; 
iz vune se tka sukno, iii se prave śesiri; meso 
se jede; iz loja salevaju sveće; koza se svakojako 
stroji, iii se za kerzno izradjuje; creva su dobra 
za zice i za pozlatne kozice ; gnojem se poboljśa- 
vaju polja i vertovi. 

Ta toli koristna zivina verloje słaba i plaha. 
Mało psetance naterat će u beg celu credu ova- 
cah 9 i one će se tako poplaśiti, da se ni mat er e 
neće obzirati, kako bi spasile svoje janjiće. Koliko 
vise smelosti ima mała kvocka, koja svoje mlade 
hrabro brani, kada im pogibelj grozi? Ovce se 
berzo priuce na svoga pastira, pa ga onda po- 
korno i rado slede, kao sto ćine dobra i poslusna 
deca. Kamo pastir, onamo i ovce; ako on desno, 
eto i njih desno; ako on levo, eto njih opet za 
njim. I kada ih napokon na mesaru vode, nebrane 
se nista, već mimo slede onoga, koj ih vodi. Nu 
mnogo ih pogine i s raznih bolestih; lasno bo 
padu u bolest, ako se nepazi, da im budę i stan 
i hrana posre cista i zdrara. 

64. GoTeda. 

I goveda spadaju medju veoina koristne 
zivine; nekoja bo su jako dobra za gojenje, 
nekoja za muzenje, u nekoja za teglenje. Po 
razlici spola i dobę nadevaju se govedcetu i 



65 

razlićna imena, kao : Mk, vol 9 krara, junac, jur 
nica, tele. 

Govedće je gotovo u svih zemljah naj* 
vaźnija kućna i gospodarstvena żivina; a u 
mnogih je jedina. Od njega se dobiva ml&ko 
i beli smok , kojim se gospodar i s&m hrani, 
i lSp novac terźi. Drugi ga opet na pasi iii 
u staji pita za mesnicu, U mnogih stepah je 
govedće jedini imutak ondasnjih ljudih. Kao 
domaca żivotinja, govedće je najyerniji poma- 
gać poljodelcu, jerbo mu i ore, i gnoji, i 
hranu daje. On rabi od govedćeta gotovo sve 
stranetela: meso i gotovo svu utrobu możejesti; 
iz crevah i mehura, zatim iz rogovah i papakah 
pravi iii sam, iii da* naciniti raźno orudje ; kożu 
i diaku prodaje kożarom, opancarom, sedlarom 
i klobucarom. 

Goveda se zovu prezwaoci, zato sto hranu 
dva puta żvaću ; najprije ju gotovo eitavu pro- 
żdiru, a kasnje ju istom meljave iii preżivaju. 
Zato im je i zeludac osobito ustrojen, ima 
naime ćetiri razdelka: pervi je najveći i zove 
se burag; u njem se progutana hrana moćl i 
meksa, te prelazi iz njega u drugi razdelak, 
u kayuru (Haube) ; odavle se povratja u usta, 
te ju govedce preżiva. Sad neide hrana viśe 
u perva dva żeludea, nego upravo u tretji, u 
knjizce iii knjiżavce (Psalter), odavde pako ide 

Druga slovniek» eitanka. 5 



66 

u ćetverti, koj se zove lojnjak iii razsolnica 
(Labmagen). 

65. Konj. 

Konj je ponajlepsa i ponajkoristnija żivo- 
tinja. Verlo je jak, okretan i hrabar, uz to 
naućljiv i blag ; zloban i jogunast biva tek onda, 
kada se s njim zlo postupa. LSpo li ga je videti, 
kada oćlstjen i osedlan ćeka svoga gospodara : 
tu kopa kopitom, herże i maśe glavom ; a kada 
zasedne nanj veśt jasac, nosi ga pr&ko polja 
kao da po zraku leti. Lahko se priućl na glas 
svoga gospodara, i bojnu trublju sledi tako 
hrabro, kao i serdćan vojnik. Ako mu gospodar 
u boju pobSdu oderżi, onda herże i zemlju kopa 
od veselja ; a nad mertvim jascem żalostno pri- 
giblje glavu, kao da bi hotio suze ]$vati za 
nesr&tnim gospodaromu Lep je konj i onda, kada 
ga pod krasna kola upregnu.Nu od najveće je 
koristi onda, kada poljodelcu zemlju ore, żito 
i derva svaża i tovar nosi. Pri tom je tako miran 
da ga może i pametno dęte upravljati. Joś i onda 
kada je već ostario i s mnogoga posła oslabio, 
slużi verno gospodara svoga; a napokon pade 
ipak od ruke coveka, ko jemu nemoże vi&e ko- 
ristiti. 

Ćovek, koj żivinu nemiloserdno mući, gr&Si 
jako proti volji Boga stvoritelja. Ako već valja 



67 

ubiti nSkoju żivinu, nęka se to svagda ućini bez 
nepot rębna mućenja. A tko bi se ipak usudio 
mućiti żivine, toga će vlasti strogo kazniti; 
jerbo je kod nas takovo mućenje i zakonom 
zabranjeno. 

Gledeó na velićinu, lepotu i druga svojstva 
ima mnogo konjskih tragah, a svake trage 
konji razlikuju se opet mastju dlake. Najnse 
slove arabski, zatim englezki, śpanjolski ugarshi^ 
erdeljski, holśtajnski, meklenburzki, slorenski i 
bosanski Nąjmanji su śkotski, zvani pony, i 
korzikanski. 

66. Pas. 

Tko bi ręko, da se i mesoźderna zverad 
dade ukrotiti, i da onda ćoveku slużi i mnogo 
hasni! Pa ipak je tako; jerbo naśa mpćka 
spada u isti rod zv£radi, u koj spada i okrutni 
ris iii straśni lav; pa ako naśega psa prispo- 
dobimo s vukom, to ćemo naci, da im je telo 
u mnogom jednako ustrojeno. A gde je ipak 
bolja i vernija żivina, nego je nas pas? On je 
coveku v$ran drug u srakom podnebju; on 
mu je pomocnik u lovu ; on mu je ćuvar i kuce 
i imetka, a vise putah i branitelj pace spasi- 
telj żirota. Pas je sromu gospodaru sasvim 
oddań; poznaje njegove navade; povodi se po 



68 

njegovu obićaju, i veran mu je do smerri. Sre 
to 3ini pas iz puke priverżenosti, a ne od 
etraha iii nevolje. 

Pasah ima od mnogo tragah iii pasminab. 
kao sto su mesarski psi. pudli, mopsi, ogari 
(Jagdbund). herti (Windhund). jazarcari. pre- 
peUcari . seansom (BullenbeiGer;. riile (Spiir- 
łmnd), orćarski psi i t. d. 

Svaki je pas poućljiv. Nu najpoućljiv; 
pudli; oni si otraraju Trata ; donose gospodaru 
strari, po koje ih sal je; ida kupovat zemića- 
kab. duhana i drugih sirarih. i platjaju koliko 
treba. Na gori sv. Bernarda u Svajearskoj 
derze ondaśnji duhovnici osobitu verst pasali, 
koji su mnogomu ćoreku żivot spasili. Ti psi 
hodaju po gori . i traże . nije li koga putnika 
anSg zametao: a kad nadju takova nesretnika. 
beże po svoje gospodare. da pohite u pomoc. 

67. Zec. 

Medju eefrerenożci , na koje se lov loyi 
najbolje je poznat zec. Premda mnogo zecevah 
srakę godine od pu^ke pade . zato ih ipak u 
nekih krajevih ima i viśe, nego sto bi si po- 
ijodelac żelio. — Zec je jako plaho zvere: nu 
kada mu se radi o kozi. biva tako lukav i hitar, 
da mu se nemożes prećudiri. Sad skoći desno, 
ead lero ; sad se opet naokoło mota j sad udari 



69 

stranputicami ; sad se prikunji k zemlji, da ga 
neopaze ni psi, ni lovac. L&ti ga ljudi neubi- 
jaju, stranom zato, eto mu tada koza nije 
pridna, stranom pako zato, da ga neutamane. 
U gorah i u velikih sumah mnogo su veći 
zecevi, nego u ravninah; nu ondS ih nema 
tako mnogo ; a to je valjda zato, sto ih sumski 
grabeżljivci zatiru, i sto u gorah neimaju tako 
dobre hrane kao u ravninah, gde se na raćun 
poljodelacah po usevih sire, Najveću skodu 
ćine zecevi, kada na mladicah koru ogrizaju. 
Zato ljudi paze, da se zecevi preveć neumno- 
źavaju, premda im je i meso tecno i koza do- 
sta dobra. 

Od zeca imamo vise poslovicah. Evo ih 
nekoliko. Plasiv kao zec. — Zec u sumi, a 
on razanj gradi. — Berz kao zec. — Zec gde 
se okoti, onde i pogine. — Izbuljio oćl kao 
varen zec. 



68. Dioba, 

B a s n a. 



Sabravsi se u gomilu yeću 
Medveda su zveri uhratile, 
Na ravnu ga poljn udayile. 
Al zec, dosav cestitati sreću 



70 



„Ev* i mene — ręce — na di obi, 

Plen sad berzo komadajte, 

Medvedje mi ułio dajte ! — * 

„„G-led guronje! reknu zveri — 

I trojoj se prohtelo gerdobi 

Dio kusat — ma razberi: 

TeV na Iotu nitko ni vidio! a * 

„Oho, bratjo ! — zec tad proustio, — 

Da tko T ca je (cudo do nebesah !) 

Poplasio iz gustoga lesa? . . 

Nitko drugi, već ja, koga zecom zotu !* 

Zv&ri cuju cudnu hvalu ovu, 

Ipak stvar im smesna ucini s ł od svega; 

Zecu pruze komad uha medrSdjega. 



Sret, ol pio Dunaj oli Savu, 
Rugat će se bratu avalisavu; 
Ipak oraj u diobi cesto 
DS1 svoj ima, ima svoje mesto. 

69. !>eva i sofo. 

Deva i sob spadaju medju dvopapkare i 
preźivaoce. Deva żivi u vnićih i suhih iużnih 
zemljah, sob pako na stndenom sereru. Mnogi 
je izmedju nas vidio devu (kamilu). Ona je 
veća od konja; ima visoke nogę, a na persiuh 
i kolenih źulje, na ledjih pako veliku gerbu. 
Ona je u prostranih afrikanskih i azijatskih 
peSćarah ono, Sto je nam ovca, konj i krava 



71 
zajedno. Arapu je sve bogatstvo u njegovih 
devah. Deve mu daju ml&ka i mesa ; diaku im 
i kożu prodaje; balegu rabi za ogr&v, a iz 
mokraće vadi niśador (Salmiak). On zove devu 
ladjom od pustinje • jerbo bez nje nebi mogao 
putovati po neizmernih pesearah, gde neima 
na daleko i śiroko nit studenca hladne vode, 
nit zeleni lepih travah i dervetah. Deva pre- 
vali na dan po 10 miljah s teretom od 700 funtih, 
a bez tovara prevalit će put od 35 urah hoda* 
Papci su joj maleni i imaju żuljav podplat; 
odakle se vidi, da je deva stvorena, da hoda 
po sipku pesku; na tverdoj bi cesti berzo 
poginula. Kada se Arapi odprave na dalji put, 
onda uzmu po vise stotinah devah, i to se zove 
karavana. 

Deva klekne, kada joj gospodar tovar na- 
laze. Uzjoguni se samo onda, ako ju progoni 
i mućl ; nu opet se udobrovolji, cim joj stanę 
pevati i svirati. Setila su joj tako ostra, da 
već izdaleka njuśi vodu i pasu; a kada ju je 
nanjusila, onda poteće joś bolje, i nateże na- 
pervo vrat, te tako umiri putnike, koji su se 
već poplaśili, da u pustinji nepoginu od żedje, 
Kada je pośteno żedna, popije i po 120 okah 
vode, pa onda może mirovati po 8 danah, i 
viSe. Hrane neprebira; kad neima drugoga, 
zadovolji se i suhim granjem ; ali onda izgubi 



72 

gotovo sve salo, kojim joj jegerba iznufcranalo- 
źena. Jednogerba deva zivi u afrikanskih pusta- 
rah, a dvogerba u srSdnjih pokrajinah Azije. 

S o b (Rennthier) nalići mnogo jelenu. Ima 
velike rogove, pune plosnatih paroźakah. Za- 
dovo]jan je s ogodnom łiranom od maha i 
lisajah, pa i ovu mora vise putah izpod snega 
mućno izkapafci. On je najveće blago narodah 
stanujućih blizu stoźerine (pola); on im je 
mesto konja, goveda i ovce, i daje im gotovo 
svu hranu i odecu. 

Bog se je za ćoveka tako poskerbio, da 
je i na vecni severni led i u vruee zemlje po- 
stawo takove stvorove, koji mogu sve te pro- 
tivnosti pódnositi. Tko da ne slavi mudrosf 
dobroga Boga! 

70. Mis, 

Mis je jako okretan i żivahan. Kozica mu 
je veoma fina i gładka. On je tako pla§ljiv, 
da umab trazi svoju jamicu, eim zaćuje i naj- 
manje micanje. Najvise se pako boji je>a i 
maćkę, jerbo su mu oni mnogo pogibeljnfji 
nego isti Ćovek. Jako ga je tezko uloviti, jerbo 
ima veoma ośtar njuh, i tako lasno nanju§i 
m&sło, gde mu je već po koj drug poginuo, 
pa aro se lepo ugiblje. Joś će najradje na 



73 

opecenu slaninu. — Mis se derźi suha + Zna 
istina i plivati, ali ne nadugo. Ljudi ga pro- 
gone, jerbo im ćini mnogo śkode i po kuci i 
u stednjih (hambarih). Najviśe će mu pako 
nahuditi dobra maćka. 

Miśevah ima viśe verstih: miś pokućar iii 
domaći mis; poljski miś; prugav miś (Brand- 
maus) i śumski miś. 

71. Sisavci. 

Opica, medved, lisica, vuk, pas, lav, mać- 
ka, kuna, tvor, ve>erica, kert, miś, zec, jeleń, 
svinja, konj, magarac, deva, ovca, vol, slon i 
kit imaju cervenu, toplu kerv, i dok su ma- 
leni, sisaju; zato se zovu sisavci. Oni su naj- 
veći i najsaverseniji medju zivinami. 

72. Bela goluhica. 

Oj golubice, kako si mila, 
Naveke cista, lepa i bila l 
/ ja cu cuvat uvek ćistoću. 

73. Ptice. 

Jastreb, sokol, sova, ćvorak, drozd, sla- 
vulj, §eva, senica, zęba, gavran , krestelica, 
lastavica, detelj, kukavica, papiga, golub, paun, 
gnjeteo (Fasan), tetreb (Auerhahn), noj 



74 

(Straufi), ćaplja, guska — imaju toplu kerv 5 
diiu plućima, nesu jaja i leżu pilice, te se 
5Bovu ptice. 

Ptice se razlikuju od svih ostalih stvo~ 
rovah krilima i perjem. Ako pozorno promo- 
trimo ma koju pticu, to ćemo naci, da joj je 
svaki dian tela tako stvoren, kao sto uprava 
mora biti, da si ptica budę mogła hranu pri- 
bavljati, gnjezdo graditi i żivot braniti. 

Ptice su pokrivece perjem, da budu lasnje. 
Za letenje imadu letno perje u kriliłi, i re- 
povno u repu. Cutila su im stranom saver- 
Senija, stranom slablja nego u sisarah ; vid 
im je osobito bistar. 

Orao, jastreb, sova i druge ptice grabiHc* 
brane se mesom drugi h pticah, ćetveronoźacah, 
zmijah, żabah i ribah. Slavulj, senica, la sta 
lóve musice . Vrebci, zebe , ćesljugarke zobljii 
seroenje i zeruje. 

Zasto V da se veli potkam, guskam, labu* 
dwom, da su ptice plovice? a zaSto deteljem, 
imam, Jcukaricam, papigam, medosasom (Koli* 
bris), da su ptice puzarice? 

Zagon etkę. 

NapSrvo berkasto, odostrag vila$fo i ozgot 
kao jare, ozdol kao janje? 



75 

Nas v oj wda vodu pije, a nad njim se bar- 
jak (zastava) nije? 

O struga ima, konjanik nije; sabtju ima, 
vojnik nije; krunu ima, kralj nije ? 

74. Lastayica. 

Kada odkopnę po dolinah sav sneg, i 
kada livade pozelene a sumę prolistaju, onda 
nas pozdrav]ja već u zoru vesela drużba la- 
stacicah. Neprestano everkutjuć navestjuju nam, 
da je vee nastało proletje. 

Kasno u jesen ostavlja nas lastavica, da 
prezirnuje daleko za morem u toplijih kra- 
jevih. Nu ćim nestane zimę, eto ti nje opet 
k nam. Ona je vazda vesela i ćila. Leti joj 
je najugodniji żivot: lśti hvata krilati gmaz; 
leti pije i kuplje se; leti brani svoje mlade. 
Tko se neće zaćuditi njezinoj strćkmtoj 
hitrini? Vele, da ona preleti za uru 10 
miliah; dakle na dan 240. Mudro li je i 
lepo stvorila Bożja ruka ovoga zraónoga bro- 
dara! Tanko i njeżno telo; duga i ostra 
krila; dug rep kao vilice, — sve su to lepe 
dike tela lastavicina. Samo su joj nogę n&śto 
kratkę i nespretne; ali i to pokazuje, da je 
za lastavicu viśe zrak nego zemlja. 

Lastavica se rado derżi na&ih kucali. 
NSki gospodin pnpov$da, da je vidio, kako 



76 

si je jedna lastavica gnjezdo naprawiła u sobi 
na obesenoj ćiżmi. Premda je jako cista, 
gnjezdo si ipak pravi iz gerda blata. GnjSzdo 
joj je medjutim verlo umetno naćinjeno. Kada 
mlade izleże, briżno ih njeguje, hrani i podu- 
caya, dok sami neprolete, da si hranu traże. 

75. Yrabac. 

Vrabac ide u red najobicnijih. i najlukayijib 
pticah. Gdegod je kuca i uz nju polje, tu je i vra- 
bac. On se cesto udomi s lastavieom pod jednim 
krorom, premda neima nesloznijih susedah cd njih. 
Lastayica je kao gospodiena yitka struka, a vrabac 
kao prost, neotesan skitalica. Na njem neirna nista 
ugladjena, nista lepa nit draźestna. 

Druge si ptice delaju gnjezda yelikom pomnjoin 
i yestinom, on si pako radi toga nerazbija glave ni 
najmanje. Lukayo oblitje cyerstu kućicu, kcju si je 
lastayica yelikim trudom sagrad'la, pa na jedan put 
navali na mirne stanoynike i protera ih iz njihoya 
staną. Ali kadśto skup o plati oyo &voje nasilje ; 
jerbo, kad se nit nenada, nahrupe lastayice, pa ga 
ziva zazidaju u otetoj kuci. Kadsto se uyuce i u 
gnjezdo caplje iii ćayke. Ako se pako sam mora 
posła latiti, to je berzo gotoy ; jerbo nehaje nit za 
lepotu nit za cyerstoću syoje kuce. 

Premda je nezasi tan, nebrine se ipak, ćimćese 
prebraniti, cego lepo zanje i onde, gde nije sijao. On će 
ziyeti, dokgod budę u gospodarah i koje zernce zita, 
budi na polju, budi u droristu ; n jemu je stoi prostert 



77 

svagde, gdegod ima źita. Zimi mu dakako nestane 
gostenja : nu onda si napuni źeludac cimgod. Tad su 
mu dobri i pauci i kukci i gusenice. Odatle se yidi, da 
bi on mogao biti koristnom pticom, kad bii leti veći tek 
imao na kukce. Nu on voli zitno żerno nego sve- drugo. 
Na polju poskakuje za oracem ; na gumnu priskakuje 
k mlatcu ; za konjarom ulazi u staju, dapace usudjuje 
se zaleteti i u komoru, samo da do żerna dodje. Ima jos 
iprimerałi, daje golubićem gusu prokljuvao, a to sye 
rad zernja. Tako dakle postaje vrabac razbojnikom, 
tatom i ubojicom. 

Ako se gde ugnjezdi, onda ga nije već* lahko 
izterati. Druga ptiea bezi od strasilah, a on će sesti 
upravo na nos, iii na razpruźenu ruku slamnata co- 
veka, kojega u źitu za strasilo metju. 

76. Zenidba \rabea podnnayea. 

Kad se żeni wabac podunavac, 
Zaprosio senicu devojku 
Tri dni hodaprelco poljaravna, 
A cetiri preko gore cerne ; 
Zaprosio i izprosio je. 
Pa on kupi go spodu svatove: 
Kuma svraku dugaćkoga repa 1 
A prikumka pticu śeverljugu, 
Starog svata iz osoja źunu, 
A devera pticu lastamcu. 
Z dram svati dośli do devojke x 
1 zdravo se natrag povratjaii ; 



78 

Kad su bili na Kosovu ravnom f 
Progorara sćnica devojka : 
„Tiho ja£te, gospodo svatovi f 
„Tiho jaś'te, tiho besśdite; 
„Doletit će kobac avanica, 
^Odvesti će senicu devojku." 
Joś su om u rijeći 'bili, 
Zaletę se kobac avanica, 
I odvede senicu devojku. 
Svi svatovi u germ pobegośe, 
Mladozenja u prosenu slamu, 
A kum swaka naverh germa dudu 

77. Medosasi. 

Medosasi su jako małe ptićice s lepim i 
krasno sv£tlim perjem. Verlo berzo lete, a 
kadsto lebde na jednom mSstu perseć krilima, 
pa iznenada odlete strelimke, da ih ćovek jedva 
vidi. Najveći su kolik lasta, a najmanji su, bez 
repa i kljuna, samo palae dugacki. Ovi najmanji 
medosasi veoma su lepi ; ozgor su zlatno-zeleni, 
ozdol belo-sivi, a rep im je modro- cern. Grade 
lepo gnj&sdasce i u njem nesu jajca kolik 
grasak. Domovina im je Mexiko u AmericL 

Medosasi żive u sainoći ; hrabri su i svad- 
ljivL Ponajviśe se hrane medom i bubicami, 
koje po cv&tju love. Najyiśe ih ima u toploj 
strani Amerike. 



79 



78. Ribe. 



Uje sve riba< sto nalici ribi. Primer ima- 
mo u kitu. On zim istina u vodi; alt buduć da 
ma toplu k$rv, i buduć da za mlada sisa, zato 
spada k sisavcem a ne k ribam. Prave ribe 
maju hladnu kerv; i tim se razlikuju i od si- 
sarah i od pticah. Sve zwu u vodi ; na suhu bi 
poginule. Vodu diśu ustima, pa ju opet izbacuju 
na skdrge. Rretju se plwanjem; plwaju pako 
perajamiili plitoami. Sve su gotovo pokrite l jas- 
kom, i imaju mnogo zubih. Razplodjuju se jaji 9 
koja se zovu ikra. Kad riba nosi, to se kaie 
da se mresti (laichen), a jaja se zovu mrest 
tli ikra. Ikra od sledi (Haring) ima do 40 000 9 
od śarana do 300.000, od kecige jedan 
miliun jajah. Da neima tako mnogo jajah. nebi 
mogło biti ni toliko ribah, koliko ih imaprisvem 
tom, sto i same jedna drugu prozdiru, i sto ih 
Ijudi verlo mnogo htataju. Ribe mogu dugo ziveti. 
a rastu doklegod zwu. Coveku su u obce verlo 
koristne\ većinom se mogu jesti, a mnoge su 
upravo slastne. 

U nasih vodah ima najvise saranah^ 
somovah, śtukah, kećigah, smudje- 
vah, zatim i p aster mah. — U moru imade 
neizmerno mnoztvo ribah. Ogromne aj kule 
(Haifisch) opasne su mnogo putah mornarom. 



80 

Sa sledju (Haring) terguje se na daleko 
Serdelju sole i na sve stronę razvazaju. 
T im ja ca iii ternka (Zitterrochea) ubija mu- 
njinom małe zivinice. Tko nepozna tr eske 
(Stockfisch), koja k nam bez glave dolazit 
Tune ima mnogo i u jadranskom moru, gde , ; u 
nasi Primorci u veliko love. 

79. Żmije. 

U żmije je telo dugaćko, okruglo i Ijus- 
kami pokriveno. Glava joj je od trupa raz- 
stayljenaili słabo iii bas nimalo. Premdaneima 
ni nogub, ni krilah, ni perajah, pomiće se ipak, 
płazi, mota se i vije, baca se u vis, penje se 
na dervo i pliva u vodi. 

Zmijah ima otrovnih i bezotrovnih Bez- 
otrovne imadu samo jedan niz zubih u gor- 
njoj ćeljusti. Sve su velike żmije bezotrovne, 
ali i mnoge małe; bezotrovne żmije, kod nas 
żivuće, imaju tanku glavu, koja nije od tru- 
pa razstavljena, Medju bezotrovne żmije spada 
i gołemi udav (Riesenscblange). Udav puźe 
uz dervo, i uhvativ se zanj repom, vreba na 
majmune i veće sisare ; kad kojega uvreba, 
sukne se na njega i omota mu se oko tela, 
te mu sdrobi sve kosti. Pi en negrize, već ga 
proguta, kao £to ćine i ostale żmije. Da ga 
laglje proguta, razvali strasno rałje i ślini 



81 

jako. Ako nemoże da prożdere preveliku żivi- 
nu, to joj jedna strana iz ustiuh visi, doklegod 
nesagnjije. Kad se tako zajazi, sasvim oleni 
i lahko ga je ubiti. 

Otrovne żmije imaj u zubih ne samo u 
gornjoj celjusti nego i na nebcu. Ti su zubi 
krivi, ośterljasti, śuplji i gibljivi; kad ljutica 
zine, izprave se, a kad ujede, otrov verca iz 
njih u ranu. Najotrovnijih zmijah ima uAziji 
i Americi, kao sto je ridjovka (Kreuzotter), 
guja (Viper) , ćegertusa (Klapperschlange) i 
naoćarka (Brillenschlange). Ridjovka i guja 
pokazuju se i u Europi, osobito u juźnihpo- 
krajinah. 

Otrov nekih zmijah deluje verlo berzo i 
pogubno, u drugih polahko i manje pogibelj- 
no. Kad guja ujede, umah treba ugriżen elan 
tela podvezati, a ranu iii izsisati, jerbo jed u 
ustiuh neśkodi, iii izźeći i izseći, zatim ośtrim 
ługom izprati. U svakom slucaju pako valja 
ćim berze potrażiti veśta lecnika. 

80. Piiż 

Kada pośle topie kiśe izidemo na vert, 
iii na polje, iii u śumu, nailazimo verlo cesto 
na puźeve, gde tiho i polagano po putu iii 
po travi plaże. Osobito nam udara u o ci per- 
polj iii balavac. Ako ga bliźe promotrimo, 

Druga slovnicka citanka. O 



82 

to ćemo opaziti, kako iz glave puśtja kao će. 
tiri roźcića; na perva dva, koja su mało dulja 
i deblja, ima oci. Ako se tih rożcióah samo 
mało dotakneś, pace ako im se samo pribliżiś, 
umah će ih puż uvuei; to bo su njegova ti- 
cala. Na desnoj strani svoga tela ima taj puż 
jednu rupicu, na koju diśe. On neima kucice, 
nego mu je telo slinasto i mekano ; zato osta- 
je za njim balav trag. 

Drugi pużevi nose na ledjih svoju kućicu 
iii pużnicu, u koju se umah povuku, cim ih 
se dotakneś. Medju takove puże spada i onaj ? 
koga i vi dobro poznate i rado jedete. Puż 
metje svoja jaja u zemlju. Mali pużevi posve 
nalice starim, i vec nose svoju malu kućicu. 
Ta kućica raste zajedno s njimi, i postaje sve 
tverdjom. Zimi se uvuku u nju, zalepeju bla- 
tom, i tako zimuju; a naproletje smoce sroja 
vrataśca i izplaze napolje. Na kopnu ima dosta 
mnogo pużevah, ali ih je jos mnogo vise u 
vodah, po imenu u moru. 

81. Tank. 

Pauk prede iz bradairicah . koje se nalaze 
na kraj zadka, a imaju sitjusne rnpiee. Kad 
hoće da konać nprede. onda iztisne nesto soka . 
iz bradavicah i terćL a za njim se vuće rlakance ; 
tako terćeć sad amo sad tamo izprede si pod- 



__»__«__^^^^__ 



83 

punu mreiu. U mrezi startuje i vreba na musice 
i kukce, kojimi se hrani, 

Pauk je mnogim oduran ; jerbo i zbilja nije 
lep, pa se joś misli, da je otrovan. Ima doduse 
paukovah, u kojih se telu ndlazi jedka soka : nu 
to nam nemoze naskoditi. Dakle neima uzroka 
zasto da se bojimo pauka. Osobito su pako smeśne 
neke devojke, koje umah zavrisnu, ćim pauka 
samo opaze. JSjim ćemo reói, da radje izmitju 
paućinu , gde je netreba ; jer premda pauci iz- 
trebljuju neprilićne musice i kukce, zato ćemo 
ipak radje preterpeti u sobi po koju musicu, 
nego da nam paucine zastiru stene i prozore. 

Pauk nam joś nekim nacinom pokazuje, ka~ 
kovo ce biti vreme. Pauk naime jako osetja 
■waku promenu u zraku; zato ćuti već nekoliko 
danah unapred, da li će nastati lepo iii ruino 
vreme. Kada ćuti, da će nastati lepo vreme, 
onda verlo marljivo prebire po svojoj predji; 
kada pako osetja kiśovito iii burno vreme, onda 
se povlaći u kutw i miruje. 

82. Bnbe. 

Telo je ii bubah iii zareznikah (insektah) 
sa dva poduboka naseka na troje razdeljeno : 
j na gl av u , g r u di i z a d ak ; imaju tri para 
nognh, i preobrazujn se. 

6* 



84 

Bubę nose jaja. Kad bubioe izmile iz 
jaj eta, nesaverśena su oblika i zovu se u obce 
lióinke iii larve, a napose gusenice, ger- 
óice (Engerlinge) i cervići. U ovom stanju 
jedu verlo mnogo, rastu, svlace se i na odre- 
djeno vreme prelaze u drugu dobu, te postaju 
bahure iii óahure (Puppen). Neke su ba- 
hure zapredene u nekakovu koźicu, i u njoj 
se nit nemicu, dok se nestvore saverśenom 
bubom, i onda probiju cahuru i izadju na- 
polje. Druge se pako micu, jedu i samo mało 
po mało postaju saversenimi bubami. U sa- 
versenoj dobi neżivu dugo. 

Gdekoje se bube silno razplodjuju, jerbo 
se mnoźe i viśe putah na godinu. Mało ima 
bubah 6oveku osobito koristnih ; joś najviśe 
hasne tim, sto se hrane żivinskim i biljevnim 
truleźem, koj bi nam inace sav zrak okuźio, 
i sto se bubami hrane druge nam koristne 
żivotinje. 

I vam su doista poznate sledeće bube: 
hruśt (kebar), rogac, grobar, żiźak, pcela, osa, 
mrav, lepir, svilac (Seidenspinner), moljac, 
komarac, obad, bulia, skakavac Najkoristnija 
je pcela medarica i svilac. 



85 



83. Pćela. 

Pćele żivu u zadrugi, poput uredne der- 
żave, u kojoj ima mat i ca, 800 do 1000 tru- 
tovah i 15 do 30-000 radilicah. One grade 
satje od vośtanih stanicah Na proletje poc- 
nu pcele graditi satje; matica snese u svaku 
stanicu po jedno jajce ; cervića, koj seiznjega 
izlegne, hrane radilice u stanici medom i pe- 
ludom (Bliitenstaub), dok se god neubahuri. 
Kad se na proletje pcele ukośnici odviśeraz- 
mnoze, seli se od njih jedan dio, vodjenmla- 
dom maticom , nastani se orugde i ustroji 
osebnu derżavu ; to se zove rojenje. 

Za zimu kupę pcele med u stanicah, i 
navadno zastiru svaku stanicu poklopcem. 
Eadilice dele medju se posao; jedne beru med 
i vosak, druge grade stanice, druge opet cu- 
vaju straźu, a nekoje cistę kucu. Mesecako- 
lovoza utuku radilice trutove i izbace ih iz 
kośnice. U mertvu jesen, kad već prestanu 
kupiti med i vosak, omale leto (jamicu, na 
koju izlitju). Zimi nespavaju, nego se hrane 
sakupljenim medom; sto na proletje pretece, 
to pobere razboiit pceląr, zadovoljujuć se tim 
dobitkom. 

Kakovo ponukovanje nalazi ćovekumar- 
ljivosti sitnih pcelicah ! 



86 



84. Hruśt. 

- Medju bube iii zareznike brojimo i hruśta 
(kebra, Maikafer). I on ima svoja grizala. 
Ticali pipa svoju hranu, listje i cvetje. Ne- 
dugo prije sm^rti metje żenka jajca u zemlju; 
iz njih postaju g e r c i c e. 

Ti śkodljivi cervići żivu Ćetiri godine u 
zemlji; hrane se korenjem ; i zato cine mnogo 
stete po polju i vertovih ; ali imaj u i svoje 
neprijatelje, osobito kerte i svinje. Pod jesen 
6etverte godine zaruje se gercica joś dublje 
u zemlju i promeni se u bahuru; iz bałmre 
se u seenju i veljaci izleże mekan hrust, koj 
jos mało ostanę pod zemljom, a u svibnju 
izplazi, te stanę ogrizati dervetje. Ako se źe- 
limo oprostiti ■ tih śkodljivacah, to je najbolje, 
da ih za vrućih dnevah, kad no su słabi i 
mlitavi, tresemo i zatiremo. Kokosi i svinje 
rado će iłi jesti. 

Bubami se u obce hrane veće żivotinje, 
osobito ptice. Kada orać ore, uzastopce ga 
slede pticice, kupeó cerviće i bube, koje im je 
orać izorao. Lastavica lovi po zraku leteóe 
musice i nosi ih u gnjezdo k svojim mla- 
dim. U celoj prirodi, to jest u svih stvarih 
od Boga stvorenih, vidimo to, da jedan stvor 



-— 



87 

drugomu na uzderżanje slużi. Może se reći : 
sto je jednomu smert, to je drugomu żivot. 
Nada svim pako je covek sa svojim urnom i 
razborom, da mudro upotrebi ono, sto mu je 
koristno, a da se cuva onoga, sto mu je 
skodljivo. 

85. Pijaiica. 

Pijavica je oplosnata cerrolika te/a. Na 
glavi ima 10 majusnih oćiuh ; u sisakit tri trerde 
celjusti, kojimi grize , a na dr v goj strani tela 
ima opet sisak, kojim se na sraśto prilepljnje. 
I tu, na pogled rnznn zirotinjn, nmije córek upo- 
trebiti. U nekih bolestih neima prećega leka,nego 
ako se pijarice na kozn metnu, da neraljaln kerv 
izsisaju. 

Obićna pijarica je smedjo-zelene boje, i na 
goi*njoj strani tela ima sest uzdvznih zntkastih 
prugah s cernimi pegami. Konjska pij arie a 
je mnogo veca i tamnija, ali neima pegah i obicno 
nit prugah. Pijarice ziru u nodah mertricah, u 
kojih ima gliba ; ptiraju vijugajvć se ; najriśe ih 
ima u Herratskoj, Slaroniji, Ugarskoj, Serbiji i 
Ylaśkoj, i odarde ih razrazaju po svoj EnropŁ 

86. Rude. 

Rude su bezżivotna i bezustrojna bitja. 
One nerastu onako kao ustrojna bitja, nego 



88 

većaju samo tini, sto se za uje istorodne ce- 
stice spolja hvataju. Medju rude brojimo: 
soli, paso li, teźce (Schwersteine), mast- 
n i k e (talgartige Steine, t v e r d c e (Hartsteine), 
rudace (Erze), k o v i n e (Metalle), k u c a- 
d a n e (Kiesę), s j aj n i k e (Glanze), b 1 i- 
stavce (Blenden), sumpornjake, smo li- 
nę, ugljevlje. 

87. Yapnenac. 

Vapnenac je verlo koristan kamen ; iz 
njega se pali vapno (krec) za lep (mort) i 
za beljenje. Lep se pravi iz gaśena vapna 
i peska, koje se dvoje s Yodom smeśa. Zidari 
vezu opeku (ciglu) s opekom i kamen s ka- 
menom takovim lepom, koj mało po mało 
tako otverdne, da budę cverst kao kamen. 

K vapnencu spada i mramor. Najgla- 
sovitiji je kararski mramor u gornjoj Ita- 
liji. Veliko i cisto kamenje rabę kipari; od 
plocah i manjih komadah prare se manji ki- 
povi, iii se kleśu ploće za stoi, kvere i t. d. 

U vapnenih stenah ima znamenitih o k a- 
m i u a h (Petrefakten) predpotopnili źivotinjah i 
bilinah, a naime koraljali. morskih rakah i dru- 
gih već izginulih stvorovali. Takore nam oka- 
mine ocito dokazuj u, da je onde, gde se one 



89 

nalaze, negda moralo biti morę. One su nam 
pismo, n kom su zabiljeźeni veliki dogadjaji 
i sudovi bożji. 

Vapnenac neraste, necvate, nenosi ploda 
— nije dakle bilje ; on nećuti, nemice sam 
sobom — nije dakle źivotinja. Vapnenac je 
bezżivotno i bezustrojno bitje. 

88. Ledac i alem. 

Le d ac (Kris tali) je proziran i cist kamen, 
slićan staklu, a li joś trerdji U Ugarskoj ga 
ima rerlo lepa ; i ćeski je prilican. Cim je jas~ 
niji i tverdji, tira mu je veća cena. 

Alem iii di j amant je najdragoceniji i naj- 
tverdji kamen. U iestokoj vatri a na zraku iz- 
gori sasvim, neostaviv nakon sebe ni pepela. Po- 
najviśe je bel iii siv, nu ima i zutih, modrifi, cer m 
venih, zelenih, smedjih i cernih alemah. Najviśe 
i/i se nalazi u iztoćnoj Indiji i Braziliji, u pesku 
i u naplatini. Alem je najskuplji dragulj. Kad 
se obrusi, preleca se i titra prekrasno, osobito 
kod sveće iii na suncu ; kad je obrusen, zove se 
iii sjajac, iii ruzica, iii plojka. Alem se nerabi 
samo za na kit , nego se njim reze i staklo ; 
joste ga rabę u dobnicih i ćasomerik, te se njim 
vaja (gravira) kamen i staklo, i busi se drugo 
kamenje. Nećisti i za na kit nepristali alemi tar u 



90 

se u mlwo, te se njim bruse alemili drugi tver- 
dji d?*agulji. 

89. Sol. 

Sianka men iii kamenita solimaposve 
slan tek. U vrueoj i hladnoj vodi berzo se 
raztopi ; u vlażnu zraku se mało po mało raz- 
pliva ; kad ju ugrijeś, razpersta se, a kad ju 
razżariś, tali se i napokon izhlapi. 

Austrijska carevina obiluje slankamenom 
u Alpah i Tatrah. Osobito su na glasu sla- 
nici u Vielicki uGaliciji; nigde na zemlji 
neima toliko soli koliko onde. I kod Boch- 
n j e u Galiciji vadi se mnogo slankamena. 
Slanikah ima joś u Ugarskoj, Erdelju, u Gror- 
njoj Austriji, na Stajeru, Saleburgu i Tirolu. 
U drugih zemljah, n. p. i u Bośni, vade 
sol iz slatinah (salzhaltige Quellen), u kojih 
ima prirodne slanace. U toplih zemljah, po 
imenu i u hervatskom i dalmatinskom Pri- 
morju , vadi se sol iz morske vode , i ta se 
sol zove morska sol. 

Bez soli nebi covek i druge żivotinje ni 
żiveti mogle, zato ju je milostivni Bog po svoj 
zemlji obilato razprostranio. Ona jenajpotre- 
bitiji zacin jelah, a rabi se i kod soljenja i 
susenja mesa i ribe i za druge sverhe. 



n 



90. Kameniti ugalj. 

Kamenito ugljevlje daje veću wućinu nego 
derro, zato se rabi kao gorwo u kovacnicah, 
tvornicah, talionicah, na parokretih, i u mnogih 
kućah, osobito gde je pomanje dervah. Cerni 
ugalj je bolji nego smedj i (Braunkohle). nu 
do ovoga je lasnje doći, jerbo nelezi tako duboko 
pod zemljom kao cerni ugalj. Kopanje cernoga 
uglja verlo je tezko, a kadkad i opasno. 

U austrijskoj carevini ima kamenitoga 
ugljevlja malone u svih krunovinah; cernoga 
uglja ima najvise u Ceskoj, Moravskoj i u Ba- 
nału ; a smedj ega kod nas u Primorju, kod 
Otocca, uz Savu, Kupu, pod Petrorom górom 
i dr u gde; jośte ga ima silą i u Dalmaciji, Ko- 
ruśkoj. Stajem, Ceskoj i Moravskoj. 



Tretji ,odsek. 



91. STet.] 

Sjajno letno sunce razsvetljivaśe ^zemlju 
svojimi blagimi zrakami. Uzhitjen divnom le- 
potom prirode, uzide otac sa svojim sincióem 
Mirkom na neki verh, s koga su mogli na da- 
leko videti. „Otce, kako je ovde lepo !" uz- 
klikne Mirko : „bas mi se dopada, sto możemo 
toliko toga na jedan mah pregledati." „Mi 
vidimo odavle dóista verlo daleko," odgovori 
mu otac ; „do onih modrih gorah, sto no se 
onde u velikoj daljini diźu nebu pod oblake, 
ima sigurno viśe danah ho da. Pa ipak sve 
ovo, sto se pred nami razprostire, nije nista 
nego mała cestica naśe zemlje. I da se pop- 
nemo na onu veliku goru, opet bismo videli 
samo malu cesticu zemlje." 

„Na svakom mestu zemlje vidi coveknad 
sobom nebeska svetila: danju sunce, noću 



93 

ni es e c i nebrojene z v e z d e. Nebo sa sun- 
cem, ra£secom i zvezdami, i zemlja s górami, 
dolinami i rodami : sve to zove se jednom 
recju svet iii vasmir. Netreba da ti każem, 
i tko je svet tako divno stvorio. To nam sve- 
doói perva rec sv. pisma: „U poćetku stvori 
Bog nebo i zemlju." 

92. Snnce i zemlja- 

Nam se Ćini, da zemlja mirno stoji i da 
se sunce oko nje okretje od iztoka k zapadu. 
Tako nam se cini, nu stvar je u istini drugacija. 

Kada se berzo vozimo budi na kolih, 
budi na parobrodu iii na źeljeznici, to nam 
se cini, da se dervetje i kuce micu, a mi da 
stojimo na miru. Tako je upravo i sa zem- 
ljom i suncem : nam se cini da zemlja miruje, 
a ona je ipak u gibanju ; a o suncu nam se 
Óini, da se svaki dan od iztoka k zapadu 
okretje, u istini pako okretje se zemlja oko 
sunca, i to od zapada k iztoku. 

Zemlja nije ravna prostorina, nego je 
krugljasta, i lebdi prosto u neizmernom 
prostranstvu, budući odasvud obasterta zrakom. 

Da se dademo na put u onom pravcu, 
gde nam sunce zapada, to bismo se pośle ne- 
koliko godinah yratili na onu stranu, gde nam 



94 

simce izlazi. Da n. p. sednemo u Zagrebu na 
kola i udarimo prama zapadu, to bismo dosli 
do atlantskoga oceana ; odatle bismo se prevezli, 
na parobrodu u Ameriku, a iz Amerike po 
tihom oceanu u Aziju. Iduć Azijoni sve k 
zapadu dospeli bismo do cernoga mora. Po 
cernom moru doplovili bismo u Dunav, a poi 
Dunavu u Savu, Savom pako dośli bismo u 
Zagreb. Eto nas opet onde, odakle smo otiśli, 
a nigde nevidesmo końca sv&ta. A gde i da 
budę konać kruglje? 

Zemlja se obrati od zapada k iztoku za 24 
sata sama oko sebe iii oko svoje osovine. 
Tako postaje dan i noc. Ona strana zemlje, ! 
koja je obratjena prama suncu , ima dan ; 
a ona, koja je odvratjena od sunca, ima noc. 
Nu kada se zemlja obratja sama oko sebe, ne- 
ostaje uvek na jednom mestu, nego se ujedno 
okretje i oko sunca, koje no je mnogo veće 
od naśe zemlje. Zemlja obidj ej edan put oko 
sunca za365danah iii za jednu go di nu. Iz] 
tog kretanj a zemlje oko sunca po staj u i dobę 
go di sta: proletje, leto, jesen i zima. 



Kada je dan najkratji, a noc najdulja? Kada je dan naj- 
dulji, a noc najkratja? Śto je uzrokom dana, sto je uzrokom, 
noći? Sto sledi, kada simce zadje? §to se radi leti, sto zimi, 



95 

sto u proletju, Sto na jesen? U kojih je mesecih leto, zima, 
i proletje i jesen? Koji veliki blagdani padaju u zimu? Koji u 
prolStje? Koji u leto? 



93. Izhod sunca. 

Jutrom rano dodje s oicem Rade 
Na verh Ir eg a, sto nad kucom lezi; 
Kad njih dvoje tam na mesto pade, 
Od veselja Rade skace, bezi. 

Al na jednom prestd skakat Rade, 
Pram iztoku upro mlado lice, 
Sunca zraka jer mu nanf upade 
I porodl u oku suzice. 

„Aj moj cacko, nuder kazi meni, 
Sto se ono silno tamo sveti ; 
Je li zlato ii je plam ognjeni? 
Ah da f meni tamo poci smeti!" 

„„Daleko je sinko ono tamo ; 
Nif na zemlji, vec na nebu gori, 
Gde no stoji od vekovah samo 
I svetlostju ognja zarkog gori. 

Sunce je ono, bozje oko, sine! 
Kad se jutrom, kano sada, każe, 
Tad pastira tihi sanak minę, 
1 on glasnu sviralicu slaze. 

Pticice se pevalice glase, 
Mrav i kukać na poso se giblje, 



9G 



Stado belo po Iwadah pasę, 
Tihi vetric listje lahko ziblje."" 

„O moj ćaćko, sve se dakle dize, 
Kada jutrom sunce tam zasveti; 
O i ja cu ovde, nebu blize, 
Svak' dan slavu Stroritelju peti!" 

94. Tri lepira 

Jednom mlada tri lepira 
Nemogośe imat mira, 
Nego cvetnoj po dubram 
Tumarahu u zabavi. 
Al tek sto se i premśe 
Umorili igrom biśe, 
Udri kiśa iz oblaka, 
Okvasi im kr U a laka. — 
Da nebude ceruje śtete, 
Oni kuci sad polete ;' 
Al kad tamo: Kuku lelel 
Zaperta su vrata vele, 
Te moraśe vani stad, 
Gde ih bura, kiśa mlati. 

Kada tako ozebośe, 
I skroz jadni pokisośe, 
K tulipanie tamo dole 
Odletiśe, te ga mole: 
„Tulipan e, brate mili, 
Aj de nam se tuznim smili, 
U cvetje nas svoje pusti, 
Da nesmlavi dazd nas gusti!* 



iOM 



97 



Tulipan im ostro sbori: 
„Odperti su moji dvori 
Cewenomu i żutemu, 
A nipośto bijelomu." 
Lepir zuti i cement 
Na taj govor nesmiljeni 
Yrate holom tulipanti : 
v Za tu hvala ti obranu ; 
Bez svog brata bijeloga 
Mi nećemo krova tvoga. u 
Te se vani saćućure, 
Nemogav se skrit od bure. 
Al sve jadę besni bura, 
1 za tresom tres se tura, 
Te napokon od nevolje 
rerhnu oni berze bolje 
Do lijera gizdavoga, 
Te ko brata mole svoga: 
r 0j łijere, pobratime, 
V bozje se smiluj ime, 
Daj nam cvetak svoj otvori, 
Da nas beda neumori ! u 
Beli li jer njima vrati : 
„Slobodno je belom stati 
Medju per ca cv>etja mogą, 
Za brata ga primam svoga ; 
Al ti zuti i cerveni, 
NeidiU blizn k meni ! li 
Beli njemu odgovori: 
„Hvala ti na trojih dvori\ 
!>ad mi s braljom. nedaś prici, 

Droga slovnicka citaiika. / 



98 



Ni ja necu k tebi ići : 
Prije neg se razstanemo 
Radje skupa poginemo !* 
Te se vani sacucure 
Nemogav se skrit od bure. 

To gledalo i sluśalo 
Sjajno bozje ogledalo, 
Źarko sunce sa nebesah . 
Izza oblakah, izza tresah; 
Dopane se njemu sloga 
1 ta bratska ljubav mnoga; 
Smili mu se tezka beda, 
M ni danut jur im neda, 
Pa ti amo tamo sverne 
Oblacine gonit cerne; 
A kad ih je razperśilo, 
Sinulo je opet milo. 
Te je krila , mokro telo 
Osuśilo njima celo. — 

Sad su opet bratja mila 
Igrała se , veselila ; 
Do cernoga tija mraka 
Nesmiriśe krila laka. 
A kad su se naigrala, 
Na put su se kuci dala, 
Hvalec Boga, koj ih stvori, 
1 sunaśce dobro gori. 



99 



95. Mesec 

Mesec je kao pastir, pasući svoje stado — 
sitne zvezdice. Nu njega nemoźes svagda vi- 
deti, pa i kada ga vidis, nepokazuje ti se 
uvek u istoj slici. 

Nekoje vreme vidimo mesec, umah po za- 
hodu sunca, u njegovoj podpunoj velicini, te 
ga zato zovemo ustapom iii punim mesę- 
com, jerbo je sav razsvetljen. Sledećih danah 
izlazi i zalazi gotovo celu uru kasnje, i ujedno 
gubi po mało od svoga razsvetljenja. Sedam 
danah po ustapu razsvetljena mu je samo leva 
polovica, i to zovemo poslednjom cetverti. 
Sad izlazi o po noći, a zalazi o pódnevu. 
Pośle izlazi svaki dan gotovo po jedan sat 
kasnje, dok se napokon, 1-ł danah pośle ustapa, 
posve nesakrije. On je i onda na nebu; nu mi 
ga nemozemo videti zato, sto nam je obratio 
svoju nerazsvetljenu stranu. Tada velimo, da 
imamo ml aj iii mladj. Nekoliko danah kasnje 
vidimo ga u slici serpa; a sedmi dan po 
mladju već je na pola razsvetljen, i to je 
perva cetvert. Jedno 7 danah kasnje opet 
je sav razsvetljen i svetli celu noc. 



100 



96. Zagonetka i odgonetka. 

Igra kolo dvanaest sestarah 
Na ośtrelju berdu nanośenu, 
Sve su seke jednoga uzrasta , 
Ni za diaku da je koja veca. 

Dok je sveta, igrati će kolo ; 
A iz kola izmicu se sestre, 
Jedna ti se za drugom ukrade, 
A nikąd se ni je dna new ad, 

Sve su sestre jednog oka kćerce, 
1 dok kcerce na ośtrelju bave, 
Otca s njimi videt je na svetu, 
S kcercom zadnjom ?' otca nestane. 

Onda mali cer no odevena 
Drugih dvanaest sestarah dovede, 
1 tako ti kolo uvek troje , 
Majka otca, otac majku menja. 

A kod kola nikąd majka otca , 
Nikąd otac majkę nezatiće, 
Sestre s otcem sve su pogradile, 
Sestre s majkom poćivanje Ijube. 



Kolo dvanaest sekah igrajućih 
To je kolo urah izmićućih, 
Otac danak, tavna noc ca mati, 
Jedan drugom poste nepoznati. 



101 

Sał za satom od vókovah teće % 
J\H dostić ga opet nikąd neće. 
Otac radi\ mati pak poćwa, 
Dana i noći to je slika iwa. 
To de trajat nebrojena lela, 
Kolo igrat doklam budę sreta. 

97. Kop « o i morę. 

Sada već poznaju ljudi gotovo c£lo po- 
versje zemaljske kruglje. Ima ljudih, koji su 
sva mora preplovili i gotovo sve zemlje prosli. 
Samo na najseyerniji i na najjuźniji konać ze- 
maljske kruglje nemogase jos nitko dosp£ti; 
jerbo je onde takova zima, da jeduboko morę 
łja do dna sam led. Onde nemogu prebivati 
i U3pevati ni żivine ni biliae. Te najskrajnje 
końce imemi jemo s t o z e r i n a m i iii poli. Na 
ostalih stranah zemaljske kruglje nalazimo iii 
morę iii kopno (suhu zemlju) 

Morę je strasno veliko i prost ire se mnogo 
ti^ućah miljah u śirini i duljini. Bród potrg- 
buje vise putah nedeljah i mSsecih, dok pre- 
plovi n£ku stranu mora i dok dodje do kojega 
otoka iii do druge strane sveta. Po moru 
se może obroditi cela zemaljska kruglja , kao 
sto je to već vise putah uclnjeno. Dok su 
brodo vi imali samo jadra i vesla, trebalo je 
za takov put oko zemlje i dve i tri godine ; 



102 

od ono doba pako, kako je pronadjen naciii, 
kojim para brodove tera, netreba vise toliko 
vremena. 

Glavne cesti mora jesu: atlantsko, medju 
Europom, Afrikom i Amerikom; tiho, medju 
Amerikom, Azijom i Australijom. 

98* Aiistrijsko-iigarska careiina. 

Velika nasa domovina, austrijsko-ugarska 
carevina, leźi u sredini Europę. Na severu 
medjasi sa Saskom,Pruskom i ruskom Poljskom; 
na izloku s Ruskom i Turskom; na jugu s 
Turskom i Italijom ; na zapadu sa Svajcarskom i 
Bavarskom. Samo nęka cest nasih zemaljah 
(Dalmacija, Hervatska i Primorje) dosize do 
mora, koje se zove jadransko (adrijaticko). 

Tko bi hotio sve medje nase carevine 
obici, morao bi proći 1128 miljah. Od iztocne 
medje do zapadnę ima 180 miljah. Na iztocnoj 
medji izlazi i zalazi sunce pet cetvertih ranije 
nego na zapadnoj. 



Koje zemlje spadaju k nasoj carevini ? Koji su im glavni gra- 
dovi? S kojimi naśimi i tudjimi zemljami medjasi Hervatska? 
S kojimi Slavonija, Dalmacija i Ugarska? Na koju stranu leźi 
nam Ugarska. Śtajerska, Kranjska i Italija? Koje su na«e zemlje 
na moru? 



103 
99. Naśe gore. 

Ponajveća cest gorah u nasoj carevini spada 
k A 1 p a m. K Alpam brojimo one gore, sto se 
proteźu Tirolom, Koruskom, Kranjskom, zatim 
Hervatskom, Slavonijom i Dalmacijom. Nekoje 
strane Alpah leże tako visoko, da su yecnim 
snegom i ledom pokrite. Druge se neuzpinju 
tako visoko, a po imenu one gore, koje se 
razgranjuju po nasoj zemlji U nasih zemljah 
dopiru do najveće visine Velebit, Klęk i Dinara, 
zatim Pleśivica, Papuk i KSrndija. Fruśka góra 
cini iztoonu medju Alpah. 

Osim Alpah nalazimo u nas jos i drugih 
gorah. To su najprije one gore, sto okruzuju 
Cesku, zatim su Karpate iii Tatrę, koje se pro- 
teźu izmedju Ugarske i Galicije, i u Erdelj 
prelaze. 



Koje su gore nam najbli&e? Kako se proteza Alpe? U 
kojih su zemljah Tatrę? 

100. Naśe rcke. 

Dunav je glavna ręka u nasoj carevini. On 
utice u Austriju iz Bavarske; zatim tece najprije 
prama iztoku, pośle prama jugu, pa opet pra- 
nia iztoku, i tako dopire, izvan nase carevine, 



104 

do cernoga mora. Po njem plove paro- 
brodi, i izvaźaju robu, imenito u turske po- 
krajine. 

U Dunav se izleva vise potokah. Iz Mo- 
ravske: M<rrava: iz Ugarske: Vag 1 Nitra, Tisa. 
S druge strane opet utice u Dunav Sava i Drava. 

Ima rekah, koje u nasih zemljah izviru ineko 
vreme njimi teku, a pośle prelaze u druge zemlje 
i uticu u morę. Tako ręka Laba (Elbę) postaje 
u Ceskoj, zatim prelazi u Sasku i Prusku, te se 
izleva u severuo morę. Odra pako izvire u Slez- 
koj, prelazi u Prusku, i utice u balticko morę. 
U isto se morę izleva i' Fisia. Grlavna galie ka 
ręka, Dnesler imenom, prelazi u Rusku i utice 
u cerno morę. U samoj carevini uticu u morę : 
Zermanja, Neretva Kśrka, i Celina iz Dal- 
macije. 

Drava i Sava, dve glavne reke nase donio- 
vine, primaju u se vise drugih većih i manjih 
potokah. U Dravu se izleva: Bednja, Karasica 
i vise drugih. U Savu pako: Krapina, Kupa. 
Lonja, 0?i?ava, Bosut i t. d. Drava utice u Du- 
nav kod Almasa, a Sava kod Biograda. 

101. Nasi gradem. 

Beć je glavni grad ? nase carevine. Tu 
prebiva car i njegova obitelj; tu su svi najvisi 



105 

uredi za zemlje austrijske. Be£ je golem i 
bogat grad; broji do pó miliuna stanovnikah. 
Unjeni se sastaju zeljeznice i berzojavi sa svih 
stranah carevine. Svemu je svetu znana becika 
cerkva sv. Stepana s visokim tornjem. 

U Ceskoj je na reci Vltavi (Molclau) Zlot- 
ni Prag. U Moravskoj je Berno (Briinn). U 
Slezkoj Opara i Te sin. Na Dunavu leźi jos u 
Austriji Linac; u Ugarskoj: Pozun, Ostrogon, 
Peśta, Budim i Novi Sad, a u vojni£koj gra- 
nici Zemun. 

U Hervatskoj je glavni grad Zagreb, ne~ 
daleko od Save. Znamenitija su mesta jo§: 
Ręka, Karlorac, Farasdin i Sisak. U Slavoniji 
je Osek s Poiegom, Vukovarom, Viroviticom i 
Djakovom. 

Uzduz turske medje protezę se vojnicka 
granica. Ona je osobitim nacinom uredjena. 
Ovo su joj poglavitija mesta: Gospić, Otoćac, 
Senj, Petrinja, Glina, Belovar, Gradiśka, Bród, 
Vinkovci, Mitromca, Bela Cerkva. 

Na jadranskom moru leźi Tersl, koi je 
glavno tergovacko mesto u Austriji. Odatle 
idu brodovi u GrerSku, Tursku, Rusku, Pale- 
stinu, Egipat, i t. d. Zadar, Śibenik, Split, Dubrov~ 
nik, Kolor lezę u Dalmaciji. 



106 

U Tirolskoj je Insbruck; u Stajerskoj 
Gradac; u Koruskoj Celovac (Klagenfurt); u 
Kranjskoj Ljubljana. 



Kojim biste putem udarili, kada bisie hoteli 
u Beć doói? Kr oz koja biste mesta prośli, pre- 
ko kojih biste rekah i gorah isli? Koji gradovi 
lezę na Dunavu? 

102. Bożji MagosloY. 

Milosthd je Bog obilato blagoslovio austrij - 
ske zemlje. Nu njegova je nedosizna mudróst 
odredila, da neke zemlje budu plodnije nego 
druge; ali i one, koje nam se cine u nekoj 
struci neplodnije, imaju opet u izobilju takovih 
stvarih, kojih u drugih iii posve neima, iii ne 
toliko , koliko bi trebalo. Tim nam je oclto 
pokazao, da sve te zemlje patre u jedno celo, 
da jedna bez druge nebi mogła obstati. 

Sto se tice bilja, to nalazimo, da zitak 
doduśe posvuda raste; nu neke zemlje pred- 
nja^e u tom obziru i nadkriljuju ostale. Pse- 
nica je najlepsa u Banatu ; riza (pirinac) rodi 
osobito. Vinom obiluje Ugarska, Hervatska, 
Slavonija i Dalmacija. U juźnih pokrajinah 
rastu i narance, smokve i masline, sl oko 
Dubrovnika u Dalmaciji ima i palmah. Sljivah 



107 

rodi najviśe u Slavoniji, jabukah u Ceskoj, 
Gornjoj Austriji i t. d. 

Goveda su najlep§a u Alpah, a ovce u 
Karpatih. Konjah imamo vise pasminah. Zve~ 
radi su śume pune. 

Medju rudami najpotfebitija je Soveku sol 
i ieljezo; jednim i drugim lepo je nadarena 
nasa carevina. Varene soli dobiva se mnogo u 
Solnogradskoj i u Gornjoj Austriji. kamenite 
pako u Galiciji. Zeljeza se najvise kopa u Sta- 
jerskoj, Koruskoj, u Ceskoj, Moravskoj iUgar- 
skoj. Zlatne rude nalaze se u Erdelju ; sreberne 
u Ugarskoj i Ceskoj; bakrene u Tirolskoj 
i Bukovini; oloune u Koruskoj: sumporne u 
Hervatskoj i Galiciji; od zive u Kranjskoj. 
Kamenitoga ugljevja ima u izobilju u Ceskoj, 
Moravskoj, Slezkoj, Ugarskoj, Hervatskoj i 
t. d. Nemanjka nam ni dragoga kamenja; 
granatah se nalazi u Ceskoj, opalah u 
Ugarskoj. 

Zdravotvornih toplicah ima skoro svaka 
zemlja. Evo koliko ih ima samo Hervatska i 
Slavonija. U Hervatskoj su u Krapini, Stubici, 
Sutinskoj, Leśóu i kod Varasdina; u Slayoniji 
pako u Daruvaru i Lipiku. 



108 



103. S* eta zemlja. 

Svetom zemljom zove se ona pokrajina* 
u kojoj se je Isu-Kerst rodio, i u kojoj je 
&ivio i umro. Tą je zemlja u Aziji, i zove se 
inaće Pale&tina. Bog ju bijase obećao potom- 
kom Abramouim iii Zidovom, koji su u njoj i 
zbilja dugo żiveli. Pred hiljadu godinah pade 
ona u sake Saracenom, a pośle Turkom. 
Nu kerstjanom se ćinjase ruźno i sramotno^ 
da pogani gospoduju u onoj zemiji, koju je 
Spasitelj svojom kerrcom natopio; zato se 
dizahu vise putah na vojnu kao krizari, da 
osvoje sveta m£sta. — U svetoj zemiji je 
Betlehem, gde" se je Isus rodio; onde je Naza- 
ret, gd£ je napredujuć u dobi i u mudrosti i 
milosti napredovao. Potok Jordan, u kom se 
je dao Spasitelj po Ivanu okerstiti, protiće 
jezerom genezantskim, na kojeg je obalah Isus 
naród mnogo putah ućio; pośle se izleva u 
mertvo morę. Glami je grad Jerusolim. Tu je 
Isus na gori Golgoti na kriżu umro za nase 
spasenje, Jo§ dan danasnji putuju bogobojni 
kerstjani od svih stranah sv£ta u svetu zemlju, 
da motreć ona mesta, u kojih je Spasitelj 
terpio i opet proslavljen bio, i sami uzplamte 
ljubavlju bożjom. 



109 



104. Razsap Jerusolima grada. 

Żidovom bijase uv£k odurno rimsko go- 
spodstyo; zato ustajahu vise putah na orużje, 
da se oslobode. S tog uzroka posła na nje car 
Vespasijan silnu vojsku. Żidovi se zatvore u 
svoj glavni grad, i stanu hrabro odbijati ne- 
prijateljske navale. Medjutim nadodje Vespasi- 
janov sin Tito, da juriśa Jerusolim. Kerstjani, 
koji su bili u gradu, dosetise se, da je Isus 
prorokovao razsap Jerusolima; zato nastojahu, 
da se izbave iz mesta, komu je groziła tolika 
pogibelj. Zidovi pako odlućiśe, da će svoj 
grad braniti. Nu u prepunjenom gradu nastade 
u berzo glad i kuźna bolest. Tito im jos po- 
nudi milost, ako se predadu ; nu kada je vidio, 
da oni ostaju tverdoglavi, ponovi juriś i osvoji 
grad. Kukavni Zidovi povuku se u bram; ali 
Rimljani podpale tu velelSpnu sgradu, i uniśte 
i nju i one, koji su se hoteli u njoj spasitL 
Tako se izpunise r£ei Spasiteljeve, koj je 
rekao, da u Jerusolimu neće ostati kamen na i 
kamenu. 

105. Proganjanje kerstjanah. 

Apostoli se razidose po zapovedi gospod- 
njoj na sve strane, da narode uće i kerste. Ali 






110 

naidjose na goleme zapreke. Pogani i Żidovi 
proganjahu i apostole i njihove naslednike. Tri 
sto godinah natapaśe kerv mucenikah eernu 
zemlju. Nu ta kerv postade semenom kerstja- 
nah; jer ćmi su ih vise proganjali i mućili, 
tim su se vise oni umnoźavali, tim su viśe u 
ljubavi napredovali. Pogaństwo se pako srusi, 
kao sto se rusi sgrada, kojoj je temelj strunuo.' 

Medju rimskimi carevi bijaśe pem Kon- 
stantin Veliki 9 koj je i sam primio veru Isusovu, 
i joś k toma odredio, da kerstjani budu slo- 
bodni u njegovoj carevini. 

106. Sv. Jelina kriźariea. 

Sv. Jelina bijaśe mati Konstantina Veli- 
koga. Pobożna ta kerstjanka promisljavaśe 
sama u sebi, kako bi mogła naci krii, na kom 
je terpio i umro SpasiteJj sveta. Napokon joj 
poslużi sreća i ona dodje do toga blaga, koje 
je tako żeljno trażila. Pośto je naśla sv. kriź, 
izvadi ga iz zemlje i opra pokornimi suzami: 

Kriź u ruke zeljno primi 
Sveta Jela kriźariea, 
Od resełja ter zanimi 
8vega sveta cesarica. 






11 



Tu ga gerli i cśliva 9 
Górko place i uzdiśe, 
Groznom suzom njeg oblica, 
Nemore se reci viśe. 

Mało pośle progovara 
Jsusova naslednica, 
Te se s krizem razgovara 
Prevelika pokornica. 

Rajsko stablo, iwa zeljo ! 
Za tobom sam vek ćeznula ; 
O kervava U posteljo ! 
Rad tebe sam wcenula. 

Sakrit mi te viśe neće 
Nit u zemlju, nit u gorui 
Jer du tebe cuvat vece 
U svojemu belu dvoru. 

Da porasteś u visinu, 
Suzam' cu tepelerati; 
Govorim ti svu istinu . 
Vec u zemlji nśś spavati. 

Upolverta serca svoga 
Usadit će Jela tebe, 
Na tebi će radi Boga 
Kriźarica propet sebe. 

Sve izverśi, śtogod ręce 
Slavna majka slavna sina y 
Vekovitu slavu steće 
Tam na nebu u visina'. 



112 



107. Rim kerstjanski. 

Rim bijase gospodar gradovałi i zemaljah, 
dok su Rimljani gotovo celim svetom vladali. Nu 
joś nije bilo proślo 500 godinah po Isusovu na- 
rodjenju, i veó se razpade ogromno gospodstvo 
silnih Rimljanah. Rim izgubi tim istina staru 
rnoć : ali se zato zasja u novoj i joś uzvisenijoj 
slavi. U Rimu nije vise prestolje carevah : ali je 
u njem stolica naslednika svetoga Petra. Glo- 
spodstvo Rimljanah obsizase mnogo velikih 
zemaljah : ali cerkva Isusova ima vernih na svih 
stranah sveta, i rimskoga papu stuje vas svet kao 
najvisega ravnatełja i otca kerstjanah, kao glavu 
i uprayitelja eerkve bozje. Dosele bijase preko 
250 papah. a medju timi nalazimo ih viśe, koji 
su proslayili ime Isusovo svetim zivotom i muće- 
nićkom smerti , verno sledeć primer svetih apo- 
stolah Petra i Pavla. koje su prije osamnaest 
v^kovah pogański Rimljani ubili. Nigde na svetu 
neima toliko spomenikah od svetih mućenikah, 
nigde neima toliko hramovah i svetih ostatakah, 
koliko ih je u Rimu. 

108. Pokerstjenje austrijskih narodah. 

Seme vere Isusove bijase rano doneseno 
u zemlje austrijske carevine ; . ali ono staro 



113 

doba 8tanovahu drugi narodi u nasoj carevim\ 
Posl£ zauze&e sve zemlje te carevine danaśnji 
narodi, i pośto su ih zauzeli, zasjaim sv&tlost 
vere Isusove. Najprije se jedni obratiśe k Isusu, 
i istom sto su sami poćutili blagodati bożan- 
ske v&re, umah poćese nastojati, da to nepro- 
cenjeno blago i k drugim prenesu. Drugi 
ga opet prenesośe k tretjim. i tako se obra- 
tiśe bratskim nastojanjem svi skupa k Isusu 
Spasitelju. 

JSemce poućise u veri Isusovoj njihovi 
srodnici i zapadni susedi. A Nemci se opet 
Jatise boguugodna posła, da k Slavenom pre- 
nesu dar. koj su i sami od drugih dobili. Nji- 
hovo nastojanje urodi i zbił ja takovim płodom, 
da su neki izmedju Slavenah iz njihovih rukuh 
kerstjanstvo primili. Nu istom onda se pod- 
puno razśiri i ućyersti kerstjanstvo medju 
S!aveni, kada su dva sveta brata, Cirili Metod 
po imenu, medju nje stupila, da ih u veri 
Isusovoj uee. Oko polo vice IX. veka izidośe 
dva rećena ućitelja medju Slavene, i Bog bla- 
goslovi obilno njihovo revno poslovanje. Sada 
se pokersti&e Moravei i Cesi i viśe drugih 
narodah; sada se utrerdise u veri Isusovoj i 
oni. koji su ju već prije bili primili Od Oe- 
hah dodje kerstjanstyo k Połjakom, nastoja- 
njem bogobojne kneginje Dabravke. 

D r«ffa sJovnieka citauka. 8 



114 

K naSim prad£dovom, starira Hervatom, 
dodjośe pem ućitelji yere Isusove iz Rima i 
poćese ih oko polovice VIL y£ka u spaso- 
nosnoj veri podućavatL Onda stanovahu nasi 
pradSdovi već u onih zemljah , u kojih i mi 
dan danasnji stanujemo. Mora bo nam biti 
znano, da su nasi d£dovi u staro doba drugde 
stanovali, i to za Tatrami, u onoj zemlji, koju 
danas zovemo Galicijom. Iz te svoje prado- 
movine izidose oni istom u VII v$ku po Isu- 
su, i nastanise se onde, gdS mi sada prebiva- 
mo. I tada dodjo§e k njim nav$stitelji vere 
Isusove i okerstiie ih. Lepo napr£dovahu nasi 
d£dovi od to doba u svem znanju, koje je 
kerstjanska eerkva gojila. Oni poznavahu i 
latinsko pismo i latinske knjige, ali poslS 
primili su pronadjeno od sv. Cirila pismo, 
koje se zove glagoljica, i koje su oni dugo 
yremena u svih poslovih rabili. 

Posto su i Slaveni veru Isusovu primili, 
ondadodje red na Mag jare. Njihovi susSdi, NSmci 
i Slaveni, prionuse svom snagom, da ih do- 
vedu na pravi put spasenja. Oko g. 1000 po 
Isusu blagoslovi Bog nastojanje prażkoga 
biskupa, bv. Yojteha (Adalberta), i ućmi ga 
tako srStnim, da se je po njem dao okerstiti 
vojvoda magjarski sa svojim sinom, kojemu je 
na kerstu nadenuto ime Stepan. To je onąj 



115 

sveti ugarski kralj, koj je zatim neumorno oko 
toga nastojao , da svoj naród odvrati od kri- 
vih bogovah i da ga k jedinom i pravom Bogn 
dovede. Zato ga je Gospodin krunom većne 
slave venćao, a zahvalni potom ei stuju ga kao 
svoga apostola. 

I kaśnje se nad je mużevah : pobożnih 
vladalacah, svetih biskupah i svetjenikah, rev- 
nih s?£tovnjakah , koji su kerstjane nase ca- 
revine svojimi ponukami i uzoritimi d$li na 
sveto żivljenje navadjali. Tko nespominje s 
najvećmi poćltanjem ime sv. Mirka, sv. Ladi- 
slava. sv. Augustina, zagrebackoga biskupa, 
sv. Leopolda, sv, Većsslava, sv. Ludmile, sv. lva~ 
na Nepomućkoga, sv. Stanislara i drugih zaśtit- 
nikah zemaljah austrijskih ? Motreć njikov sveti 
primer , moramo i mi nastojati, da svedier u 
ljubavi Bożjoj napredujemo. 

109. Krajiski źnpan Leopold. 

Car Karlo Veliki utemelji austrijskn krajisku 
zupu (Markgrafschaft), da tako jednom na put sta- 
nę divljim Avarom, koji su dugo vremena strah za- 
davali srojim slarenskim i nemackim susedom. Arari 
bise pośle cisto svladani i unisteni ; ali pośle njih 
pojayise se opet drngi divlji narodi, koji sn pienili 
i karali susedne zemlje kao i oni. Zato bijase au- 
strifska krajiska zupa od preyelike raznosti. Car 

8* 



116 

Oto podeli ju g. 976 eestitomu Leopoldu iz obi- 
telji Babenbergoyacah. 

Kada je Leopold desao u pcyerenu si zenilju, 
nadje ju u yelikoj neyolji ; jerbo su ju Magjari pu- 
stosili. On sabere dakle oko sebe svoje yerne, udari 
na dusmana i sretno ga iztera. Na jednoj skali nad 
Dunajom dade si grad sagraditi, da u njem stanuje, 
i na vise drugih mestah podize tyerdje, da nepri- 
jatelju put prepreći. 

Kao sto je bio hrabar junak, tako je bio i po- 
boźan kerstjanin. Revno nastojase o tom, da uzem- 
lju doyede dovo!j sretjenikah, koji bi veru kerstjan- 
sku ućyerstili u sercih njegoyih podanikah. On yla- 
dase 20 godinah i umrę g. 994. 

Kao sto je on bio pravim otcem syojih poda- 
nikah, tako se isto odlikoyahu i njegovi potomci 
svimi krepostmi. Najyise se pako sjaje krepost sv. 
Leopolda, austrijskoga /.astitnika, 

110 Mongoli. 

Prije sest sto godinah prodrese u Europu 
strasni Mongoli iii Tatari. Poplenivśi i osvo- 
jivśi najprije Rusku i Poljsku, provaliśe oni na 
vise stranah u naśu carevinu. Jedna ogromna 
ćeta zadje u Slezku i oderźa straśnu pobćdu 
kod Legnjiee. Dalja joj namera bijase, da 
udari na Ćesku , ali na svu sr£ću yJadase tada 
u ćeskoj mudar i krSpak kralj , Većeslav iz 
kuóe Premisiovićah, koj je svoju zemlju tako 



117 

utverdio, da Tatari nisu mogli preko medje. 
Budući dakle Ćeska tako utverdjena, prodru 
Tatari u Moravsku, te stanu harati, paiiti i 
ubijati. Napokon obsednu grad Olomuc, gde je 
majka bożja ćudesa tvorila. Ali medjutim bijase 
prispio u Moravsku vodja Većeslavov, junacki 
Jaroslav. Sada se zametne ttra§na bitka, u 
kojoj je Jaroslav Tatare tako straśno potukao, 
da ih je veiiko mnoźtvo ostało na bojnom 
polju, a ostali pobegośe bez. traga iz Mo- 
ravske. 

Ali medjutim biśe proderli drugi ćopori Ta- 
tarah u Ugarsku. Ugarskim kraljem bijase tada 
Bela IV. Bela sakupinesto vojske. i podje dusma- 
nom u susret; ali mu Tatari razbiju i unistę 
malu vojsku. Za kratko vreme prodju Tatari 
gotovo celu Ugarsku, i obrafre ju u strahovitu 
pustos. Gradove i sela popalę, stanovnikah 
poubijaju na Liljade . a ostale ucine svojimi 
robovi. Tużan Bela morade pobeći iz Ugarbke, 
On podje k svojim vernim Hervatom, da kcd 
njih nadje utoćiśte. Najprije dodje u Zagreb, 
zatim se uputi u Primorje i u Dalmaciju; 
jerbo su ga divlji Tatari sledom sledili, pusto- 
śeć i harajuć kudgod su prolazili. Napokon se 
utece kralj Bela k Frankopanom, kerekim kne- 
zovom, koji su ga na svom otoku Kerku 
(Velji) s uzhitjenjen primili i ćmali. Medjutim 



118 

se skupe Heirati pod oruzje, i udare na strasne 
neprijatelje g. 1242. na grobnićkom polju, te ih 
tako potuku, da je mało koj iznio żivu glavu. 
Sad se istom vrati kralj Bela u Ugarsku, da 
po mało vi da Ijute ranę, koje su Tątari nje- 
govim zemljam zadali. 

111. Źezlo cara Rudolfa. 

Kada je car Rudolf Rab s bur z ki kru- 
njen, opaze na jednom, da neima zezla, na koje 
hi mu knezom nemacki imali poloziti prisegu ver- 
nosti. Knezwi nehtedose prisizati bez zezla. već 
stadose misleti, sto bi se moralo ućiniti. Tu opazi 
Rudolf na steni razpelo , skinę ga dole i dade 
knezovom, da ga poljube, vele6 im: Na ovaj 
sveti kriz prisezite mi rernost ! I svi polozise u 
i aj cas prisegu vernosti. Tako posłade kriz obra- 
nom habsburzke kuce, braneći ju od svih dusma- 
nah njezinih. 

\VL Tri \ladaoea nasili zemaljah. 

Prije pet sto godinah vladahu u isto doba 
tri slavna v!adaoca: car Karlo IV. u Ćeskoj, 
vojvoda Rudolf IV. u Austriji. kralj Ljudevit I, 
u Ugarskoj i Hervatskoj. Sra tri yladaoca na- 



119 

etojahu iz svih silah oko toga, kako bi svoje 
zemlje slavnimi i sretnimi ućinili. Zato dadose 
mudre zakone, podigose poljod&lstvo, tergovi- 
nn i obertnost , pomogose znanostim i umet- 
nostim. 

Karh IV. povisi prążku biskupi ju na arci* 
biskupiju, u Zlatnom Pragu utemelji visoke 
śkole iii uniyersitet, sagradi velelepi hram sv, 
Vida na prążkom gradu, kameniti most na 
reci Vltavi, i grad Karlstein, i oko MSlnika 
nasadi gore burgundskom lożom. 

Rudolf IV., zet cara Karla IV., utemelji 
visoke skole u Becu, sagradi velićanstvenu 
cerkvu sv. Stąpana, i pribavi habsburźkoj kuci 
Tirolsku. Karlo IV. i Rudolf IV. sklopiśe ugovor r 
u kom su odredili, da ona obitelj, koja ostanę u 
źivotu, nasledi zemlje izumerle obitelji. 

Ljuderit 1. bijase isto tako slavan kralj. 
On utemelji u Pećuhu akademiju, po drugih 
gradovih sagradi vise drugiłi ustavah, a u To- 
kajskoj okoliei nasadi vinograde, koji jo§ i 
sad a osobitim vinom rode. On vlada§e takodjer 
u Poljskoj, a neko vr£me bijaśe gospodarom i 
Napulja. Kraljestvo mu dopirase od baltićkoga 
do jadranskoga mora. 






120 



113. Dve kćeri kralja Ljudeiita I. 

Ljudevit I. ostavi samo dve kćeri : Ma- 
riju i Jedvigu. Jedviga dobi poljsku krunu i 
uze si za muza litvanskoga kneza Jagela. Ja- 
gelov naród bijase tada jos pogański, sada 
pako primi i taj naród veru Isusovu , jerbo 
je tako bilo ustano vljeno u źenitbenom ugo- 
Toru. Jedviga vlada§e eretno sa svojim muzem, 
i postade mati Jagelovacah, koji sa viśe vekovah 
n Poljskoj kraljevali. 

Starijoj sestri. Mariji, dopade ugarska 
kruna, Buduć pako da je bila jos premlada, 
zato kraljevaśe izperra mesto nje mati joj 
Jelisava, koju je u tom osobito pomagao njen 
pervi sav$tnik Nikola Gorjanski. Marija dobi 
za muza Sigismunda, sina cara Karla IV. Kra- 
ljevanje mlade kraljice bijase s poćetka mućno 
i źalostno; kaśnje bijase sretnije. 

114. Kriśtof Kolumb. 

Staro doba nebijase Aiierika poznata nasemu 
sretu Nju odkri istom g. 1492. po Isusu Kriśtof 
Kolumb. 

Kolumb se rodi u Ge«ovi , gde mu je otac 
suknarom bio. U s^ojoj mladosti yeżbase se mar- 
'jiyo u citanju, pisanju i raćunanju, a u ceternaestoj 



^_^a 



121 

godini podje na morę. Buduć* da se je onda brodar- 
styo najlepse u Portugalskoj razyijalo , zato se i 
Kolumb uputi u tu zemlju, i tu se ożeni. U svoga 
tasta nadje yise dneynikah i zemljoyidah, koje je 
stao yeoma marljiyo uditi. Tako uceć uveravase se 
sye vi§e i yi§e , da za atlantskim morem mora biti 
jo§ zemaljah, i da bi se tuda mogao naci morski 
put u Indiju. I yeć* je hotio da kusa sreću , nu 
odakle noyacah, da si nabayi nekoliko brodoyah za 
put? U to se ime obrati najprije na portugalskoga 
kralja ; ali taj ga odbije. Zatim se odputi u Genoyu, 
da syomu rodnomu gradu ponudi i slavu i korist 
novoga odkritja; nu ni tu neprodje bolje nego u 
Portugalskoj. Saskim raztuzen rad tolike nesreće 
otide rapokon u Spanjolsku. U Spanjolskoj yladase 
to doba Ferdinand katolicki sa syojom suprugom 
Izabelom. Ove dve okrunjene glave umoli Kolumb 
za pomoc\ i teźkom mukom dobije nakon vise go- 
dinah od kraljicine milosti tri broda, da s njimi ide 
u svet. Tko bijase sretniji od Kolumba! Neprodje 
nekoliko danah, i ree se nadje 120 ljudih, koji su 
se odrazili s njim poci, Dne 3. koloroza 1492. od- 
puti se mała drużba u nepoznate krajeve. Za neko- 
liko danah dodju u vrući pojas, gde im je yetar 
tako godio, da su kao strelje leteli. Kada su reć 
do 400 miljah preyalili , stezca se mornarom , te 
stanu naya)jivati na Kolumba, da natrag krene. On 
ih tezkom mukom umiri, uyerayajući ih , da kopno 
već nije daleko. I zbilja mało pośle opazise nesto 
płicab , zatim nadjose jednu dascicu, jedan umetno 
naci uje n śtap i jedan tern s ceryenimi jagodami. 



122 

Dne 10. listopada pako ukaza se u daljini nęka svet- 
lost ; a drugi dan na to opazi jedan mornar za rana jutra 
kopno. Eno kopna! eno kopna! zayice vas izyan sebe 
od preyelike radosti. Kada je pocelo syitati, opaze 
pred sobom lep otok, a na njem krasno deryetje 
i germlje. Kolumb zahyali Bogu na yelikoj milosti, 
i cela drużba zapeva jednim glasom : ^,Tebe Boga 
hyalimo." Kolumb izadje zatim na kopno, derźeć u 
jednoj ruci gol mac, a u drugoj zastavu ; kopno za- 
uzme u imenu spanjolskoga kralja, i nazoye ga 
San Salvador, t. j. sveti odkupitelj. Stanornici toga 
otoka beżahu izperya kao poplasena zver ; nu mało 
po mało stadose se ipak bliżiti. S udiyljenjem raz- 
matrabu one styari, koje su im Europejci pruźali, 
kao n. p. korale, stakleni biser, ogledala, praporee 
i druge sitnarije. Iz srega njihova ponasanja mogase 
se razabrati, da su Spanjolee smatrali za nekakova 
risa, s neba sislabitja. Spanjolcem pako zaigra serce, 
kada su opazili, da ti ljudi komadiće zlata u usiuh 
nose ; zato ih stadose propitkiyati , gde je ta prava 
zlatna zemlja. 

Kolumb se zaderza jos nekoliko vremena u 
tih stranah , i odkri jos nekoliko otokah. Zatim se 
Trati u Spanjolsku, uzam sa sobom 12 dirljakab, 
rihe krasnih pticah i drugih styarib. Pośle se dade 
joS tri put na odkritje, i odkri jos yise stranah 
danaSnje Amerike. 



^mm 



128 



115, Koca habsburżka. 

Nasa carska obitelj spada medju najsta- 
rije vladajuće obitelji u Europi. Cetiri sto go- 
dinah po Karlu Velikom, a po imenu godine 
1273- postade carem nemaćkim Rwiolf kabt>~ 
burzki. On podeli kao takov vojvodovinu Austrij- 
sku i Stajersku svojim sinovom Albrechtu i 
Rudolfu. I od to doba povećavaśe se pomalo 
ali stalno moc kuce babsburzke. U drugih 
zemljah nase carevine vladahu onda jos druge 
kneżevske i kraljevske obitelji. U naśoj domo- 
vini vJadaśe n. p. ona ista kraljevska kuća 7 
koja je vladala i u Ugarskoj ; jerbo se je na- 
ea domovina na końcu XL veka za svetoga 
Ladislava s Ugarskom sjedinila; a dotlę je 
imała svoje posebne knezove i kralje. 

Yladaoci iz kuce babsburzke stupiśe u 
żenitbeni savez gotovo sa svimi starijimi vlada- 
jućimi kucami sadaśnjih austrijskih zemaljafc. 
Kada su pako te yladajuće obitelji izumerle, 
onda pripadose njihove zemlje, po ugovorih, 
habsburżkoj kuci, koja ih je sve preźivila. 

Car Albrecht 1L bijaśe pervi austrijski yla- 
daoc, koj je ujedno i u Ceskoj i u Ugarskoj 
kraljevao. Njegov sin, kralj Ladislav, preminu 
na nesr£ću jos u mladoj dobi. Po DJegovoj 






124 

smerti oddrużi se opet Ćeska i Ugarska. Ko- 
naćno dodjose pako te obe kraljevine pod vla- 
da austrijske kuce godine 1526., dakle prije 
tri sto godinah, i to za Ferdinanda /., koj je 
po svojoj żeni Anni y sestri poslednjega ugar- 
ekoga i ceskoga kralja Ljuderiti, nasledio obe* 
krune, Ćesku naime i ugarsku On3a dodje 
pod vladu habsburźke kuce i naia domovina, 
jerbo je ona tada već bila spojena s Ugarskom. 
Cel razvitak austrijskih dogadjajab jasno 
pokazuje, da je u austrij^koi kuci oso biti Bozji 
b)ago3lov. Nu ona je i zaslużila tu milost. VIa- 
^aaei iz kuce habsburźke odlikovahi se krS- 
posti i poboźno8ti i vernim stovanjem cerkve 
katolieke. koju su u naj^ećih nesgodah muzev- 
wo stitili i branili. 

116. Kralj LadislaT i Sibinjanin Janko. 

Kralj Ladi$lav . sin Albrechta II, bijase 
teejak, kada je otćeve zemlje nasledio; zato 
vladahu drugi u njegovo ime. Za njegova vla- 
danja bise se Tur ci tako pribliźili k ugarskoj 
snedji, da su već bili poceli i na ugarske zem- 
lje udarati. Na svu sreću nadje se i medju 
kerstjani junakah , koji su umeli kralja i dom 
braniti U Ugarskoj bijase svim na Celu voj- 
Toda Sibinjanin Janko. S ćetami kralja Ladislava 



125 

razbijase on turske vojske t odganjase ih od 
ugarske medje. Kadaje Carigrad godine 1453. 
Turkom u sake pao. sd.-uzi se s njim jos 
Ivan Kapisfran, da sjedinjenimi silami brane 
kerstjane i kerstjanstvo. Tako sjedinjeni razbise 
g. 1456. silnu vojsku cara Muhameda i oslobo- 
dise Biograd. Nu Turei nehtedose mirovati. 
PoslS viśe manjih naralah prodreśe godine 
1526 sa strasnom vojskom u Ugarsku. Kralj 
Ljudeuit doćeka ih na mohaćkom polju, i tu 
se zametnu strasna bitka, u kojoj je kerstjanska 
vojska hametom potucena. Na bojnom polju 
ostade viśe hiljadah kerstjanah, a medju njimi 
mnogo biskupah, opatah i drugih velmozah. 
Kralj Ljudevit nadje smert u nekoj moćvari. To 
je onaj nesrStni Ljudevit, kojegaje na ugarskom 
prestolju sledio Perdinand I. iz habsburzke 
obitelji. 

117. Perdinand I . Maksi mi lijan II., Rudolf II 
i Matiia. 



Car Ferdinand I. bijaśe mudar i krepak 
vladaoc, o kojem se pisę, da mu je Gospodin 
Bog dao da nosi mać na hvalu dobrim a na 
zasramljenje nevaljalim. Perva mu skerb bi- 
jaśe, da uvede u svojih zemljah red, segurnost 
i zakonitost; jerbo je prije njega bilo mnogo 
nereda: moćniji su tlaĆili slab! je, pravde se 



126 

nije bilo moguee dokopati. Svemu tomu na- 
dje ISka nmdri vladaoc. U Ugar6koj moraśe 
boj voditi s Ivanom Zapoljskim, koj se je ho- 
tio ućiniti ugarskim kraljem. Taj covek bijase 
tako vladohlepan, da je proti Ferdinandu na 
pomoc pozvao Turke, najljutje neprijatelje 
kerstjanskoga imena. Turci dodju i zbilja, za- 
uzmu Budim, osvoje veliku stranu Ugarske i 
prodru tja u Austriju. G. 1529. obsSdnu Beć 
nu taj grad obrani carski vodja ISikola Saim. 
Ferdinand I. umrę g. 1564. 

Njegov sin i naslednik car MaksimiLijan 11. 
vojevaśe s Turci, koji su vee bili osvojili veliku 
ćest Ugarske i Slavonije. U bojevih s Turci 
za cara Maksimilijana proslavi se najvećma 
yikola Zrinjski, koj se je s malom ćetom po 
izbor junakah s Turci kod Sigeta borio, i to 
tako sjajno, da je suitami do 20.000 moma- 
kah pogubio. Tim junactvom proslavi si ime 
na vekove i obrani domovinu. U ostalih zem- 
Ijah v!adaśe Maksimilijan pokojno i sretno. Po- 
jjaei ga htedośe ućiniti kraljem, nu umrę im 
prerano, i to g. 1576. 

Za njim vladase car Rudolf //., koj je 
bio velik Ijubitelj znanostih i umStnostih. Za 
njegova vladai)ja nastavi se rat s Turci. Oso- 
bito se odlikovahu Uskoci, t. j. kerstjani, koji 
su iz turskib zemaljah bezali u na&e, da uto- 



127 

ćistje nadju. Već" za cara Ferdinanda bijaśe 
im naznaćen grad Senj sa svojom okolicom, 
da se ondS nastanę, i da vojuju s Turci. Bosan- 
ski pasa Hasan prodre u Hervatsku i popleni 
ju tja do Zagreba. Nu nasi ga potuku pod 
banom Erdódom, kada je stao na Sisak uda~ 
rati. Tu ostanę prSko 10,000 Turakah, a med 
njimi i sdm Hasan. 

Gr. 1611. predade Rudolf II. krunu bratu 
si Matiji, i na to za godinu danah i umrę. Za 
cara Matije bijaśe tużno stanje austrijskih ze- 
maljah. U Ugarskoj i u Slavoniji gospodovahu 
Turci. U ćeskoj, Austriji i u drugih zemljah 
razprostira§e se luteranski zakon, a s njim ne- 
pokornost proti vladaocu. Samo na§a domo- 
vina osta prosta od novoga zakona. Matija 
umrę g. 1619. 

118 Ferdinand II. i III. 

Po Matijinoj smerti stupi na prestolje si- 
noyac mu Ferdinand 1L Proti njemu se po~ 
buni nekatolicka strana u ćeskoj, nu on ju 
svlada na Beloj gori, na sto je opet katolicka 
vera u Ćeskoj zavladala. Nu jedva sto je Fer- 
dinand II. tu jednu bunu udusio, nastade mu 
strasan boj sa Śvedi, s nemaćkimi knezovi i 
Francuzi, koj je trajao punih trideset godinah. 
Medju carskimi yodjami, koji su u tom boja 



128 

yojske vodili, najvi§e se proslavi Albert Wald- 
stein. U njegovu taboru bijaśe neko doba i 
hervatski ban Juraj Zrinjski sa svojimi korja- 
nici. Ban Juraj steće medjutim najveću slavu 
u ratu s Turci, kojim je mnogo jadah zadavao. 
Jednom dobije zapoved, da Turkom otme grad 
Kaniżu. Najprije mu je yaljalo znati, kako su 
se Turci utverdili ; zato se preobuee po se- 
Ijadku, naperti na iedja nesto dervah i ponese 
u grad. Razgledavsi se po voJji po gradu, 
vrati se sretno u tabor, i ućini juris na Turke. 
Drugda se opet proslavi kod Kostajnice i kod 
Jasenovca, i na vise drugih mestah, kamo ga 
je njegov gospod ar i kralj slao, da mu zemlje 
brani. 

Car Ferdinand II. nedoeeka se końca tri- 
desetgodiśnjega boja; on umrę g. 1637. Nje- 
gov sin i naslednik, car Ferdinand III., potuće 
jedan put Śvede. Rat bi nastavJjen do g. 1648., 
u kojoj je godini sklopljen tako zvani vest- 
falski mir. Sada bijase caru Ferdinandu naj- 
preća briga, da pomogne svojim zemljam, koje 
su tecajem tako duga vo]evanja stra§no stra- 
dale. 

119. Car Leopold I., Josip I. i Karło V!. 

Car Leopold /., sin Ferdinanda III., iza- 
gna svojimi sjajmmi pobedami Turke iz Ugar- 



129 

ske i iz Slavonije. Godine 1683. navale Turci 
jos jodan put velikom silom i dopru tja do 
Beca, odlućiysi nąjprije Bec osvojiti, pa onda 
i ostale zemlje kerstjanske. Beć bijase u go- 
lemoj opasnosti, ali ga muźevno ćuvase mała 
posada pod grofom Star emb erg om. Kada je 
nastała najveća nevolja, priteee mu u pomoc 
nemaćka i poljska vojska pod slavnimi vodja- 
mi Karlom Lotrinzkim i poljskim junackim kra- 
ljeni Ivanom Sobeskim. Kerstjanske vodje po- 
tuku pomoći Bozjom i razbiju silnu tursku 
vojsku. Na uspomenu te velike pobede uvede 
rimski papa Inocent XL blagdan imena blaiene 
derice Marije, jerbo su kerstjani molbam maj- 
kę Bożje zahvaljivali, sto je tom prilikom ćud- 
novatim nacinom oslobodjen i Bec i kerstjanski 
svet. Po oslobodjenju gradaBeća stanę carska 
vojska Turke goniti iz ugarskih gradovah. Ona 
ih protera pod vojvodom Karlom Lotrinzkim iz 
Ostrogona, Peste ; Budima, Pećuha i Śiklosa. Po- 
śle ih potuce kod Harkanja, na sto su carevci Sla- 
voniju zauzeli. Turci predjose opet preko Save, 
nu u zao eas po se, jerbo su ih nasi kod Slanka- 
mena hametom potukli. Jos veću im pako ranu 
zadade princip Eugen Savojski u bitci kod Zente* 
na reci Tisi. Eugen ih tako stra§no potuce, da su 
umah od cara mir molili, u kom su mu svuUgar- 
sku vratili, izuzam jedan mali komadió zemlje. 

Druga <clovni5ka citanka. %» 



130 

U one zemlje, Sto ih je Leopold Turkom 
oteo, pozva on susedne Sśrbe, koji su joś uvek 
bili u strahu od Turakah. Na njegov poziv 
prevede patriarh Arsenij Cernoević mnogo hi- 
ljadah obiteljłh, koje su se spustile po Śremu, 
Baćkoj i Banatu. Oni obećase, da će caru 
slu/siti u bojevih s Turci, i posteno oderźase 
danu reć. 

Za cara Leopolda I. zametnu se jos stra- 
san boj s Francuzi. On nedoćeka końca toga 
boja, jerbo je umro već g. 1705. Za njegova 
sina, cara Josipa L, nastavljen bi boj s Francuzi 
sve do njegove smerti g. 1711. 

Istom brat i naslednik Josipoy, car Karlo VI., 
sklopi mir s Francuzi, u kom je viśe zema- 
ljah dobio. Za njegova vladanja nastavi prin- 
cipEugen vojnu s Turci, i u berzo ju doverśi 
najslavnijim nacinom. Pobedivśi Turke naj- 
prije kod Petrovaradina i kod Tamiśgrada, 
udari se s njimi kod Biograda, gdS im je opet 
silnu vojsku razbio, na sto mu se je i grad pre- 
dao. Turci moradose vratiti joś i ono mało zem- 
lje, sto su dosele u Ugarskoj derżali. Karlo VI- 
umrę g. 1740- bez mużkoga potomka, zato osta- 
vi sve svoje zemlje kćeri si Mariji Tereziji, 
koja je imała za muza cara Franju I. iz lota- 
rinike kuce. 



131 



120. Marija Terezija. 

Premda je Marija Terezija bila prava i 
jedina ba&tinica svoga otca, zato je ipak mno- 
go kervce proteklo prije nego se je u svojih 
zemljah ućverstila. Odmah po smerti Karla VI. 
sklopise medju sobom savez Francuzi, Spa- 
njoici. Sardinci, Bavarci i Sasi, da razdele medju 
se one zemlje, koje suMarijiTereziji pripadale. 
Joś k tomu provali pruski kralj Fridrik II. u 
Slezku, i prisili caricu , da mu je morala tu 
zemlju ustupiti. Odatle se porodi rat, koj je 
trajao od godine 1740. do 1748. Nu s Boźjom 
pomoći prisili napokon Marija .Terezija sve 
svoje neprijatelje , da su morali odustati od 
svojih zlobnih namerah, i nasa derźava posta- 
de posred tolikih neprilikah i nesgodah jos 
moćnijom i ćverstjom. Svikoliki austrijski na- 
ród i odlikovaśe se za vreme rata osobitom 
vernosti i hrabrosti. Evo jednoga primera me- 
sto stotine. Lepa, mlada i krepostna kraljica 
dodje u Poźun, gde su bili sakupljeni ugarski 
i hervatsko-slavonski velikasi i plemići. Zased- 
nuvsi na pr^stolje svojih otacah i derżeć u 
narućaju svoje mało ćedo, budućega bastinika 
krune, govorase kraljica k sakupljenomu plem- 
stvu. Suze joj pretergavahu reć, nu ona ju iz- 

9* 



132 

vede do końca, Ali isto tako mogase se opa- 
ziti, kako je mnogomu i izmedju sakupljenih 
plemićah suza potekla niz mużevnolice* Odu- 
sevljeni govorom i nazoćnostju kraljice, odgo- 
vorise sakupljeni u jedan glas; kerv i żivot 
za nasu gospoju, za nasega kralja! I odmah 
se razidjose po celoj kraljevini, da kupę voj- 
sku, te da podju, kamo ih budę slala zapov£d 
caricina. Takovu odusevljenju nemogase nepri- 
jatelj odoleti, koj je i poslS sedam godinah 
na caricu navaljivao. 

Vreme mira lepo upotr&bi Marija Terezija, 
da u svojih zemljah, kojesutoliko preterpele, 
uvede lep§i red. Seljaku olahkoti breine, porez 
razdSli pravićnije medju bogate i siromahe, 
obertnost i tergovinu uzvisi sto je bolje mogła, 
skole stade dizati po gradovih i po selib, urede 
ustroji na lepsi i shodniji nacin. 

Za njezina rladanja pripade Austriji Gali- 
cija i Bukovina. Ona umrę g. 1780. Dok budę 
Austrije, slavit će se łme te matere narodah. 

121. Josip II. 

Car Josip II., sin Marije Terezije, bijase 
velik ljubitelj i dobroclnitelj svojih narodak. 
U svih svojih ćmih sm^rase na to, da unapredi 
blago svojih podanikah. Sraki mu staliś bijase 



133 

uiio i drag, ali i pak nastojaśe osobitom nekom 
ljubavlju oko toga, da seljaćki stalis digne 
i usreci. Zato uni§ti nevoljnićtvo i dopusti, da si 
svatko może izabrati staliś kakov hoće. 

Godine 1769 poseti Moravsku, Kada se je 
vozio u okoli ci glavnoga grada, opazi seljaka 
gde ore. Umah zapov£di, da kola stanu, i ode 
k seljaku, te mu rekne, da mu dopusti da 
ućlni nekoliko brazdah. Seljak se smerno po- 
kłoni neznanu gospodinu, predade mu pług, 
sim pako stanę konje goniti. Car izore nekoliko 
brazdah, i nadari seljaka. — Kada je seljak 
żetvu doversio, uzme n&sto żita, koje mu je na- 
raslo na polju, koje je car orao, i odnese caru 
u Beć. Josip primi s radostju taj dar, i zahvali 
seljaku jos lepśim darom. Sada stoji na onom 
polju spomenik iz mramora, da se i potomei 
s&te, kako je car Josip śtovao seljaćki stalis. 
Car Josip IL umrę g. 1790. 



122. Leopdd II. , Franjo I. 

Po smerti Josipa II. vladaśe njegov brat 
Leopold 7/., nu samo dva ISta. Za njegova vla- 
danja poće francuzki rat. koj je nastavljen i 
za vladanja cara Frauje I. Slavni vodje cara 
Franje, a po imenu nadvojvoda Karlo, nadja- 






134 



ćaśe vi§e putah francuzkoga cara Napoleona, 
ali ipak nasim neprijaśe sreća, i tako budę 
car Franjo prisiljen, da neprijatelju odstupi 
viśe svojih zemaljah, a medju timi i veliku 
stranu Hervatske. Istom g. 1813* sdruzi se car 
Franjo s pruskim kraljem Fridrikom Wilel- 
mom III. i s ruskim carem Aleksandrom , na 
sto su sjedinjenimi silami Napoleona kod Lipska 
potu kii. Bitka trajaśe*tri dana; a na celu sdru- 
żene vojske bijaśe knez Karlo Schwarzenberg. 
Po oderźanoj slavnoj pobSdi prodru nasi u 
Francuzku ; Napoleon se morade odrę ći vlade, 
i na to ode na otok Elbu. Nu on pokusa joś 
jedan put sreću, ali i opet bi porażeń, te mo- 
rade poci na otok sv. Jelene, daleko u atlant- 
skom moru. Godine 1804. ucini car Franjo 
austrijske zemlje samostalnim carstvom. Pośle 
yJadaśe u miru joś mnogo godinah i umrę 
g. 1835. 

123. Lic ani n Zadra. 

U francuzkom ratu odstupi car Franjo Napo- 
leonu vise svojih zemaljah. Nu pośle se moradoSe 
Francuzi nazad povudi, i niśta im vise neostade 
nego grad Zadar. U Zadru stajahu francuzke Setę, 
a uz nje i Licani, koji su i nehotice morali nepri- 
jatelju sluźiti. Sada se dignu Austrijanci, da osroje 
Zadar i s njim celu Dalmaciju. Kada je austrijska 



135 

yojska krajinom prolazila, digne se mało i veliko, 
da pod slayodobitninii zastavami svoga ljnbljenoga 
yladaoca oslobodi sroju bratju i prot&ra nepozvane 
gospodare. Kada su Austrijanci s timi grani- 
carskimi cetami legli pred zadarska vrata, od ra- 
dosti zaigra serce u Lićaniłi , koji su bili u gradu 
s Francuzi ; jerbo su se poyeselili, da <5e se sada 
osloboditi roboyanja. Medju nje stupę njihova tri 
kapetana, tri rodjena Lićanina, te ih stanu nagoyti- 
rati, da grad predadu careycem. To opaze Fran- 
cuzi, i umah svu trojicu odpraye iz grada. Premda 
su Licani tim nacinom izgubili syoje vodje, zato se 
ipak dogoyorise , kako će i sebi pomoći i caru 
grad povratiti. Jedan izmedju njih, Franjo Śebalj 
imenom, udari na gradska vrata i razvali ih, a nje- 
govi drugovi uklone s puta francuzke strazare. Cim 
su Francuzi doznali, sto se je dogodilo, navezu lu- 
bardu, da jos jedan put pozdraye Licane prije nego 
im umaknu. Kada je Sebalj opazio sto Francuzi 
rade , uzklikne u uzhitjenju : „Bratjo ! gledajte da 
se spasite. Bolje je da jedan pogine, nego da sto- 
tina pade. Kada se sretno yratite medju syoje mile 
i dragę, setite se pokojnika, komu nije bilo nista 
milijega , nego sto je mogao umreti za domoyinu. 
Nekerzmajte bratjo! a ja idem doversit sto sam 
poceo." Zatim poleti kao razjaren lav prama na- 
perenoj lubardi i slomi joj kolesa i glayinu. Fran- 
cuzi se razjare , sto im je posao pokvario, te ga 
sas&ku na małe komadiće. Kada su caru Franji 
glasovi dosli o takoyu junaku i njegovu junactyu, 
umah blagoizyoli narediti, da se ujegoyoj udovi 



136 

srakę godine daje na dar po sto forintih. PrimSrab 
takova junaStya nalazimo jos i viie svako doba; 
jerbo je cestit domoljub uvek pripravan sve źert- 
vovati za dobroga cara i milu domorinu. 

124. Car Ferdinand i Franio Josip. 

Pośle cara Franje zasede na pr&stolje au- 
strijske derżave car Ferdinand. Za njegova vla- 
danja u dni se reoma mnogo za razprostranje- 
nje i unapredjenje tergovine. Car Ferdinand 
dade naime graditi zeljeznice, moste i berzojave. 
Gde su graditeljem na putu bile gore, tu su 
kopani pod zemljom prolazi, da źeljeznica budę 
mogła dal je ići. Od to doba skopćana su glav- 
na mesta carevine mrozom żeljeznicah, koje se 
sada jo§ vi§e razgranjuiu* 

Godine 1848. predade car Ferdinand vladu 
bratućedu svomu Franji Josipu. Krepkom silom 
nastoji car Franjo Josip oko usrSćenja svojih 
narodah. Svuda uvadja red i segurnost, diże 
poljodelstvo, obertnost i tergovinu, i promice 
dusevno izobrażeDJe svojih vernih podanikah. 
Podeli mu Boże svoj blagoslov! 

125. Pucka pesma. 

Hoże żivi, ćtwaj Boże 

Cara naseg i naś dom! 
Silan vŚrom da nas moie 

Mudrom vladat desnicoml 



137 

Śtitimo mu carstvo davnó 

Od narale svaćije : 
S habsburzkom je kucom slarno 

Kob spojena Austrije. 

Svóstno, verno i pośteno 

Pravdu, duznost, brantmo; 
A kad treba, ład hrabreno 

Aa oruźje skocimo ! 
Znajuć kako slava stara 

Vojsku kiti lovorom, — 
Blago, źivot, sve za Cara, 

Sve za Cara i za dom! 

Sto gradjanin s mukom stecl. 

Tomu vojnik budi śtit ; 
Ume ine nek pretece 

Urn nas duhom ponosit ! 
Sreća, slava nek izmru 

Svud po zemljah naśić : 
Sunce bozje nek u miru 

Sja verh srecne Austrije! 

Sile naśe nek se sloze : 

Svemogućan jer je skład; 
I najtezi lasno może 

Nadvladat se slogom rad, 
K jedno j sversi pogodljim 

Svi nastojmo bratski it; 
Car da zivi 9 dom da iivi: 

Austrija ce mena lit! 



133 



126. NasIoY nasega cara. 

Njegovo carsko i ki aljevsko-apośtolsko Ve- 
licanstvo, naS najmilostiviji yladaoc i gospodar 
jest i pi§e se: 

Bożjom milosti car austrijski; kralj ugar- 
ski i ceski, kralj dalmatinski, hervatski, slavon- 
Bki, galićki, yladimirski, i ilirski; kralj jeru- 
solimski itd.; arcivojvoda austrijski; veliki 
vojvoda toskański i krakovski; vojvoda loren- 
ski, salcburżki, śtajerski, koruski, kranjski i 
bukovinski ; velikj knez erdeljski ; krajiśki żupan 
moravski; vojvoda gore jo- i dolnjo-slezki, mo- 
denski, parmanski, piaćentinski i gvastalski, 
osviećimsM i Zatorski, t&sinski, furlanski, dubro- 
vaćki i zadarski; pokneżeni grof habsburżki, 
tirolski, kiburźki, gorićki i gradiśki; knez 
tridentinski i brixenski; krąjiski źupan gornjo- 
i dolnjo-luzicki i istarski; grof hohenembski, 
feldkirchski, bregenćki, sonnenberźki, itd. ; go- 
spodar Tersta, Kotora i slovenskoga krają; 
yeliki vojvoda vojvodovine serbske itd. itd. 



II 

139 



V 

C e t v e r t i o d s e k. 



127. Dęte i roditelji. 

Dęte dolazi na svet siabo i nejako, i moralo 
bi poginuti, da ga nenjeguje ljubeżljiva majka. 
Perve su godine d&tiajega żivota kao san, i 
d£te nebi ni znało, koliko je muke s njim bilo, 
da toga nevidi pośle na drugoj maloj dęci. 
Pogledajte samo, kako briźljiyo njeżna majka 
svoje slaba£ko ćedo hrani i Ćisti, kako ga da- 
nju i noćju njeguje? Kako treba paziti na dęte. 
kad poćima hoditi! Sve te muke imali su i 
s vami vasi roditelji, Ali ni to nije joś sve. 
Briźni roditelji salju svoja decu u ućionu, i 
staraju se, da im po mogućnosti dadu sve sto 
potrebuju. A kada su dSca izstupila iz ućione, 
onda ih opet vode na drugo poslovanje, da si 
uzmognu svagdanji kruh postenim naćinom za- 
sluziti. Ćesto si tergaju zalogaj od ustiuh, samo 
da svojoj dećici neśto prićuvaju i prigospo- 
dare. Za żiva ih uzderżaju, a na smerti ostav- 
Ijaju im baśtinu, koju su vise putah kervavim 
znojem skupili. Sveta je duźnost roditeljah. da 
svoju decu derze u redu, i da ju poukom i 
dobrim izgledom priućavaju na krepostno żiv- 
ljenje. Ali zato imaj u roditelji i pravo, da mogu 



140 

pokarati neposluśnu d&cu. Nevaljala, neza- 
hvalna deca mogu biti izkljućena od baśtin- 
stva svojih roditeljah. 

Sine, kako ćes napłatiti roditeljem, sto su 
ti oni ućinili? Tko zametava otćinsko karanje, 
onaj je bezuman. Nastoj, da otac budę imao 
s tobom radost i mati veselje. Tko svoga oka 
gleda s preziranjem i mater nestuje, tomu će 
gavrani oói izkljwati. — Tko se boji Gospo- 
dina, śtovat će otca, i roditeljem će svojim siu- 
iiti kao gospodarom. Sirah. 3. 

128. Pestinja. 

Za pestinje se cesto uzimaju derojćice, 
koje su tekar iz ućione izaśle, a nitko im nije 
kazao, kako valja s decom postupati* Lepo je 
poudila u tom sv$stna udova Jela svoju kćerku, 
kada ju je davala za pestinju. Ona opominjase 
ovako svoju kćerku: „Nikada neuzimąj d&eta 
k sebi u postelju, da ga u snu nesgnjeteś. 
Pusti ga u njegovoj posteljici i pazi, da neo- 
pade. Ako ga na ruci poneseS, pazi dobro, da 
ti se neizmakne. Nosi ga pako sad na jednoj, 
sad na drugo j ruci, jerbo bi inaće i dgte 
krivo izraslo, a i ti bi se mogła sgerbiti. Nesili 
deteta da prije vremena hodi , jerbo bi mu se 
mogle nożice izkriviti. Nediźi ga nikada za jednu 
ruku, da mu je neizmaknes, nego ga uv£k primi 
pod obS pazuhe. Nenosi ga onamo, gdS je velika 
navala Ijudih. Nedopustimu, da se igra s ostrimi 
stvarmi i s nepoznatim psetom iii s nepoznatom 
maćkom. Pazi, da neuzima u usta bojadisane 



141 

igraćke ; oblizivanje bojah kvari mu tek, i nioglo 
bi mu naśkoditi. Osobito budi pozorna, kad dSte 
poćme hoditi. Dęte bi rado i samo hodilo, ali 
će lahko opasti. — Kad stanę progovarati, 
nemoj s njim Ialakati, nego govori razumljivo 
i tako, da ti dęte u usta głeda. Pokazuj mu 
svakojake stvari, pa svaku imenuj onako, kako 
se mora imenovati ; tako će ti d6te berzo i cisto 
govoriti, Nebudi nikada serdita, a tako isto ne- 
serdi ni deteta. Ako se dęte udari o n&sto, 
nemoj tući te stvari , da nepriućiś v d&teta na 
osvetu. Ako pozeli nesto nevaljiala, odvrati ga od 
toga, pa ga nastoj zabaviti s drugimi stvarmi. 
Jednom recju budi detetu kao angjeo straźar 
i spomeni se recih Spasitełja nasega: „Tko 
primi jedno mało u mojemimenu, mene prima; 
tko pako sablazni jedno izmedju malih, boljebi 
mu bilo, da mu se ob£si o vrat żervanj osleći, 
i da se baei u dubljinu morsku." 

129. Ućiona. 

Roditelji nemogu simi svoju decu u svem 
poućiti. Neki neimaju vremena, a n$ki opet nisu 
ni sami ućili onoga, sto njihovoj dęci treba. 
Zato imamo ućiteljah za svakoverstne ueione : za 
pućke, latinske, tergovaćke, obertnićke, bogo- 
slovne, pravoslovne, i za druge §kole. U pucku 
ucionu mora ići svako dSte, da si pribavi ono 
znanje i onu v&stinu, koja je svakomu cov$ku 
toli potrebita. Samo razpuśtena i leną deca 
d&rhtju, kada im se spemene ućiona; cestito se 
d&te raduje, kad dodje vr£me, da se ide u 
itóionu ;# dobro ho znade , da će tude mnogo 
l&f.a i koristna naućiti. 



142 

Svetjenici poućavaju mladeż u svetoj veri. 
Żupnik je ujedno i mestnim ravnateljem obćin- 
ske ućione. S njim se dogovaraju obćinski 
poglavari, i izabiru u obćini nadziratelja ućio- 
nah. Nadziratelj mora biti ćovek ćestit i pośten, 
i osobiti prijateli uclonah i ućenikak On se sta- 
ra, da deca marljivo polaze ućionu ; on pazi kako 
se ucenici vladaju ; on se skerbi, da uciona budę 
u redu, i brani ućitelja u njegovih pravih i t. d. 
Nad celim kotarom ima pazku kotar ski nadzira- 
telj. On pregleda svake godine sve ućione svoga 
kotara, derżi izpite, hvali marljive a kara 
nevaijalce 

VerIo su koristne i nedelnje śkote, a tako 
isto i obertnicke, gospodarske i tergovaćke* 

130. Sinerna łjubica. 

Nemoremo cvasti podpunom kreposti, 
Ako u nas neima cveta smerenostL 
U trami se krije Ijubicica tiha, 
Al mirisom lepim po svem gaju diha ; 
Nedići se darom svoje mirisnostL 
Ne go nam je primer blazene krotko stu 
Dobrijem se deli dicit nije treba, 
Nego radit tiho i ić putem neba. 

131. Igra i zabava. 

Deca nemogu obadjati peslovah , za koje su 
jo§ preslaba; ali zato nesmiju dangubiti, jerbo bi 
ih danguba na zlo nayela i ucinila bi ih l&ncinami 
za nareke. Zato paze mudri roditelji, da im se deca 
uyek nadju u poslu. Ali oni dopustjaju dęci da se 
i poigraju, te im nabavljaju neskodne igrack«, dru- 



143 

gacije d&cakom, a drugacije dSyojcicam. Na igraSke 
netreba mnogo trositi ; i siromasniji roditelji mogu 
svojoj d&ci po koju igracku iii nabayiti iii naciniti. 
Kakovgod kamen cić, papirić, koturić, krugljica iii 
drnga koja maloyredna stvar zabavi decaka barem 
na cas. D&yoj&ca oblaci i sylaci svoju lutku, raz- 
govara ju i uci, kako treba slusati. Decaku je prut 
konjem ; na njem jase na yert i u yinograd, pa mn 
se cini, da ga je i zbilja konj zanio. 

Deca se verlo koristno zabavljaju, kada si daju 
zagonetke, jerbo im se tim um ostri, iii kada jedan 
drugoga pita o onom, sto su culi u ucioni, 

I sklizanje ima nesto dobra. Dęte se ući telo 
ravno derźati, i pomalo priyikne, da może po ledu 
segurno i bez straha hoditi. Samo treba paziti, da 
deca neidu nikada sama na led, i da se neskliźu 
na pogibeljnu mestu. — Roditelji dopustjaju dęci, 
da se i sanjkaju. To nije zlo, ako se samo popazi, 
da dęte nepije odmałi vode cim kuci dodje i da 
neide k peći. Tako se d^ca priućavaju zimi. 

Kod svake takove zabaye treba marljiyo paziti 
na decu ; inace će im zabava naskoditi. Osobito 
pako treba ih paziti, kada se yeru i kad plaże. 
Zdraya deca nęka se slobodno penju po lestvah, 
siobodno nek plaże na deryetje, kada se n. p. voće 
t^rga. Da se svi ljudi boje ići na visoke styari: 
tko bi bio tesarom, zidarom iii mornarom? tko bi 
pomagao , kada se yatra sgodi ? Zato je telesno 
yezbanje, ako ga ravna vest ucitelj, od yelikekori- 
sti , njim postaje telo okretnijim, miSice se jaće i 
krepę, i svako gibanje biva segurnijim. v Ali nije 
8ve dobro, cim se telo zabaylja ; tako n. p» bezpa- 
metno rade ona deca, koja na glavi stoję, na ru- 
kuh bodaju iii plotoye preskakuju i na konje se 
bacaju, iii se pako nisu budi u nihaljkah, budi na 
konopu i t. d. Takove se zabaye 5esto sversujn 
s placem. 

Medju zabranjene i za decu pogibeljne zabaye 
spada pucanje iz pusakah , pistoljah iii iz kljuóah. 



144 

Deco, ugibajte se syakomu mestu, gde se puca 
Oruźja se nemojte ni doticati, a kamo li da na 
puski iii pistolji spustite kokota, iii oroza, da tako 
kao u Sali preplaSite svoga druga. Takoya bi sala 
mogła zlo izpasti i za yas i za vasega iskernjega. 
Kakov biste imali odgoyor i pred Bogom i pred 
Ijudmi , da po nesreći ranite iii morda i ubijete 
onoga, s kim ste se hoteli saliti? Zato se kanite 
svega, cim biste mogli drugoga raniti iii ozlediti. 
Po doversenu poslu poigrajte se s bratjom iii s dru- 
coyi syojimi, ali uvek budite pametni i dobro pa- 
eite na sve, sto su vam rekli vasi roditelji i ucitelji. 



132. Druźina. 

Gospodari, koji nemogu sami obavljati 
sviłi svojih poslovah, uzimaju u slużbu sluge i 
slużkinje; i to im je druźina. Druźina obav)ja 
potr&bite poslove za ugovorenu platju, hranu 
i stan. Gospodar se ugovara s onimi. koje 
misli primiti u sluzbu, i odiedjuje, kako će 
dugo służba trajati. Cestit slużbenik neće pri- 
miti slużbe u nevaJjaloj kuci, ma mu nudili 
neznam kako veliku platju ; milija bo mu je 
duśa, nego sve blago ovoga sveta. Svestna 
druźina pazi na dobro svoga gospodara i slużi 
terno ; u potaji neće niśta uzeti ; nikada neće 
gospodaru Skodę uciniti, niti kad zanj kupuje, 
niti kada mSsto njega prodaje. Kradja, never- 
stvo i prevara mnogo se ośtrije kazni na dru- 
żini, nego na drugiłi Ijudih , i to je sasvim 
pravo, jerbo je domaći kradljivac uvek pogi- 
beljniji nego drugi. Pravićan slużbenik posłuje 
uv$k marljwo, pozorno i oprezno. Ako nepozoran 



145 

slużbenik ućlni śkodu, onda ju mora nado- 
mestiti. Na njegovoj je dusi takodjer svaka 
nezgoda, koju je prouzrokovao svojim lahko- 
umljem iii svojom neopreznosti, n. p. kada 
puśi u stajah, stedojih i senicih, iii kada ne- 
pametno peći kuri. 

Valjan slużbenik śtuje svoga gospodara, 
spokojan je, i nesvadja se s ostalom drużinom. 
Ako opazi da njegoyi drugovi iii starija deca 
gospodareva rade nSsto nevaljala i nedopu- 
śtena, onda ih najprije sain opomene, da se 
okane nevaljala posła, pa ako ga neće poslu- 
śati, onda prijavi gospodaru sto je opazio, 
inace bi i sam postao krivcem i bio bi każ- 
njen. Cestit slużbenik uvek se vlada posteno, 
i dobro pazi, da nenavede na zlo osobito 
malih. Uredan slużbenik obavlja svoj posao 
po volji svoga gospodara, derżi se domaćega 
reda, neizlazi bez gospodareva dopustjenja, 
neprima nikoga bez njegova znanja na konak 
i nesakriva niśta ukradena. Uv£k su mu na 
pameti reći Apośtolove: Sluźbenici, budite 
posluśni svojimgospodarom, nesluzeć samo na oko, 
kao da trazite da Ijudem ugodite, nego u pro- 
stoti serca, bojeć se Boga, znajuć, da óete od 
Gospodina dobiti platju vecne bastine. Kolos. 3* 
— Slużbenik, koj viśe tro§i nego sto slużi sam, 
baca na se sumnju, da potajno uzima i ono, 
sto nije njegovo. Mudar slużbenik misli već 
za mlada na stariji v£k, i na bolest, i na ono 
doba, gd§ prestaje zaslużba ; zato stedi itc 
może bolje, nebi li si §togod priśtedio. Pri- 
śtedjene novce ulaże u stedionicu. Pravi£na 
drużina zaslużuje, da gospodar s njom postu- 

Drnga slovmcka Sitanka. 1 U 



146 

pa umereno i ttljudno, da joj toćno izplatjuje, 
sto je ugovoreno, da je ludo negoni, da je 
preveć nemući, da joj po nedeljah i svetko- 
vinah dade vremena, da może ići na slużbu 
bożju, i da je u bolesti neostavi bez pomoći. 
Apostoł ovako ręce gospodarom: v Gospodari, 
sto je pravo i pristojno, to ćinite svojim sluzbeni- 
kom, znajuć, da i vi imate gospodara na nebu.* 

133. ©tcinski savet. 

Neki gospodar ostavi svomu jedincu do- 
bro uredjeno gospodarstvo i lep imetak. Po 
otćevoj smerti stanę mladi baStinik pregledati, 
sto mu je sve po otcu ostało. U jednoj skri- 
nji nadje knjigu u koju je pokojnik kojesta 
upisivao. Na pervom listu nadje upisane ove 
reći: Moj sinko, slusaj savet svoga otca, koj 
je sada na sudu bożjem. Dobro pamti sve 
ono, sto sam ti za żivota gororio. Boj se Boga, 
Ijubi ga nad sve ino u sv$tu i uzdaj se u 
njega. Budi uvek blag, miran i veseo , tako- 
djer i onda. kadate snadje nezgoda i nevolja. 
Ako ti kadkad ne podje za rukom tvoje 
gospodarstvo, pomisli samo, da nemoże biti 
uvek ploda. Ako te budę sto mućilo, pomisli 
na sve ono, sto te je veselilo Ako ti neśto 
pogine, pomisli samo : Bog je dao, Bog je i 
uzeo : Njemu budi hvala ! Savestno obderża- 
vaj zapovSdi svete katolićke cerkve, i postuj 
cerkvu u svih dobah żivota kao briżnu majku* 

Pośtuj poglavara. Davaj caru, śto je ca- 
revo, i Bogu, sto je bożje* Neserdi se na 
danke i poreze ; bez njih nemoże biti velika 
obcina, u kojoj żiviś. Poglavari te brane i 



147 

ćuvaju, da możes mimo ziveti; zato mora§ i 
t\ n£sto prinasati na obce potreboće. 

Ćuvaj se dangube; danguba je poćetak 
svih grSłiah. Zato zazivaj Boga i prioni k 
poslu ! Doći će vr$me, gd§ će zima pitati, 
sto si radio leti. 

Budi pozoran; dobro je imati oći i na- 
pervo i odzad. S razumom se porazgovori, 
pa onda istom radi. Dva puta meri, a tretji 
krój. Kad je nesto već u&njeno, onda neima 
viśe savetovanja. 

Nebudi razsipan, nego stedan. Netrosi 
vise nego sto zasluźiŚ. Cuvaj se duga ; jer 
ćeś ostati bez kapę. Dug je zao drug. Dug 
neplatjen, greh neprośten. Mirno poćiva, tko 
duga neima. Neigraj se ; jer bi mogao zai- 
grati i duśu. 

NepożeK tudjega blaga. Tko tudje żeli, 
izgubi i svoje. Tko za tudjom vunom podje, 
s&m osfcrizen kuci dodje. Ńepravedno tecivo 
nesilazi na tretje kol&no. 

Nebudi lakom, nego dobrctvoran. Lako- 
mac samo kad umrę. cini dobro; onda mu 
drugi raznesu blago. Tko rad daje, i Bog 
mu daje. Tko odmah dade. dvostruko dade. 

Sa susedi żivi u ljubavi. Netrażi veselja 
izvan kuce jer tko neima yeselja na domu, 
zahman ga trażi izvan doma. 

134. Tko je najbolje ućinio* 

Neki ćovek bijase svojom neumornom radinost- 
ju spravio lSp imetak. Kada je vidio, da mu se već 
bliżi zadnja ura, podeli sve blago medju syoja tri 
sina, samo si zaderzi jos jedan dragi kamen od 
yelike cenę, te ręce svojim sinorom : ovaj će 

10* 



148 

kamen dopasti onomu izmed vas ?v koj budę poka- 
zao, da ga je najbolje zasluzio. Cursi te reci sroga 
otca, razidu se sra tri brata po sirokom svgtu. 

Kada se je mesec po cetyerti put mladio, sa- 
stanu se opet u otćinskoj kuci. Tad stupi najstariji 
brat, i stanę ovako goyoriti : „Cuj de ctce, cujte i 
vi bratjo, sto sam ja ucinio. U syStu se nadje je- 
dan covek , koj mi je syoje blago poyerio bez ika- 
koya pisma; a ja sam mu opet sye yerno poyratio. 
Recite sada, da li nije to plemenito ?" — „Ti si 
radio, moj sinko, kao sto yalja," odgovori mu 
otac, „i tko drugacije radi, nije posten coyek ; 
nasa je duznost, da budemo posteni; tyoj je cin 
dobar, ali jos nije osobito plemenit." 

Sada ręce drugi brat: „Kada sam putoyao po- 
kraj jednoga jezera, opazim na jedan put, kako je 
neko cobance u jezero pało; ja skocim za njim i 
*retno gaizbayim.* — „Ti si ucinio, moje dęte, sto 
bi svaki covek morao uciniti," odgovori mu stari otac. 

Napokon stade pripovedati najmladji brat. „Ja 
rideh jednom, gde moj neprijatelj, pasuć ovce, ukraj 
strasna ponora tverdo spava. Da se je samo ganuo, 
eno ga smervłjena na dnu propasti. Nu ja pritecem, 
probudim ga i odrucem od ponora." — „Zir bio, 
sine moj, a zayikne starać radostnim glasom; „tvoja 
je pobeda; jerbo covek onda istom pokazuje ple- 
menitu dud, kada i neprijatelju pomaze." 

135. Obćinski glavar. 

Od velike je vażnosti za obćinu svesfcan, 
mudar i uredan glavar. On upraylja obćinsko 
gospodarstvo i nastoji, da se obćinski imetak 
po mogućnosti umnoźava. On pazi, da uvek 
budę u redu sprava za gasenje ognja. U ni- 
^em netrażi svoje koristi. nego se uvek obzire na 



sav£t i privoljenje mudrih obćinarah. Njemu 
dolaze zapov&di od vi&ih uredah i on ih ogla- 
Auje u erojoj obćini. U svem se ravna po za- 
konih, i nastoji, da se ti zakoni u celoj obćini 
toćno obderżavaju. Ako se u obćini dogodi 
n£sto znamenitijega, umah to prijavi viśim 
uredom. On skerbi za obćinske predprege i 
pripravlja stanove pfolazećim vojnikom. Na 
njega spada, da budu u redu obćinski putevi. 
On prima porez od obćinarah i predaje ga 
carskomu porezniku. On derżi red, neterpi 
noćnih skitalicah, pregleda domovnice i putne 
listove putujućih, da se tako na put stanę 
skitanju pogibeljnih ljudih i zdravih ali 13nih 

?rosjakah ł Osobito se pako stara za ucionu. 
F njoj nesmije niśta manjkati, sto je potrebito,. 
Grlavar neterpi, da skolna mladeż beżi, iii da 
u vreme skole marhu pasę; nemarne rodi- 
telje opominje, da Ćine svoju duźnost, pa ako 
ni to neprudi, onda ih kazni po zakonu. Valjan 
glavar nastoji jos i o tom, da obćinari po 
mogućnosti uzderźaju svoje prosjake i uboge 
boJestnike. Kada se pojavi u obćini pogibeljna 
bolest bud i kod ljudih, budi kod blaga, nmah 
prijavi sve viśim uredom, da se za vremena 
pomoc potrażi. 

136. DrnźtYO i obćenje. 

Mi idemo u ucionu , da nas sve skupa ucitelji 
uce. DSca, sto dolaze u oyu ucionu, zovu se moji 
saucenici. I odrasli ljudi źive u velikom druztvu, 
t. j. u derźavi, i syi skupa imadu nad sobom obće- 
aite poglavare. Ljudi nemogu biti osamljeni, nego 
tra?e druźtyo i prijateljstyo. 



150 

Svaki covek mora se starati za syagdanji kruh 
i za spasenje duse; zato ima sraki svoj posao. Nu 
nijedan Sovek nemoźe svega uciniti; nijedan nemoźe 
biti bez pomoći drugih ljudih. Zato obći covek s 
£ovekom. 

Tko bi nas ucio, da neima uciteljah? Tko bi 
nam r8c bozju tumacio i svete sakramente delio, da 
neima svetjenikah? Gde bi varosanin kruha dobio, 
da neima poljodelacah? a gde bi poljodelac orudja 
dobio, da neima rukotroracałi ? Poslovi su dakle 
razlićiti. Stolar n. p. nezna sasiti eipelah, a postolar 
nezna napraviti pokućtva. Buduć da jedan covek 
nemoźe svega uciniti, zato su ljudi medju se podelili 
raźne poslove. 

Poljod&lac poore zemlju i poźanje zito; cesto 
ga poźanje vise nego sto sam treba. Ali zato ima 
opet styarih, kojih naćes naci u njegovoj kuci. Kave 
neima u v nasih zemljah; lan se nesije u svakom 
mestu. Sto je dakle potrebito, da svaki cov£k i 
svaka zemlja dobije ono, sto joj treba? Covek daje 
drugomu coveku nesto od onoga, cesa ima surise, 
i zato dobiya od drugoga ono, cesa taj ima u su- 
visku. To se zore zamena. Za prastarih vremenah 
nebijase druge tergovine do tergovine u zamenu. 
Nu kas oj e je izumljen novac, i taj se daje za robu. 
U svetu ima kovanih i papirnih novacah. Kakovih 
noyacah ima kod nas? 

Postolar dobije za svoje cipelje novacab, i za 
to si kupi kruha od pekara. Pekar nebi rado dao 
kruha za cipelje, jerbo ih sada bas netreba, nu rado 
će ga dati za norce, jerbo zna, da si za norce 
może kupiti drugu koju stvar, koju ba§ nuźdno treba. 

Kada su kerstjani u Jerusolimu od velike neyolje 
stradali, naredi sv. Pavao, da se za njih kupę prinesci 
po svoj Gerekoj i Macedoniji. U tih zemljab skupi 
se lepa svota novacah, i ti novci, iz daleka posiani, 
ublazise nevolju siromasnih kerstjanah. Dakle novac 
t cmi, da i oni ljudi mogu medjusobno obditi, koji 



151 

6U nadaleko razstavljeni. Novac nam pruża takodjer 
priliku, da pomognemo svojoj stradajućoj bratji. 

137. Kerstjanska śtednja. 

Poglavarstvo nekoga grada posalje neko- 
liko gradjanah u sus&dna sela, da i tu kupę 
milostinju za one siromake u gradu, kojim je 
pożar yas imetak bio progutao. Gradski posla- 
nici dodju jedno jutro k nekomu seljaku. Cim 
su stupili u dvoriśte, opaze gospodara gde 
kod staje stoji i neśto govori , a pristupivsi 
mało bliże, razabrase sasvim dobro, da ostro 
kara slugu, sto je jedno uże preko noc na 
kisi ostavio. 

„Ovaj ćovek raćuna preveć toćno," reće 
jedan gradjanin; „tu se nećemo pomoći za 
mnogo; ali ipak pokusajmo." Gradjani pristupe 
k seljaku. On ih primi vepma prijazno, i upita, 
sto ih je dobra donelo. Ćuvsi seljak o cem se 
radi,prużi gradjanom lep dar u novcu, pa imjo& 
obeća, da će pogorelcem poslati hrane i dervah. 
Gradjani se zaćudise nad njegovom dareżlji- 
vostju, te mu odperto izpovediśe, da se tomu 
nisu nadali,. vidivsi, kako je svoga slugu 
ukorio zbog neznatne pogreśke. Seljak im pako 
na to odgovori: „Dragi moji susedi, ja nebih 
bio nikada dożivio te sreće, da mogu i drugim 
pomoći, da nisam dobro pazio na svoje stvari, 
i da nisam svagda ukorio i najmanju pogr^śku.* 

Isus reće: Pokupite ostanke, da nepoginu. 
A sv. Ivan veli : Tko ima dobarah ovoga sveta 9 
pa ipak zatvara svoje sśrce, kada vidi f da mu 
brat ter pi nuzdu, kako će ostati u njern ljubav Bozja? 



152 



138, <Waj zdmłje. 

„Bez zdravlja neima bogatstva," veli po- 
slovica» Sto će ćoveku tovari blaga, ako neima 
zdravlja? Zdravlje je velik Bożji dar: tko 
ga ima, nęka ga dobro ceni i ćuva. Ima 
ljudih, koji su preveć mlitavi, te se boje sva- 
koga mało studenijega vetra; ali upravo zato, 
sto nisu od mladosti privikli zimi i yrućini, 
padaju u svakojake bolesti, ćim stupę preko 
kuenoga praga. Len ćovek se berzo zatrudi 
hodom, i umah gleda gde bi odpoćmuo, te 
se viśe putah izvali na hladnu i mokru zemlju, 
a niti nemisli, da se tako może zadobaviti 
kostobolje i drugih bolih. Tko se nije naućio 
terpeti żedju, neceka dok bi se pomalo ohła- 
dio, nego odmah pije vodu, a tim pada neredko 
u suhu bolest. Neum£rnim i naglim plesa- 
njem, zatim pitjem vode, dok je telo vruee, 
krati si mnogi mladić żivot i baca se u pogi- 
beljne bolesti. Danas ti se ćini tako jak, da 
bi njim mogao sfene lamati, a sutra će biti 
takov, da bi ga vetar mogao svaliti. Tko ne* 
umereno jede, prepunjuje si źeludac; żeludac 
nemoże svega probaviti, i tako postane bolest. 
„Kratka yećera, dug żiyot. — „Od ćesa sit, od 
toga i debel." 

139. Detinje bolesti. 

DStinje bolesti dolaze većinom od ne&stoće- 
DSte, koje se cisto derzi, neće tako lasno dobiti 
izpucanu glayu, kraste, ciroye i druge spodobne 



153 

bolesti. Zato valja da svako dęte i samo pazi na 
ćistoću, osobito na ćwtoću sroga tela. 

Kada astanes jutrom iz postelje, l&po si operi 
ruke, umij si lice i rrat, i izperi si zube. Ako se 
danju zamazes , a ti se opet operi : r Voda nije 
kuma. 4 * Svakomu se grusti, kada ridi ne&sto dSte. 
— Cesto si operi i nogę ; jerbo je i to rerlo zdra- 
do; gad se prima samo necistih noguh. — Sraki 
dan se dobro poceSljaj, i to ne samo rSdkim nego 
i gustim ceSljem, da ti otidje iz kosę sra nesnaga. 
Ako se budeS marljiro Sesljao, onda se nemoraS 
bojati onoga gada, koj se cesto nalazi kod zapu- 
stene i nemarne dece. 

Tako isto ralja da si oprarice derźis u redu. 
Srako d£te nemoze imati lepih , skupocenih opra- 
rab, ali srako może biti cisto. Zato neterpi na sebi 
nista blatna i zamazana* Sto moźes, to ocisti sim, 
a sto ti nemoźes , to 6e reć uciniti troją majka iii 
starija sęka ; samo treba da ih zamolis. 

U d&tinjoj dobi neima pogibeljnije bolesti nego 
sto su kozę. Prije je u toj bolesti mnogo sreta 
umiralo ; ali sada je, hrala budi Bogu, bolje ; jerbo 
se je naSao l&k i proti toj bolesti. Sada se dęci 
cepe kozę. U nasoj je zemlji zakonom naredjeno, 
da lecnici srakę godine u stanorito rreme u srojib 
okruzjih kozę cepe, a brizne majkę rado im dona- 
saju sroju malu deSicu ; znaju bo, da će sroje mile 
iim uaćinom obcurati od pogibeljne bolesti. 

140. Nezdrava jela. 

Uovek se najlasnje razboli, ako jede ne- 
zdrava jela; zato pazi, sto ćes pojesti. Unaioj 
carerini bdijui poglarari nad tim, da se ne- 
prodaju skodljive stvari, tako je n. p. zabra- 
niena prodaja mesa od nezdrava żivinćeta ; 
kto je tako zabranjeno iznasanje mlSka, masła 



154 

i sira iz onih m&stah , gde vlada govedja po- 
śast. Poglavari kazne i one, koji bi hoteli 
prodavati nezdrave ribe i rake, nezrelo voće 
iii drugu koju śkodljivu stvar. Poglavari po- 
beru takove stvari i zabace ib, a nadto kazne 
jos onoga, koj ih je kusao prodati. Zdravlju 
jako skodi kruh, koj je pećen iz nevaljale i 
pokvarene miike (braśna); tako isto moźemo 
se pokvariti, ako jedemo kruh, cim se izvadi 
iz peći. 

Već smo ćitali, da ima verlo mnogo glji- 
vah, koje nevaljaju za jelo. U tom obziru 
neima boljega lęka, nego ako budemo uzimali 
za jelo samo one gljive, koje su nam dobro 
poznate. Ako se dogodi nesreća, da se netko 
najede otrovnih gljivah, onda je najprobitaÓ- 
nije, da pije sto może viśe vode sapunice, iii 
da uzme lek za bljuvanje. I cerna kava może 
pohasnitl Niposto pako nevalja piti octa iii 
siane vode. Zato treba odmah baciti ocat iii 
vodu, u kojoj su gljive prane iii kuhane. 

Svako se jelo mora zubi dobro skosati i 
u ustiuh sażvakati. Nevalja mnogo na jedan 
put gutati, da se żeludac neotereti. Umerenost 
je u svem dobra i koristna. 

141. Pitje. 

Neima pitja nad ćistu i frisku vodu. Voda 
se może piti k svakomu jelu. Ona pomaże że- 
ludcu, da lasnje jelo kuha, zatim hladi, cisti i 
redi kerv 4 Nezdrava je pako voda iz barah i 
kaljużinah. Ako smo u tolikoj nużdi , da bas 
moramo piti nećistu vodu, onda ju barem prije 



155 

procedimo na płatno, iii ju propustimo kroz 
pSsak. Zdenci moraju biti uv£k ćisti. Da se 
pronadje, da je nStko navlaś bacio u zdenae 
nSsto nećista iii nezdrava, onda bi oblast ta- 
kova ćoveka ostro kaznila. Na onih mestih, 
gde se iz vode tekućice grabi voda za piło 
iii za varenje, nije slobodno ovce prati nitpo- 
sudje ćisti ti, nit lan, konoplju iii koże moĆiti. 
Zdenci se moraju ćistitl Dobro treba paziti, 
da u zdence neutiće gnojnica ni drugi gad. 
Da se nesreća nedogodi, treba ih ograditU 
pace nebi bilo s gorjega, da su uvek pod 
kljućem. Izvorna voda ima negda tek od 
vapna , żeljeza , sumpora iii soli. Takova je 
voda vise putah lSćiva, nu to tr&ba da izjavi 
Vfest lećnik. Voda tekućica i kiśna jeste me- 
kana , zato je bolja za pranje nego za piło. 
Morska se voda nemoże piti zbog* slanosti. 

Osim vode piju ljudi jos i druge stvari, 
Ćov&k, koj teżko radi, może se mało okr£~ 
piti ćaśom dobra vina iii zdrava piva; ali za 
decu nevalja ni vino, ni pivo, ni kava, ni ca) 
(the). Rakija je takovo pitje, koje bi imali 
dospSli ljudi samo za lek piti, i to samo onda, 
kada im odredi lećnik. Rakija je za zdrava 
Ćov6ka pravi otrov. Ona mu upaljuje kerv T 
su§i sokole t&lesne, tupi ćutila i pamet. Pijan 
ćovek gerdi i ponizuje sam sebe. Sv£t mu 
se smije kao budali, a on nit nezna, §to se 
radi oko njega. Pijanica gubi razum, i u svom 
pijanstvu ućini vise putah i ono, ćesa nebi 
inaće nikąd a ućinio. Buduć da nezna za se r 
zato mlati jezikom, nit nemisleć na to, da li 



156 

neće koga uvrediti, da li neće kavgu zamet- 
nuti. Mnogi je u pijanstvu postao zloćincem, 
te je zato i dobio placu po zasługi svojoj. 
Jednom rSćju : pijaniea se eini spodobnrm ne- 
razloznoj żivotinji, unistuje na sebi priliku 
Boźju i sam si zatvara vrata kraljestra nebes- 
koga ; apostoł bo Gospodnji veli : - pijanice 
neće doći u kraljestvo nebesko. 

142. Odelo. 

Odelo nas pokriva i brani od studeni i yrućine, 
od vetra i kise. Ali odelo może biti i skodljivo, a 
to je onda , ako je pretesno te steze telo i preei 
slobodno gibanje. Skodljivi su tesni oyratnici iii na 
tesno o Fratu svezani rubci, zatim tesne ćiźme iii 
cipelje, i n obce sve ono, sto telo preveć steże. 
Decu, koja nose vunene kapę iii subare, ćesto boli 
glava iii oci. Deyojcice bi morale biti gologlave i 
doma i u ucioni , jerbo im se inaee vlasi zaparuju 
i nemogu dobro rasti. 

Cesto se je već pokazało, da su ljudi pali u 
raźne bolesti samo s toga, sto su rabili odelo, koje 
je patrilo nekim bolestnikom. Dakle i po odelu 
może preći bolest s jednoga ćoveka na drugoga. 
Tako prelazi po odelu, rublju i perinah i na druge 
po imenu rrućica, ospice, kozę, svrab, kolera, bes t 
kuga. Zato je strcgo zabraujeno prodavati oprayu i 
posteljinu onih ljudih, koji su imali takove bolesti. 

143. Lecnik i bolaiea. 

Covecja je narav słaba , zato pada ćesto 
u bolest, osobito onda, ako je ćovek neume- 
ren i neoprezan. Nu bili mi oprezni kako mu 
drago, zato ipak nećemo svagda izbeći bo- 



157 

lesti. A u koga ćemo trażiti pomoći, ako nas 
snadje koja nevolja? Hoćemo li ju trażiti u 
vraćah i varalicab, koji obećaju da će svaku 
bolest izlć&ti, premda nikada nisu ni pomi- 
slili, da se uveżbaju u znanosti lećnićkoj ? iii 
ćemo ju trażiti u ućena i vSśta lećnika? Na 
to pitanje odgovaranam mudri Sirab: Najviśi 
je łitvorio iz zemlje lekove, i oni se neće gru- 
stiti mudru coveku. — Sine, nemoj se prezirati 
u bolesti, nego moli Gospodina, da te ozdravL i 
primi Iśćnika; jerbo gaje Gospodin na to odrę- 
dio. — Najprobitaćnijeje, da se lSćnik odmah 
zoyne, ćlm se pojavi bolest; cmi se bolest 
viśe zanemaruje , tim postaje pogibeljnijom- 
LSćnik mora znati za uzrok bolesti, jerbo je 
inaće nemoże lSćiti; zato mu se mora bolest 
nik sasvim poventi, i sve mu mora istinito 
kazati, za Sto ga pita. Tko vara tóćnika, vara 
sam sebe. Sto prepise lećnik, ono se mora 
marljivo uzimati; a jesti i piti nesmije se 
nista drugoga, nego sto je lććnik dopustio. 

U gradovih, gde je mn ogo zanatnikab. i 
gde Ijudi prebivaju u tesnih stanovih, uvedene 
su bolnice. U takovoj bolnici leće se Ijudi, 
koji su opuStjeni, iii posve zabman, iii za malu 
platju* Mi kerstjani i mamo i mużkih i żen- 
skiłi redovah, koji su ustano vljeni, da bolest- 
nike dvore i leće. Takovu plemenifcu i bogu- 
ugodnu sverbu ima red miloserdnikah, Eliza- 
betinkah i miloserdnicah . U glavnih gradovih 
ima jol zavodah, u kojih se euvaju s urna 
aafcli ljudi, a to su ludnice. 



158 

144. Prazaoverje i predsnde. 

Ima ljudih, koji vise veruju vraćem, ba- 
jalicam i cigankam, nego veśtim lećnikom i 
izkusnim mużevom. Ako se napravi na telu 
rana, odmah mora vrać oko nje govoriti koje- 
kakove r$ći; razumni ljudi pako misie, da 
ranu treba vidati raznimi travami i melemi. 
— Zeva dęte. A sto mu je ? Urećeno je, vele 
bakę. Daj da mu gasimo ugljevlje i da mu 
metjemo uroke. Je li sad sve gotovo? Nije 
jos. Sad joś dobro nahrani i napoji onu zenu, 
koja je metala uroke. Tako rade neki ljudi ; 
a pametni traźe lęka u lećnika. — Sverbi me 
ruka. A ti ju poćesi. Ne tako, brajno ; ja ću 
dobiti novacah. Zaśto? Jerbo me sverbi levi 
dian. A sto znaći, kad sverbi desni dian ? To 
znael, da ću izdavati novce. Kad je tomu 
tako, to ti ja żelim, da te levi dian nepre- 
stano sverbi« — Drugi opet veli, da će 
neśto Ćuti, kada mu uho pisti. A kako će 
uho piśfati od glasa, koga jos nećujeś, kako 
T će te sverbiti ruka od novaeah, kojih jos 
neimaś ? Svemu tomu ima dovoljna uzroka u 
tełu. — Irca ljudih, koji veruju, da će netko 
umreti, iii da će biti nesreće, kada cuja, da 
noćju sova kreci i pas zavija. iii kada svra- 
ka kreketje, vrana gakće, iii gavran graktje. 
Sve to nije nista. Da te ptiee umiju pevati 
kao slavulj, to bi za celo pevale. — Drugi 
vele: kada se nekomu opriśti jezik, to ga zaisto 
n&tko ogovara i bśdi ; a nepitaju, da li se nije ta- 
kov ćovek opurio, da li nije preveć pusio. — 
Jednomu ie ciganka gleda ? a u dian, i kazała, 



159 

da će postati velik gospodin. On v£ruje i već 
se unaprSd veseli ; a ciganka se sama u sebi 
emije, jerbo je dobiła neśto novacah. Za cudo 
je, sto takovi Ijudi nikada nepomisle, da nit- 
ko do Boga nezna, sto će biti i §to će doći. 
Da ciganka może komu pomoći, pomogła bi 
najprije sebi\ te nebi bila ciganka nego go- 
spoja. — Bezumno je takodjer v£rovati u 
sanjke. Vele: tko sanja o blatu, biti će bo- 
leetan. To blato neće ga jamaćno ućiniti bo- 
lestnim, nego njegova neumSrenost u jelu i 
pilu. Tko jede u snu &1jive, izgubiti će nS- 
koga od roda. Mi pako yelimo, tko jede ne- 
zrele sljive. dobiti će groznicu. Sve takove 
predsude protive se v&ri i zakonu Bozjemu, 
i bezuman je ćovek, koj ih se derżi. 



145. Poslovice 

o zdravlju, bolesti i smerti 

Bez zdravlja neima bogatstva. — Zdrav će 
covek sve ućinitl — Dobra misao po zdravlja. 

— Od ćesa sit, od toga i debeo. — Kratka ve- 
ćera, dug zwot. — Domaga većera najbolje pro- 
budę. — Dok je ćovek zdrav i voda mu je stad- 
ka. — Duga bolesi gotova smert. — Svaka bo- 
lest ima svoj lek, ali ga Ijudi neznadu. — Zelen 
grozd nije sladak, a mlad ćovek nije krepak. 

— Sto kolevka zaljuljala, to motika zakopała. 

— Od smerti neima lęka. — Mlad może umreti, 
a star mora. — Smert nepazi ni staro ni 

— Stakomu zlu smert je lek 



160 



146. Rnpelj. 

Koza nalega tela ima puno jamicah, na koje 
znój iz tela probija; znojem pako izlazi iz tela 
gkodljiya, ostra ylaga. Ako se dęte gusto neumiya 
i nekupa, onda mn se zabertve potne jamiee, i 
zato ide od njega neugodna duha, i svrab ga se 
lahko prima. Kupelj ćini. da dęte i zdravije i 
berze raste; a dospelu ćoveku koristi tim, sto mu 
se onda, kada se kupa, jelo bolje prohteva i u ze- 
ludcu berze skuha. Zdraylju je jako skodljiyo, 
ako se covek kupa s puuim jos zeludcem, iii ako 
nagło skace u duboku vodu i ako dugo ostaje u 
stndenoj kupelji. Tko je u prilici. da może nau- 
eiti plivati, nu pod nadzorom vesta i oprezna uci- 
telja, nęka upotrebi za mlada takovu priliku ; nezna 
bo, da li mu neće i toga negda trebati. Dobar pli- 
yac neće se tako berzo utopiti, pace spasiti de 
vise putak i drugoga, koj se utapa. Takoyim co- 
yekoljubom, koji se bacaju u pogibelj, da spasę 
żiyot svoga iskernjega, obećaje nas gospodar i car 
l£pu nagradu: nu plemenitu coveku yeć* je to yeli- 
ka nagrada, sto je tako sretan, te je mogao syoga 
iskernjega od smerti osloboditi. 

Kupelj se rabi u nekih bolestih kao najbolji 
lek. U tom pogledu najyise yaljaju rudne iii mine- 
ralne kupelji. Takovih ima mnogo i u nasoj domo- 
vini. Ali u mineralnu će kupelj samo onaj poci, 
komu to naredi lecnik. 



147. Kako se pomaże utopljenikoin. 

Jednom odn tri djacića, da se mało okupaju. 
Dya se berzo operu, te izidu iz yode, da se oprare, 
kad al jedan opazi, da se tretji drug utapa. „Po- 



161 

mozite Jjudi za Boga," stanę yikati iza svega glasa; 
„eno mi se brat utopi!" Na svu sreću setase se 
bregom neki gospodin , koj je umio dobro pli- 
yati; yidivśi sto se radi, sbaci sa sebe gornju odeću 
i SYuce si ćiźme , te skoći u vodu, pograbi utop- 
Ijenika za v]asi 7 iznese ga na breg, i umah posaije 
po lecnika. Medjutim pako poloźi nesretnika na 
svoja kolena s ustima prama zemlji, nagne mu na 
cas vrat i persa, a celo mało podigne, da je mogła 
voda curiti iz ustiuh, iz gerla i plućah. Zatim ga 
odnese u najbliźu kucu. gde su ga poloźili u ugri- 
janu postelju , te su ga jos terli toplim flanelom i 
kefom po śrem telu , osobito po źlieici i po taba- 
nih. Na to dodje i lecnik; izjavivsi, da su sve dobro 
ucinili, nalożi im, da i dalje tako rade; sam pako 
dihaśe u usta utopljenikova, i prinasase mu pod nos 
otrorenu fiasicu s jakom vodicom. Medjutim bijase 
o svem tom glas dospio i do roditeljah decakoviŁ ; 
oni pohite, da pomognu svomu detetu : ali se ci- 
njase, da mu yeć neima pomoći. Nuipak im se Bog 
smiloya, i dećak pocę opet dihati» 



148. Kako se pomaźe pri\idno amerlim. 

Ljubav iskernjega zapoyeda nam, da cestje pri- 
gledjemo mertyaca, dok nam jos u kuci lezi. Yise 
pntah se je dogodilo , da su priyidno umerli opet 
oziveli. Ako dakle opazimo, da mertyac uzdise" iii se 
giblje, umah mu priskocimo u pomoc. Telo mu 
tarimo suknom, kefami iii slamom ; zatim mu nata- 
rimo ślepe oci, persa i ruke kamforovim spiritom^ 
rakijom iii vinom ; iii ga polozimo u ylaznu kupelj, 
nu tako, da mu glaya ostanę yani. Medjutim mora 
netko skociti po lecnika , koj ce zatim i druga 
sredstya kusati ; on će i źilu pustiti, ako mu se ucini 
shodno ; ako kery potece iz zile, onda je yeć dobro. 

Druga slcvr»icka citanka. 11 



162 

Irłsenje lagaieift. 

Kod ćoreka, koga je Betko zagulio , flł W se 
je sam obesio, najprije treba prerezatz konopmc » 

kngu rtm,, kojom je «^ b £^/eTSJ&, 
lagano spusttti, da neopade. Dok neao °J" ' 

plzinJnesretnika na zemlm, razpmmo ™ «P™£ 
Ltnimo neśto pod glaru i pod lopat.ee »' 

TiSe leli, zatim ga polerajmo studeno mW 
octom osobito po gUri, hukajmo mu u u£a g.baj 
mo mu polagano glavu, i tanmo persa suknom. 

Krisenje smerallh. 

OorSka koi seie smerzo, nesmijemo nositi u 

n reTt^To 1 mo r i r nS;e £ Sg iii i^ 
leda kao postelja ; na tu se postelju poloz. smerzU 
ćoyek, nu P s T e polagano, da mu se nyedno ud ne 

giba;'zatim mu ^ a °P raT V^f^ ' rlfo n 
onda ga treba svega snegom obloziti na po 
vis, samo da usta i nos ostamyani. lako .ok 
celu urn. Zatim ga P^*^ 6 ^ sata 
sud, napunjen studenom rodom Fosie ««™ 
odgWbimo tu vodu i nalimo sud man J* ?™° 
rodom, i tako cinimo i dra i tri put a, dok ne pa 
zimo, da se nesretnik poe.ma gibati. Onda ga 
rimo flanelom i zovimo lecnika. 

Hrlsenje ndaśenih. 

Ćoveka koi se je udusio , izneti ćemo leti na 
zrak a zimi u lobu, ali ćemo odmah otroriti i rrata 
f^zore Tu ćemo ga tako poloziti, da gla.a! 
p&M bndn mało vise ; zatim ćemo ga sruća . jol&- 
rati studenom rodom; lice, glaru, vrat i zatiljak 



103 

prati demo mu studenim octom; na glavu demo ma 
metati moćene kerpe , a tako isto i na pete i pod 
pazuhe; jos demo ga terti flanelom, namoSenim u 
octu, iii kefom. I tako eemo ćiniti pet sest urah; 
pa ako bi i ave to bilo zahman, ipak jos nećemo 
prestati motriti kukavca. Samo se sobom razumije, 
da moramo zoynuti lecnika* 



Lek za otroiane. 

Coveku, koj se je otroyao otroynim biljem, daje 
se kao uztuk młaka voda s mastju, uljem i mlekom, 
iii pako sapunica. A lecnik će odrediti i yise toga. 

Dobro treba paziti i na posudje, u kom se jela 
vare, Medeno iii bakreno kuhinjsko pcsudje mora 
biti iznutar dobro pokalajeno, i uvek se mora cisto 
derżati; inace bi ga se primio otroy. Mnogo je 
segurnije dobro pokalajeno żeljezno posudje. I zem- 
ljene posude valja dobro izkuhati u yodi i octu prije 
nego ih stanemo rabiti. U obce se pako preporu- 
ćuje , da nam budu uvek cistę sve posude , i ku- 
hinjske i stolne. — Strogo je zabranjeno bez do- 
pustjenja prodavati iii kupoTati kojekakoye otrove za 
misę, parcove iii muhe. Tko se żeli muhah oslobo- 
diti, może uzeti lepka, Da vodi kuhane kvasije, s 
mlekom varene muhomorke i mleka sa stućenim 
biberom. 



Hrisenje maiijom oinraćenih* 

Ako je onaj, koga je munja omraćila, jak eoyek, 
onda mu se pusti ziła; ako je pako slab, onda mu 
toga netreba ćiniti. Dobro će biti, ako ga budemo 
polevali studenom vodom i ako mu budemo metali 
na glayu merzle styari. Nekim je pohasnilo i to, 
sto su ih zagernuli zemljom sve do glave. 

U* 



161 



149. Sto frelra cmiii na barL 

Leti se vise putah uzdizu nad nami ruźni 
tmasti oblaci ; kada ih vetar k nam tera, znamo, 
da će biti bura iii oluja. Iz tmastih oblakah 
sevaju munje, iii strelje. Munja iii prelazi iz ob- 
laka u oblak, iii pada k zemlji, i u tom slucaju 
udari najradje u visoke i siljaste predmete, n. p. 
dervetje, tomjeve i kuce. Kada se rnunje po ob- 
lacih krizaju , onda se obicno cuje i f/ermljavzna. 
Cim su bfiźe oblaci, tim se prije cuje germlja- 
yina za mnnjoni. Negda germi tako strasno, da 
nam se sve prozori tresn. Dok tako strelje sevaju 
i gromovi zemljom tresu, pada medjutim kisa 
kao iz kabla, te natapa zemlju i cini ju plodnom. 

Ako te bura zatece gdegod na polju, ne- 
bezi pod dervetje, nederzi se visokih predmetah, 
neterci i nemoj nagło jahati iii voziti se. Kada 
opazis buru, nelożi vatre, nego ugasi jos i onu, 
sto ti morda gori u kuhinji. Sobna vrata ostavi 
odperta, ali pazi da nebude propuha. Derźi se 
vise sred sobe, i nepristaj k stenam, prozoru iii 
k peći. 

Glasoviti Franklin razbijase si mnogo glavu, 
da prouci munju , i napokon izumi gromoteg, 
koj se metje na visoke sgrade i na brodo ve, 
da ih obrani od strelje. 

150. Oslobodjeni pątnik. 

Jedan detić (kalfa) putovase u najljutjoj zimi 
Bekom pustom poljariom. Odeea mu bijase słaba 



165 

i otanka, a na obuci gotoro ni podplatah. Jadan 
putnik ozebe i suze mu se pomaljahu u oćiuh; nu 
cim bi se pomolile, već su i smerzle na njegovih 
lepili trepavicah. 

Mili Boże ! vapijase kukav r ac ; na daleko i si- 
roko neima sela, niti kolibice; tu mi yalja poginuti! 
Jaoh meni, sto će reei , kako li će naricati moja 
tuźna majka! Muza neima, a sada će evo izgubiti 
i mene, svoju zadnju nadu. — Jos htede siromak 
poteći, nebi V se kako ugrijao : ali mu telo bijase već 
ukoćeno ; zato se spusti u sneg i usnuna svom sveżnju. 

Na njegovu sreću naidje nanj jedan postar, koj 
je istim putem jahao. Tomu se razplaće serce u gru- 
dih nad nesretnim putnikom : ali buduć da mu sśm 
nije mogao pomoći, zato po tera syoje konje, da u 
gradu cim berze potrażi pomoc. Dosay pred gradska 
vrata, sukobi nekoliko ljudih, koji su uprav iz 
kercme izlaziłi. Njim stade pripovedati, stoję yidio 
i nasao, i zatim ih pozYa u pomoc. „Već je kasno \ a 
odgovorise mu ti bezćutni ljudi, „dok bi onamo 
dosli, biti će on bez dvojbe već i umro." Ali tu se 
nadje i neki siromak nadniear, u kojem se je serce 
umah na miloserdje ganulo, cim je cuo o nesreći 
svoga iskernjega. „Hodi dragi!" ręce postaru, „mi 
ćemo mu pomoći." U berzo zapregnu konje pod 
kola i poteku na mesto, gde je nesretnik lezao. Tu 
ga nadju vec sasvim ukoćena i kao mertya. Lepo 
■ga poloże na kola i odvezu u grad u kućaricu nad- 
nićarevu. Sad ga stadose terti snegom, i upotrebise 
sve ostało, cim se pomaze u takovu slućaju. Siro- 
masni detić dodje opet k sebi i zalivali iz duse 
plemenitim osloboditeljem svoga zivota. 

151. Imetak. 

Sto covek ima, to mu je imetak. Do 
imetka se może doći razlicitimi nacini: netko 
si ga pribavi syojim znojem i svojimi zuljevi; 



166 

netko ga dobije kao bastinu po roditeljih i ro- 
djacih, a netko ga dobije na dar. Imetak svakoga 
i slednjega coveka cuva i brani zakon. Izuzam 
nedospelu decu, maloletne ljude, ludjake i ocite 
razsipnike, może svatko po volji upravljati i raz- 
polagati svojńn imetkom ; może ga iii za żivota 
iii po smerti darovati. 

Negibivim imetkom zovemo polja, livade y 
verte, sumę, kuce, stanja i t. d. Gibwim imet- 
kom pako zovemo marhu, żitak, orudje, novce, 
odelo i t. d. Negibiv imetak upisuje se u javne 
knjige, u kojih mu je ubiljeżena i cena, kao 
takodjer i dug, koj je nanj ucinjen. 

Imetak nedospele dece, koja su ostała bez 
roditeljah, upravljaju vise vlasti, koje se svojski 
staraju, da se takov imetak neraztepe. Tko svoj 
imetak lahkoumno raztiplje i bez potrebe duge 
pravi, te tako skodu cmi onim, za koje bi se 
morao brinuti, toga sud proglasi razsipnikom 
i odredi verla coveka, da na njega pazi, da se 
barem nadalje nezatire. 

Tko prodaje nesto od svojih stvarih, nęka 
derżi pravicnu meru i vagu; grehota bo je 
prevariti svoga iskernjega. Nepravicno blago 
neima blagoslova. Obćinski poglavari paze 
tocno na meru i vagu, i strogo kazne svakoga 
koj vara. 

Covek nezna niti dana niti casa, u kom 
će ga Grospodin preda se pozvati; zato bi 
valjalo, da svaki tergovac i zanatnik vodi 
knjigu, u kojoj se upisuje, sto je kupljeno i 
prodano, sto je izplatjeno, sto K je dano na 
yeru. Tako isto treba posvedociti pismom, kada 



16T 

«e neśto od drugoga primi. Neće biti s gorjega, 
ako se za veću segurnost uknjiźe i zenidbeni 
ugovori. 

Samo zdrav covek może se na sve oba- 
zreti; zato je potrebito, da se sastavljanje 
oporuke neodlaże na vreme teżke bolesti; 
svatko nęka odredi sa svojim imetkom, sto je 
naumio, dok je jos posve zdrav. 

Ako treba gospodaru u poslu njegova 
imetka saveta i pomoói, nęka ju trażi kod 
ljudih postenih i cestitih, koji su marljivo prou- 
cili zakone, i koje je zemaljska vlada povla- 
stila, da mogu druge zastupati. Nęka se cuva 
kojekakovih pokutnih pisarcićah, koji neumetne 
ljude cesto zlo uputjuju i na nepotrebit trosak 
navode. 

152. Kenkradi. 

Bog napisa sam na kamenitoj płoci rec „Ne- 
ukradi." Kradł jiyca će stići prije iii pośle zasluzena 
kazań. Ako ljudem i utekne, segurno neće uteći 
bozjoj prayici. Ali već i na zemlji ceka kradljivca 
ostra kazan v , pa ga vise putali sam njegoy nevaljał 
ćin kazni. Cujte samo, sto se je dogodilo jednomu 
decaku. 

Taj decak bijase tako pokvaren, da je krao, 
do cesa je samo dosao. U ueioni, cerkvi i kod 
kuce receno mu je sto i. sto putah, daje to gerdna 
grehota: ali on za sve to Łaje i nehaje. Jednom 
nkrade nekoliko grudak vapna (kreca), i budući 
mu dżepori već napunjeni tudjim vocem, sakrije 
vapno u nedra. Istom bijase gotov sa svojim gres- 
nim delom, al opazi svoga druga, gde vodi dva 
konja na vodu , da ih mało okupa. Kao strelja 
Laci se ua jednoga konja, i poleti skokom do rode 



168 

Kada su već bili u dubokoj vodi, svidi se nesto 
onomu konju, na kojem je on sedio, te se spusti 
u yodu, i tako dodje mali kradljivac kamo nije źelio. 
Nasav se u dubokoj yodi, nagne plirati, al za mało} 
stade vikati : jaoh ljudi, pomozite ! evo izgorih !' 
Ljadi pomislise, da znan im delija salu sbija, jerbo 
se jos nikada nije culo, da je hladna rodica nekoga 
opekla. Medjutim se decak nekako dokopa brega 
i pade na zemlju. Sad priskoce ljudi. da vide, sto 
mu je. Imaju sto yideti. Yapno, sto je imao u ne- 
drih, ugrija se u vodi i sye mu telo operźi. 

Nediraj u ono, sto nije tvoje, jerbo ces se opeći,. 
ako ne drugde, a ono barem u svesti. 



153. Straśilo. 

Neki otac poealje svoju decu, Pavicu ł 
Miłku, da mu nesto clonesu iz druge sobe. Bu- 
dno da je već bilo tavno , zato deca uzrnu 
sveću; ali u taj cas puhne vetrić, i sveća se 
ugasi. Plaha deca nagnu beźati, jerbo su se 
bojala u mraku. 

Kada ih je otac zbog toga ukorio, rekose 
mu odperto, da im je sluźavka Luca sva^ta 
pripovedala o sablastih, i da se toga boje. 
Nu pametan otac upita ih: ,,Kecite mi pravo, 
cesa se imate bojati u nasoj kuci? Vi poznate 
u njoj svaki kutie, zato se moźete iznaći po 
mraku kao i po danu. Gdegod bili, mislite 
samo na Boga, i cuvajte svoje serce od greha, 
pa ćete imati cistu svest Tko ima cistu svest, 
nemora se bojati; strah je samo za zloceste 
ljude." 

Kad ste mi spomenuli sablasti, ded da vam 
jednu pricam. 



169 

Jedan decak, Petar imenom, pro dje jedan 
vecer polag gradskih vertovah, i opazi, gde neki 
vertlar u svoju kolibicu neśto spravlja. U njem 
se probudi zelja, da saznade, sto je onaj vertlar 
spravio. Zato poceka na strani, dok je vertlar 
otisao kuci, i dok se je mrak uhvatio. Taj 
decak spadase medju one, koji misie, da ih po 
noći nitko nevidi. Istina, ljudi ih nevide, ali 
Boźje oko vidi i u mraku. Kada je dakle noć 
nastała, skoći Pero preko plota i privuce se 
ka kolibici. Pri bledu svetlu meseca mogase 
razabrati, da je vertlar ostavio u kolibici punu 
vi'ećicu orahak. Ha! to bi bilo nesto za nioju 
bradu, pomisli si nevaljali decak. I u cas se 
provuce kroz prozor u kolibicu, zaperti yi-ećicu 
i izadje istim puteni iz kolibice. Kako 1? da mu 
je moralo udarati greśno serce! Vratjajuć se u 
grad, ogledase se sad desno sad levo, da li ga 
nije tko vidio. Tako se ogledajuć, opazi uza se 
nekoga, koj je takodjer vrećicu pSrtio kao i 
on. Petar pomisli, da to nemoże biti nitko drugi, 
nego sablast; zato potece sto je igda mogao. 
Al sve zaliman. Kada je on bezao, bezao je i 
pratilac; kada se je on stavio, stavio se je i 
pratilac. Napokon baci vrećicu i dodje kuci kao 
izvan sebe. Sto mislite, tko ga je pratio od 
verta sve do grada? Njegova sena. Od to doba 
nepade Petru nikada na um, da ide krast. 

154. (Wajte vatm. 

Oganj je verlo blagotvoran zi-valj, Bez 
ognja nebismo imali ni svetla po noći, ni to- 



170 

pla stan a po zimi, nr tecnih jelah, ni orudja 
za poljodelstvo i zanate; i bez mnogo drugih 
stvarih bismo ostali, da nije ognja. Nu oganj 
może postati i jako pogubnim źivljem. O tom 
znadu najbolje pripovedati pogorelci, kojim je 
vatra ugrabila i kucu i kućiste. Ubogi! kako 
dugo spominjajii strahote, koje su gledali, kada 
im je oganj nad glavom planuo. Oganj obrati 
vi§e putah u prali i pepeo cela sela i gradov& 

Toj tako strasnoj nesreći krivi su većmom 
sami ljudi. Ako pitas, kako se je porodila vatra, 
to ces cuti, da se je porodila s lahkoumnosti ii 
jiesmotrenosti ljudih. Na jednom mestu upali se 
tresce pred zjalom; na drugom pade iskra, od 
luci iii sveće u seno iii slamu; drugde opet ostavi 
sługa lulu iii goreću smotku u stali; a drugde 
se upale cadje u neocistjenu dimnjaku, iii deca 
upale neśto igrajuć se. Zato je sveta duźnost 
roditeljah i gospodarah, da najprije sami paze 
na vatru, zatim da paze, da im se deca iii dru- 
zina neigraju s onimi stvarmi, koje mogu toliku 
nesreću uzrokovati. 

Oganj se obicno gasi vodom. Ali se mo- 
że upotrebiti u tu sverhu i zemlja, pesak i 
pepeo. Ako se naime tih stvarih nabaca na go- 
reće predmete, onda nemoze do gorećiłi stvaiih 
zrak prodreti; cim pako ognju nestane zraka, 
umah se ugasi. — Ako piane masło, ulje iii 
mast, nesmije se gasiti vodom, nego mukom 
fbrasnom, meljom), pepelom iii peskom. Ako 
je takova mastna stvar u posudi, onda vaija ; 
berze bolje posudu poklopiti, da se tako zraku 
prepreci pristup. Tako se cini i s dimnjakom f 



171 

toj ima poklopac. — • Kada se zapali suma, 
onda neima druge pomoći, nego da se oko 
vatre izsece dervetje i da se izkopa dovolj śiroka 
i duboka jama. 

155, Dobrotyorni zaiodi. 

Pćelabere med leti i spravlja ga za zima. Tako 
bi morao ćiniti svaki slużbenik, nadnićar i zanat- 
nik, pace i svaki co\rek, koj se hrani zaslużbom 
rukuh syojih. Dok si mlad, zdrav i jak, nastoj, da 
neśto od svoje zasluźbe prigospodaris i prićayas za 
buduće potrebe, kada dodje starost i bolest. U. to 
ime ustrojene su śtedionice. U stedionicu mozes ulo- 
żiti od syojih noyacab koliko ti je volja; ułożeni 
uovci nose ti godisnje kamate, i ako ih uztrebas, 
odmah ces ih natrag dobiti. 

Onim, koji imaju zemljista i kuce, może grad 
i oganj skodu naneti. Ali se ljudi mogu pomoći i 
u tom : oni si oseguravaju polja prott gradu, a kuce 
i domaći imetak proti ognju. Ima naime drużtyah, 
koja to oseguranje na se primajii. Tko żeli, da si 
tim nacinom pribari segurnost, dade proceniti kucu, 
iii već sto Loće osegurati, i platja drużtvu nesto po 
procenjenoj vrednosti svoga dobra; zato mu drużtvo 
janici za njegovo dobro, i ako izgori iii ako ga led 
potuce, izplati mu ustanovljenu svotu noyacali. Ta- 
kova drużtva prilice velikoj rodbini, koja je odlu- 
ćila, da će si svi srodnici yerno pomagati, ako ih 
snadje koja nesgoda. 

U svakoj dobro uredjenoj obćini ima takodjer 
uboznićah i bolnicah. Ljudi, koji već nemogu raditi, 
ljudi siromasni, bolestni i sakati zaslużuju podporu 
svojih iskernjih. Sraka je obcina već i po zakonu 
dużna, da se brine za svoje uboge. Ali proti vla- 
stitoj obćini grese oni ljudi, kojim se neće raditi, 
premda su jos krepki i jaki, nego vole ići od 
kuce do kuce, pa prosjaće i otimajujmilostinju od 



172 

marljiyih gospodarah. Takove lenciDe skodę vise 
putah jako syojoj obćini; neimajuć nikakova posła, 
daju se na svakojake nevaljanosti i opacine. Zato 
su poglayari cesto prisiljeni , da takoye dangube 
ubite i predadu u javne kaznioniee, gde zatim mo- 
raju i na silu raditi. 

Tko neće raditi, nęka nejede! 



156. Sad. 

Deca se vratjahu kuci iz ucione, sve dvoje 
a dvoje. Na stubah u skolskoj sgradi osklizne se 
Vladimir i terkne svoga druga Bozu ; Bożo pako 
upade i natuce si celo. Vladimir priskoci k Bozi 
i stanę ga lepo rnoliti: „Oprosti, dragi Bożo, 
noga mi se je posklizla; nisam te navlaŚ turio/ 
Bożo pako ustane, narazi Vladimira i iidari ga 
sakom po glavi. To razljuti Vladimira, pa i on 
sada udari Bozu, i tako se zametne hSrvanje. 
Jedan izmedju njihovih drngovah lepo iłi opo- 
minjase: „Umirite se bratjo f" Ali se opet drugi 
nadje, koj je Bozi sve podvikivao: „Nedaj se 
Bożo!" Na tu viku dodje gospodin ucitelj i 
upita, sto je to? Bożo mu se stanę tuziti: „VIa- 
dimir me je navlas turio, pa me je jos tukao." 
Ali mu Vladimir presece rec: „Nisam ga ja 
turio! Noga mi se je poskliznula." Na to ręce 
ucitelj: „Kojemu da verujem? Koji su videli, 
sto se je dogodilo, nęka se vrate u ucionu!" U 
ucioni saslusa gospodin ucitelj svedoke i ręce: 
„Recite mi, sto vam se cini, da li je Vladimir 
navlas tuiio Bożu, iii mu se je to samo pripetilo ? 
Sudite sami, da li je Yladimir hotio, da Bożo 



173 

upade? Je li hotio, da se Bożo udari? Je li 
imao Vladimir złu nakanu? — • Sto bi bio mo- 
rao Bożo uciniti, kada ga je Vladimir molio, 
da mu oprosti? Je li bio Vladiinir miroljuban? 
Je 1' Bożo dobro cinio , kada je Vladimira pso- 
vao i po glavi udario ? A je li Vladimii* dobro 
ucinio, kada je Bozi vratio? Je li bio Bożo 
uzterpljiv ? Tko je zlo zlim vratio ? Koj je 
izmedju njih bio osvetoljuban? Sudite, sto za- 
sluźuju obadva ? Zatim ręce gospodin ucitelj 
cestitomu Franji: „Ti des otići k roditeljęm 
Vladimirovim i Bozinim, i kazati ces im, da će 
njihovi sincići doći jednu uru kasnje na obed. 
Bożo i Vladimir ostaju u ucioni do jedne ure 
pośle pódneva ? i sami će napisati, kako su se 
vladali." — 

Recite sada, koji su bili tu kńvci? Kakov 
im je bio prestupaJc V Tko im je bio sudcemf 
Koji su bili svedoci? Kakova je bila odluka iii sud ? 



Gospodin veli: „Meni patri osveta" to 
jest: Bog sudi i kazni krivca. Mi nevratjajmo 
zla zlim! Uvek budimo pomirljivi i uzterpljivi! 
Ako nam netko ucini skodu ; ako nas udari 
iii osakati: ako nam u imanju skodu ucini, iii 
ako nase posteno ime uvredi, nesmijemo si 
sami pravice krojiti i nesmijemo se osvetiti; 
već ako nećemo oprostiti onomu, koj nas je 
uvredio, możemo pravicu trażiti na sudu. U to 
ime treba da umolimo sud, da nam dosudi 
pravicu. Onaj, koga smo tużili, może se pred 
sudcem obraniti, ako misli, da ga krivo potya- 
ramo. I njemu i nam je dopuśteno, da svoju 



174 

stvar predademo u ruke coveka ve§ta u za- 
konih (advokata iii odvetnika), da nas on za~ 
stupa pred sudom. Sudac će zovnuti svedoke, 
koji moraju priseći, da će istinu kazati; saslu- 
sati će obe strane , i onda će uciniti odluku 7 i 
odrediti sto ima onaj uciniti, koj je drugoga 
uvredio. Ako se taj sud nebi dopao jednoj iii 
drugoj strani, onda je dopusteno, da istu pra- 
vicu u visega suda. 



157. Siedok. 

Svaki covek mora doći na sud, kada ga 
zovu, i na sudceva pitanja mora odgovoriti po 
dusi i svesti. Za svedoke se uzimaju takovi ljudi, 
kojim je poznata stvar, o koj oj se radi. Pravican 
svedok govori pred sudom onako, kako zna, da se 
je stvar dogodila. Krwi je svedok onaj covek, 
koj drugacije govori, nego sto je vidio, slusao i 
opazio ; isto je tako krivi svedok i onaj, koj 
veli, da nezna nista o stvari, za koju ga sudac 
pita, premda mu je ta stvar poznata. 

Svedok potverdjuje svoju izreku pred su- 
dom prisegom iii zakletvom. Prisegom zovemo 
Boga za svedoka, da istinu govorimo. Eaiva pri- 
sega je velika grehota i pred Bogom i pred 
ljudmi. O njoj ovako govori ucitelj cerkve 
sveti Izidor: „Ako laź covecju kazni svetska 
pravica; ako se krivica izkorenjuje svetskom 
pogerdom i odsudom na smert: koliko će vise 
Bog kazniti svakoga, koj Gospodina Boga 
uzima za svedoka svojih nepravicnih delah! 
Laziya usta ubijaju duśu. Pred Grospodinom 



17P 

Bogom, pravicnim sudcem, mora svatko poloźiti 
racun o svakoj izpraznoj reci. Krivi svedok neóe 
izbeći osvete." 



158. Ornznib. 

Rad segurnosti svojih podanikah uvedo 
nas car u sve zemlje svoje goleme derżave tako 
zvane oruźnike (zandarme). U svakom okruźju i 
kotaru ima po nekoliko oruźnikah. Oni paze 
danju i noću, da se nedogodi kakovo zlo iii 
nesreća; privode zatvorene zlocince pred sud, 
sprovode putnike na pogtarskih kolih i na paro- 
brodih, i pomazu sudcem, kada iztrazuju zlo- 
cince. Moći i imenom zakona staju na pnt skita- 
licam i sumnjivim ljudem, i zatvaraju one , koji 
su obtuzeni zbog zlocina iii prestupka. 

Svatko se mora staviti, kada mu se oruźnik, 
javirecmi: „U ime zakona!" Inace ga może 
oruznik odmah uloviti ; pa ako bi se jos branio 
iii ako bi hotio uteći, onda ga może oruźnik sve- 
zati, dapace ako dodje do sile, może ga ubosti 
iii ustreliti. Ta strogost posve je potrebita ; jerbo 
bi inace zli ljudi vladali nad dobrimi imiroljubi- 
vimi. Zato je takovo uredjenje povoljno svakomu 
^estitomu coveku ; on bo znade , da je ono 
uvedeno samo zato, da stitf i brani dobre , a 
da kara nevaljale. 

159. Kazni. 

Nemiran i razpuśten ucenik skodi i svo- 
jim drugovom; tako isto skodę zli ljudi svo- 
jim bliźnjim iii iskernjim. Opak covek nebojŁ 



176 

se Boga, i neveruje u pravednoga sudca na nebu, 
Zato kazni zemaljski vladaoc u imena Bozjem 
svako prestupljenje zemaljskih zakonah. Ali ne- 
kazni sve prestupnike jednakim nacinom; tko 
je viśe skrivio, onoga i stroźije kazni. Kazni su 
razlicite: noveana globa, oduzetje zabranjene 
robę, gubitak pravah, teiesna kazań, utamni- 
eenje ; a to se opet może poostriti postom i 
teźkimgvoz<ijem; dozivotno utamnicenje i sra- 
motna smert. Strasno je stanje zlocinca,- odsu- 
djena na tamnicu. Sam samcat lezi iii sedi na 
daskah u tamnoj komorici, koja je odasvud dobro 
ućverstjena tverdimi zidinami , debelimi zeljez- 
nimi mrezami i velikimi lokoti. Na noguh ima 
teźko gvożdje. Jedan put na dan jede. S nikim 
śe nemoźe razgovoriti ; jeclini drug mu je nje- 
gova svest, a i ona mu predbaeuje, da si je 
sam kriv, sto je u takovu stanju. — Kamo sreće, 
da se takov covek barem u nesreei opameti, da 
se pokaje i pobolpa! 



160. Vojnik. 

Gar derzi silnu vojsku, da nam domovina 
ostanę stalna i segurna od svakoga neprijatelja. 
Yojska derzi takodjer mir medju nami , i tako 
brani miroljubive ljude od koj ekako vih ne- 
mirnjakab. Na glas nasega vladaoca mora svaki 
skociti na nogę, da brani dornovinu. 

U nasoj carevini ima svake versti vojske: 
pe3akah, konjanikah i topdjijah. Car i gospo- 
dar nas izdao je zakon , po kom se imade 
momcad uzimati u vojsku. Svaki puk iii regi-. 



177 

menat ima svoj predel u carevini, iz koga do- 
biva novake iii regrute. U to se ime popiśe 
sva momćad i dodje pred poglavare, koji ju 
pregledavąju i odlucuju, koj valja za vojnike 
i koj nevalja. Izmedju onik , koji su valjani, 
izabira se momci, koji će u vojsku ; a to se 
sve oba vi ja u pritomnosti vojnićkih Ćastnikah, 
zemaljskih urednikah i obćinskih poglavarah. 
— Pametan vojnik może mnogo lepa naućiti. 
Kada po svetu prolazi, vidi lepe zemlje i gra- 
dove. vidi kako drugi Ijudi żive, kako poija 
obdelavaju, kako zanate i tergovinu teraju. 
Ako se vojnik razboli, odmak mu se nadje 
pomoc, i ako neima druge pomoói , dadu ga 
u bolnicu, da ga lećnici leće. U ratu mora doi- 
sta mnogo podneti i ćesto je u pogibelji żivo- 
ta ; al i na sve to zaboravija ćestit vojnik, kad 
pomisli. da tako izpnnjuje svoju dużnost bra- 
neć kralia i domovinu. Pouzdanje u Boga, 
uzterpljivost, stalnost , ijubav iskernjega , po- 
milovanje rarijenih i neorużanih neprijateljah, 
to su one kreposti, koje tako lepo resekerst- 
janskoga rojnika. Kad vojnik izslużi s poste- 
njem svoje godine, vratja se kuci, i ako se je 
neśto naueio, może dobiti u svojoj domovini 
lepu slużbu. I car se skerbi za vojnike, koji 
su mu mnogo godinah verno slużili. 

Golema je sramota beżanje od vojske. 
Vojnik, koj beżi , gazi nogama svoju prisegu, 
gresi proti domovini i navaljuje na se strogu 
kazań. Isto tako ćeka stroga kazań i onoga, 
koj yojniku pomaże, da może pobeći, i koj 
sakriva, da ga nenajdu. 

Druga alovnićka Sitgnka. j O 



178 

Vojnicki je stalis u velikom postenju ; zato 
idu mnogi dobrovoljno u vojnike; to osobito 
cme mladi ljudi iz odlićnijih obiteljih. Lepo je 
to: cara i domovinu ćuvati i braniti! 

161. Credi. 



Nasi mestni poglavań primaju naredbe i 
zapovedi zemaljske vlade od kotarskogaure- 
da, koj bdije nad obćim poredkom i nastoji oko 
segurnosti podanikah. Nad kotarskimi uredi 
stoję zup anijs ki uredi, a nad timi je car' 
ski namestnik, koj upratlja u ime cara celom, 
jednom zemljom. U Hervatskoj i Slavoniji obnasa , 
tu visoku ćast ban Najveći dostojanstvenici u 
celoj derzavi jesu carski ministrL 

162. Danci. 

U velikoj derźavi , kao sto je nasa care- 
vina, ima verlo mnogo svakojakih trośkovah. 
Koliko toga treba za dostojno uzderżavanje 
najvisega carskoga dvora ; koliko treba za 
uzderźavarjje tako mnogo ćinovnikah i zemalj- 
skih slużbenikah u svih stranah goleme naśe 
derżave; koliko opet za uzderżavanje silne 
vojske, tverdih gradovah , cestah, mostovah, 
żeljeznicah i drugih javnih sgradah ? Nu za 
koga je sve touvedenoi uredjeno? Za nikoga 
drugoga , nego za nas i za naśu obranu i 
hasnu. Dakle je naśa dużnost, da sve to 
uzderżajemo. u to je ime uveden danaŁ iz 
kojega se namiruju sve potrSbe derzavne. Da-, 
nak je pako raziićit. Od zemaljah (poljah, 



179 

]livadah, sumah i t. d.) platja se zemljarina, od 
Jkućah kućarina. Nijedna zemlja nije prosta od 
jzemljarine. I car i ćlanovi rjjegove sjajne obi- 
jtelji imaju svoja obiteljska imanja ; ali zato 
iplatjaju od njih porez kao i ostali posedatelji. 
jZauatnici, tvornici i tergovci platja j u tećemna- 
\rinu , a osim toga platja se u gradovih jos 
\akdz i potrośarina. Za uzderźavanje cestah 
j platja se cestarina ; za dopustjeno uvażanje 
jrobe iz drugih zemaljah carina. Joś ima der- 
!&ava dohodakah iz prodaje duhana, soli bi- 
lljeżnicah i od postah. 

Danak je uvek prema potrebam derźave. 
Ako su potrebe veće, mora biti i danak veći. 
Svaki ćovek mora po svojoj premogućnosti 
pomagati , da se namire zemaljski trośkovi. 
Zato mora savestno kazati svoj godiśnji do- 
(hodak, da se po tom proraćuna, koliko će 
poreza nauj pasti. Sam Gospodin reće nam : 
Davajte caru, sto je carem ; apostoł pako na- 
pisa : Komu danak, tomu danak. Grebota je da- 
kle zabranjemi robu kriomice uvażati. Tko to 
cini, iii tko kupuje kriomice uneśenu i uveże- 
nu robu, gresi proti domovini, jerbo joj otima 
zakoniti dohodak. 

163. Nag rade. 

Josip , JakoboF sin , oslobodi egipatski naród 
od glada mudrim svojim saretom, Dobri Faraun 
uze persten sa syoga persta i dade ga Josipu, te 
mu obesi oko vrata zlatan lanac, dade ga voziti sa 
slayljem yelikim, zapovediv svomu sluzbeniku, da u 
naród proglasuje, da će odsele Josip yladati u celoj 
zemlji egipatskoj, i da si Faraun nezaderźaje druge 
prednosti do jedinoga prestolja kraljevskoga. 

12* 



180 

Prayicni Mardohej, cifut rodom, dokaza per- 
zijskomu kralju Asveru, da su se proti njemu urotils 
dva sluźbenika; zato ga kralj lepo odlikova i darie 
mu pervo mesto u syojem veću. Saul dade Daviau, 
pobeditelju orijaskoga Golijata, syoju stariju kćer i 
ucini ga yojyodom cele svoje vojske. Istim nacinom 
nagradjirahu svako doba carevi i kraljeyi pleme- 
nita i slavna dela svojih podanikah, da tako i druge 
uzbude ra podobna lepa dela. 

Tako eini i nas rladaoe. I on odlikuje inagra-jj 
djuje osobite zasługę svojih vernih podanikah, koji : 
su nesto koristna izumiii, iii su se osobitim nacinom 
odlikoYali kao ucitelji, cinomici , ćastnici i vojnici. 
U mogućoj desnici cara i kralja ima mnogo naeinah, i 
kojimi może odlikovati i nagraditi svoje podanike; 
jednoga javno pohvali , drugomu poreća platju iii 
mu dade mirovinu , drugomu opet podeli medalju, 
kriź iii red, nekoga ucini plemićem, a nekomu da- 
ruje imarsje. Covecje je serce takoro, da mu godi . 
odlikovanje i nagrada. Zato i Sin boźji obećaje 
svojim ueenikom, da će njihova platja na nebu biti 
obilna i da će sedeć na dtanaest stolicab suditi dra- 
naest plemenah izraelskili. 

Ali ipak nije moguće, da se reć na zemlji kazni 
svako zlo, a dobro da se nagradi po zasługi. Zato 
prayedan covek sve cini iz ljubari Bożje. Neogle- 
dajuć seza nagradom, posłuje i muci se, traźeć utehu 
u reciłi sv. Parła, koj no oyako sbori : ..Do bar bo- 
jak izyojevah, tećaj sversib, veru zaderżah. Na po- 
sledku priprayljena mi je kruna prarde, koju će mi j 
dati Gospodin u dan onaj, pravedni sudija ; ali ne 
samo meni, nego i svim, koji se raduju njegoyu 
dolazku." (II. Tim. 4. 7—8.) 



Peti odsek. 



164. Ratar. 

Poljodelstyo je najstarija i najpotrebitija verst 
iposloyanja, U njem lezi najyeće i najsegurnije blago 
i cele zemlje. Dobro uredjeno gospodarstvo hrani ume- 
| renu i poslenu obitelj mnogo segurnije, nego ikakor 
I zanat iii tergoyina. Zato nastoje i zanatnici u manjih 
mestih, da si pribaye po komad polja, na kom bi 
im izraslo barem toliko, koliko trebaju za svoju kucu. 

Ali poljodelstvo donosi takoy blagosloy samo 
marljiyu poljodelcu iii rataru, Marljiy ratar ima uvek 
posła sa syojim gospodarstyom : on se nadje.u poslu 
i kad se priroda budi iza zimnoga sna ; kad stabla 
cvetaju, kad se vertovi cyetjem okite, poljane zele- 
nilom zastru, liyade trayom ukraś e, gaje vi i sumę 
izlistaju; i kad proletni cvet pocne dozreyati u plod, 
kad se u polje nosi motika, serp i kosa; i o berbi 
i terganju kukuruza; najposle i onda, kada je zem- 
Ija pokrita belim pokrivacem mraza i snega. CJyek 
teźak ima posła oko syoga pługa, oko syoje marve, 
oko svojih njiyab : sad pravi jarmoye i drugu sprayu 
za oranje ; sad ore, polaze, tretjaci, priara ; sad 
hrani i timari ii pasę svoje yoloye. Njega sunce grije, 
kisa pere, rosa umiya, a yetar mu susi i razgaljuje 
znojno lice. Noću ga prati mesec i zyezde , i po 
njih poznaje, koja je doba nodi; zelena mu je tra- 



182 

yica blazina i posteljina. Sfcabla i yoćke vesele ga 
u proletju, kada lepo cvatu, leti ga razgaljuju svo- 
jom senkom, u jesen ga hrane syojiin sladkim pło- 
dom , iii njega iii njegoyo blago , a zimi ga griju 
gyojim derretom. Marva mu olaksaya njegov posao, 
zato ju hrani i timari. Ako je raden, yredan i pri- 
Ijezan , nahraniti će njegoy pług ne samo njega, 
nego i cervka i mrayka oko njega ; bez pługa bo 
neima hleba, a bez nieba neima hrane. 

Premda je poljodelstyo teźka muka, zato je 
ipak cestit teźak uyek zadovoljan i veseo. On svira 
u cas odpocinka iii kod svoje marye na pasi u dyoj- 
nice , u duduk , u syiralu , u diple i gajdę , te si 
pripeya lepe pesme o cudesih Boźjih iii o slavnih 
junacih. Samo u jednoj stvari moramo ukoriti nase 
poljodelce. Mnogi je u svom detinstyu polazio ueionu, 
i tu je naucio citati i pisati, a kad odraste, sasyim 
zanemari citanje i pisanje i redko ces yideti, da je 
koj po praznicih iii na pasi uzeo knjiźicu u ruku. 
Mi imamo knjigah i casopisah, iz kojih bi tezak mogao 
mnogo lepa nauciti i o svetoj veri i o svom gospo- 
darstwu. Zato nevalja baciti knjigu za yrata , kad 
ucione sversis, nego ju treba i pośle marljiyo uciti! 

165. Kod nas, tko neradi, nedada niu jesti. 

Roditelji udaliu svoju kćerku, koju nisu nikada 
priucali na posao , u cestitu seosku kudu- Peryih 
danah bijase Ruźici jos lepo, jerbo ju nitko nije 
gon r o na posao. Po vas dan bi se setala po dyori- 
gtu kao ohola paunica, a na delo nebi ni pomisl la. 
Ali ti se na jedan put namergodi njena syekerya, 



183 

pa joj sasvim u kratko javi, da je za nju od danas 
tanjur izyernut Bedna snasa nadje se u cudu i 
upita svek er vu , zasto da mora gladoyati ? Syekerva 
izjayi na kratko osudu: „U raojem domu tko ne- 
radi, nedadu mu jesti!" Da ti je bilo videti, kako 
se je mlada u cas promenila. Zasukay rukave na- 
kupi tresea i nalozi yatru , zatim nahrani źiyad i 
uradi sve sto je trebalo, zatim upita svoju syekervu : 
„Mamo! znaci li to raditi ?" „Znaci, dęte moje," 
odgovori stara, „sad će biti i obed gotov, pa des i 
ti blagovati." S vremenom se nasa Ruźica tako 
priući ua posao , da je bila svekeryi izmedju svih 
njezinih snahah najmilija. Pośle nekoliko vremena 
dogovore se njezini roditelji , da će pohoditi syoje 
zlato. Receno, ućinjeno. Dobroćudna Ruźica, kako 
je roditelje opazila , nemisli na mnoge razgorore, 
već umah uklopi otcu sekiru , da panjeve razbija, 
a materi każe, da barem iyerja nakupi. Roditelji se 
zacude, te ju upitaju, zasto ih goni na posao ? a 
ona im posre krotko odgovori : „Dragi roditelji, u 
nas ram je takoy obicaj, da tko radi, onaj i jede, 
a tko neradi , onaj broji zvezde i zube si trebi!" 

166. PosIo\iee o gospodarenjn. 

Koj domaćin nemisli u vecer: sto u jutro? tu 
niti je kuce niti domaćina. — Zaludu je zacina, kad 
nije nacina. — U ratara cerne ruke, a bela pogaca. 

— Neima otćerine bez kercevine. — Dvostruko oranje, 
drostruk krusac ; trostruko oranje, trostruk krusac. 

— Tko rano ustaje, vas dan mu dobar nastaje. — 
Tezko onoj kuhinji,- gde^gospa neulazi. — Ocitgo- 



184 

epodareye konja goje. — Kad mackę kod kuce nije, 
yesele se misi. — Bolja je stednja , nego i dobra 
radnja. — Tko hoće da stedi, nęka za rana pocne. 
— Tko syoje odbaeuje, nije ni tudjega yredan. — 
Tko kupuje sto netreba, prodayat će i ono, sto mu 
treba. — Dok imas, donie i ćuvaj. — Kasn > je onda 
stediti, kad nestane. — Ako nemoźeino , kako ho- 
<5emo, a mi ćemo, kako moźemo. — Nevalja na ono 
misliti, sto oci vide, nego na ono, sto Bog dao. — 
Diaka po diaka, eto belaca ; zerno po zerno. eto 
pogaca. — Kamen do kamena paląca ; zerno do 
żerna pogaca. — Bolja je i boboya slama , nego 
prazne jaśle. — Cuyaj bele novce za cerne danke. 

167. Zcmljiśte. 

Poljodelac mora prije syega znati , kakova je 
zemlja, koju misli posijati ; jerbo nije sraka zemlja 
za sve. Peskovita zemlja siplje se i łagana je, pa 
zato se nemoźe u njoj bilje dosta ucyerstiti ; ona 
gubi berzo rlagu, i kada jf susa, ostaje neplodna. 
Lahko se obdelaya, ali berzo potrosi gnój. Pesko- 
vito polje mało łiasni. Krecovita je zemlja takodjer 
lagana i topla; potrebuje mnogo gnoja; sama o 
sebi nije plodonosna ; yodu rado upija 5 ali se berzo 
izsusi. Ilovasta zemlja upija mnogo yode i pomalo 
se susi. Kada se napije yode , budę kao testo , a 
kada se opet osusi, styerdne i puca, te tako terga 
korenje bilju. Ako pod zemljom oranicom leźi ilo- 
vaca , onda nemoze voda duboko pronići , nego 
ostaje na yerhu i ćini bare. Ilovasta zemlja pomalo 
trosi gnój, a sneg se na njoj otapa kasuje. Teżko 
se obdelaya, zato yelimo, da je tezka zemlja. 



185 

Pravu plodnost daje polju zemlja cernica, koja 
postaje od sagnjilih cestih ziyotinjah i bilinah. U njoj 
ima slanih i uljanih cesticah, a te su hrana bilju. 

Zloceste zemlje mogu se popraviti i plodnimi 
uciniti. Neplodni paśtijaci , na kojih neće viśe da 
niee zelena travica, mogu se poprayjti, ako iłi dobro 
prekopamo i preoremo i zatim zasijemo kermnim bi- 
ljem. Moćtarna polja treba izsusiti ; na peskovita treba 
navoziti iloyaste zemlje. Najbolje pako poprarlja se 
zemlja cestim gnojenjem i dobrim obdelavanjem. 

Gnój nadomestjuje cernicu. Najbolji gnój daju 
domaće zivotinje. U gnojiste se nesmije cediti vocta; 
jerbo bi tako gnój izgubio syoju silu i nebi mogao 
dobro sagnjiti, — Gnojnica nesmije odticati iz dvo- 
rista, nego se cuva i izvaźa na polje. Teźke zem- 
lje potrebuju friźak gnój , a lagane star i dobro 
gnjil. Ali nije svaki gnój za syaku zemlju. Govedji 
gnój prija svakomu bilju. Ovcji valja samo na stu- 
denoj teźkoj zemlji ; u peskoritoj i krecoyitoj po- 
palio bi bilje, jerbo je topal i ostar. Eonjski gnój 
dobro sluźi vertlarom. Svinjski je hladan i voden, 
zato ga mesaju s konjskim. Kokośjirgolubinji hasni 
gotoyo onako, kao prekomorski gnano. Słaba zemlja 
potr&buje mnogo gnoja, jaća ga nepotrebuje toliko. 

16$. Momak i d&ojka. 

Momci i deyojke moraju slusati syoje roditelje 
i gospodare, inace bo neima napredka u gospodar- 
styu. Tezki su posloyi, koje mora momak obayljati, 
ali mu je zato i dragi Bog dao krepko i snaźno 
telo. Jakom rukom lomi ostro ternje i prelama dre- 



186 

noyinu ; njom hyata role za rogoye i yrat im skucaya 
u jaram ; njom hyata cile konje za grebene i za griyu, 
kad mu ular neprimaju; njom pluzi, kopa, źanje, 
kosi i stoletne hraste rusi , kad mu uztreba gradje 
iii derva za ogrev. Persi su mu jake, pieca siroka, 
lice rumeno i od sunca zapaljeno a yetrom opureno, 
jerbo je cestit momak sragde , gde se radi. Njęga 
ćes naci, kad se kopa i obkapa, kad se ore i preara, 
kad se kerci, sadi i ogradjuje, kad se kukuruz i 
groźdje berę iii zanje zlatno zitno klasje. Momak 
je peryi pri poslu i radu i leti i zimi, danju i noću, 
doma i na stanu , u polju i u Sumi. Kad se tako 
naradi , pravo je , da i opocine i da se zabayi ; 
samo nęka pazi, da mu zabava nebude gresna, 

Devojka je spodobna kakroj ptici peyacici ; 
kudgod hodi , uyek peya i popeva. Ali cestita de- 
yojka je i bitra kao serna iii berza yeyerica , a 
radena je kao pcela : pri sijanju zazubljuje ; ako 
kopanje, ona je kopacica ; ako żetya, źetelica; ako 
oranję i kositba, ona je ratarom i koscem ruckonosa 
i yodonosa ; ako je spremati seno, ona ga pomaze 
kupiti i susiti; ako yersitba, ona razstaylja źito od 
slame ; ako je sazrio lan, ona ga ćupa, greca, gla- 
yicice mu susi, tuce i vije, zatim yeźe lan u moćio- 
nice , vadi ga iz yode , pere i stere da se osusi ; 
pośle kupi osusen lan na stucke u snopoye, i tuce 
ga stupkom , tarę terlicom, grebenja na grebenu, 
tępa na tepalju i prayi poyesma, iz kojib na preslici 
prede predju, iz koje e*e lepo płatno otkati. Devojka 
je u kuci verla pomoc- ona je metilja, pralja, yertla- 
rica, kuyarica ; , ona pomaze i kod kuce i u polju 



187 

pri svakom poslu svoju mater i druge ukueanke, 
Osobita je s]ava deyojci , ako joj je i pred kućora 
i za kucom sve lepo i cisto, a ruglo je yeliko, ako 
deyojka nepazi nit na se, nit na syoju kucu. Ali 
zato netreba opet da budę gizdava i da samo misli 
na to, kako će se nacifrati i nakititi,kada podje u 
cerkru iii na sajam; lep je izvanjski nakit, ali ni- 
sta neznamenuje , ako ti dusa nije nakitjena cve- 
tom lepe neyinosti. Dakle pazi na ćistoću , ali se 
ćuvaj taste gizde, jerbo bi te mogła na zlo nayesti. 

169. Oranje. 

V 

Cini se, da je oranje tako prosta stvar, da bi 
jn svatko odmah pogodio ; pa ipak mnogi poljode- 
lac zlo ore njiyu svoju. Kod oranja treba paziti na 
mnogo stvarih. Najprije treba znati, kada je vreme 
za oranje. Sipka zemlja może se orati srako doba, 
samo onda ne, kada je preveć mokro. Tezka zem- 
lja nesmije se orati niti kad je preyeć mokro, niti 
kad je preyeć suho. Ako je preyeć mokro , onda 
se lepi, ako je pako preyeć suho, onda je oranje 
jako teźko. Peskovita njiya najbolje se ore , kada 
je mało ylaźno ; jerbo ako je susa, onda yetar od- 
nasa izpod pługa sitnu cernicu. Stśrniśte se mora 
preorati odmah po zetyi , da sagnjije ; ako nesto 
niknę pośle toga oranja , to će yeć udusiti mraz i 
drugo oranje. Od jednoga oranja do drugoga treba 
da prodju syakako tri cela tjedna. 

Druga je styar, kako treba orati? Tu yalja naj- 
prije paziti, kako će se duboko pustiti lemes, jerbo 
nije syejedno , da li su brazde duboke iii ne. Akr 



188 

je njiya s prołetja dya puta poorana, onda se tre- 
tjaci jeseni ćim je prije moguće i to duboko. Ako 
sra tri oranja slede jedno za drugim, onda mora 
biti samo drugo oranje dublje. Yerlo je koristno za 
polje, ako se kadkad mało dublje ore nego obicno, 
a to je zato koristno, jerbo voda opire zaorani gnój, 
i ono sto je najbolje cedi se dublje u zemlju; zato 
treba dublje orati , da takoya nagnojena zemlja 
dodje na verh. Dublje oranje ima jos yise koristih : 
ako je zemlja doyolj izorana, onda może bilje ko- 
renje pustjati i siriti kako treba; vlaga pronice 
dublje pod korenje i neće se tako lahko izgubiti. 
Iloyastoj zemlji pomsże dublje oranje tim, sto joj 
pribaylja iz dubine peskoyite iii yapnene zemlje; a 
peskoyitoj pomaźe , sto ju mesa s dublje leżećom 
iloyastom zemljom. Ali dubljega oranja yalja se 
okaniti, ako se dodje na kameDJe iii na neplodnu 
zemlju. 

Cim se yise izoraya mertye zemlje, tim se yise 
mora i gnojiti ; zato, tko neima dovolj gnoja, bolje 
će uciniti, ako budę orao samo 3 do 4 palca duboko. 
Za duboko oranje najbolje je yreme jeseni , jerbo 
izorana mertra zemlja mora se razpasti i na zraku 
ojacati, a to biya najbolje ako se izore prije nego 
će doći sneg i kisa. U lahkoj zemlji mogu biti 
brazde siroke; cim je pako zemlja teza, i cim se 
dublje ore , tim uże moraju biti brazde. Syakako 
treba, da budu sve brazde jednake, i da se lepo 
ravno poredaju. Vise redoyah brazdah cini slog iii 
postat, Kod nas ima predelah , gde ljudi slogoye 
pcsye bezrazlozno praye. Slogoyi su im sasvim uzki 



189 

i po sredini uzviseni. Takovi 1 j u d i niti nemisle, 
kakoya si skodu sami ćine , kada prave uzke slo- 
gove. Uzki slogovi nevaljaju pervo zbog toga , Sto 
otimlju gospodaru bez potrebe mnogo zemljista, a 
drugo zbog toga, sto se po njih nemoze nit jednako 
sijati nit jednako gnojiti. Svatko może lahko razu- 
meti , da se s tał:ova sloga gnój mora ocediti u 
jarkę, koji ga bas netrebaju, jerbo nisu zasijani. Zato 
treba praviti siroke slogoye, gdegod je samo moguće. 
Poorana zemlja mora se jos pozubiti derljacom 
iii zubacom. Tezka zemlja ne mora se odmałi po 
pervom i drugom oranju pozubiti, negojebolje, da 
se poceka, dok se pocne zemlja razpadati. Za der- 
ljanje bolje je uzeti berze konje s nego tezke volov r e, 
jer sto se berze derlja to je boije. Ako po oranju od- 
małi navali kisa, a zatim susa, onda yalja uzeti lagami 
dervenu zubacu, inaće bi se mnogo semena unistilo. 

170. Setva. 

Oraci su ujivu uzorali , polożili i potretjacili 
sve na slogoTe i razore. Po uzoranih brazdah pa- 
daju svrake, vrane, cayke, gavrani i druge ptice, te 
pobiraju izorane cerve, mraye, bube i puziće. Sada 
dodje sijac, da pcsije seme po lepo uzoranoj njivi. 
Seme mora biti zrelo, cisto, zdrayo i nepokva- 
reno. Dakle bi zlo uradio, koj bi uzeo za sijanje 
nezrelo, necisto, spareno, snetljivo iii cervivo seme. 
Reć je: Tko sije plevu ; mało će nażeti. Za seme 
neyalja uzeti żito, koje je naraslo na nevaljaloj njiyi, 
n. p. na mokroj iii na pregnojenoj. Za jesensku setvu 
bolje je uzeti godisnje seme nego novo ; ali se zato 



190 

mora ranije posljati , jerbo kasnje klica ii lagano 
raste: nu lepo siri korenje i pustja jako stabalca, 
koja mogu segurnije perkositi mrazu i nepogodi. 
Ako gospodar bas mora uzeti seme od nova źita, 
onda nęka se postara, da mu se s§me berzo osusi; 
a to de postići, ako zita odmah izmlati i na tanko 
razastre. Za proletnu setvu uzima se novo seme. 

Koliko 86 mora sijati? Glarno je prayilo kod 
setve , da se nesije ni prevee mnogo , nit preveó 
mało. Posloyica yeli: Tko mało sije, mało će i zeti. 
Losa semena treba yise baciti u zemlju nego dobra* 
jerbo neće nici syako zerno. Proletna setva treba 
vise semena nego jesenska. Isto tako potrebuje vi§e 
semena polje losije priredjeno, iii pako oslabljeno, 
suho, mokro i studeno. 

freme sełve. Obi cno se misi i, da je dobro ra- 
nije i po subu sijati. Ranoj sterni neće lahko na- 
skoditi mraz i zima. Na dobro nagnojenoj , toploj 
i plodnoj njivi sije se u jesen nesto kasnje , i to 
zato, da zito nenaraste preyee yeliko jos prije zimę, 
i da pośle nesagnjfje i nepogine. Psenica se może 
na dobro priredjenoj zemlji nesto kasnje sijati nego 
raz. U proletju se sije zob ranije, jerbo terpi yiśa 
ylage, jecam se pako sije kasnje. 

Pripravljanje semena. Neki gospodarimetjuseme 
prije setye u kisnu vodu iii u gnojnicu. To je kadkad 
dobro, osobito ako je gospodar zakasnio sa sijanjem, 
jerbo tako naylazeno seme prije pustja klice; ali da 
nastanę pośle setve velika susa iii yelika mokrina, 
izgubio bi sve seme. Neki opet namacu seme u gnój- 
nici iposiplju ga mało yapnom i pepelom, a to rade 



191 

zato, da im źito nebude snetljiyo i da neudari nanj 
kojekakoy gad. 

Za sijacem dodju kucani sa derljacom i zader- 
ljayaju i zazubljuju posijanu njiyu, da seme dospije 
pod zemlju. Zatim dodju oraci s pługom, i razoru 
derljanjem zasute razore od slogovah. Ako je njiva 
nizka i podyodna, onda po najuiźjoj strani prooru 
priorice, t. j. oduboke razore , koje jos motikami 
prociste, da se voda może sleyati iz slogovnih ra- 
zorah u priorice, a odatle opet dalje u obliźje bare 
iii potoke. 

Zasijano polje nakyasi blaga kisa , i domalo 
proklije żito , i poljana se zastre lepim zelenilom 
mlada useya. Sijac dolazi cesto, da prigleda syoja 
polja , i kad baci oko po lepu useyu , lice mu se 
razyedri i serce ohrabri , jerbo mu se pokazuje 
lepa nada. Oci svoje podiźe k nebu i zahyaljuje 
Bogu na blagosloyu. Zito domalo uzraste, razyije 
se u kolenca , izylata se i pozuti , te ceka britka 
serpa, da ga pokosi. 



171. Pr a małe t je, 

Presta studen, koja ylada 
Tri meseca obzor ovi ; 
Ceyer ledni, gde je sada? 
Cami besan u oko vi'. 

Sum zamori blagog juga v 
.Sapat njegoy svim je mio^ 
Seyeru 'se smelo ruga, 
Sto ga 'e bedna predobio. 



192 



Sneg s' odkravi , jer nemore 
Dahu juga da podnosi, 
Te ovodnjen u ponore 
Zimsku zemlje koru nosi. 

Na prestolju sunce se&i 
O^encanom traci glayom, 
Zarkim okom zemlju gledi, 
Obsipa ju słojom siarom. 

Zemlja sisa sunea trake, 
Da eertalu pluznom godi ; 
8 tog zlo gleda na oblake, 
Kojih krilo dazd izyodi. 

PredŁodnice letnog cyetja ; 
Jagorcike, Ijubićice, 
Navestniee pramaletja, 
Krasę gore i dolice. 

Slavułj yesto niże glase 
NoYołistnoj u sumici, 
Njeżna Jasta pribliża se 
K nasoj miloj okoli ci. 

Sye se nrladi, sve se diźe 
Iz dubinah sna zimnoga, 
Ter s' uznosi nebu bliźe 
Iz okruga zemaljskoga. 

Zdrayo, zdravo pramaletje ! 
U mladosti syoje snagi, 
U tyom raju punu sreće 
Niknut će nam żiyot bWi. 



'O 



172. Żetm 

Poljodelac priredi syoju njivu i zasije ju 18- 
pim semenom, a Bożje sunce toplo grije, jerbo mu 
valja blagotyornimi zrakami pozlatiti płodna polja 



193 

zasijana belicom psenicom i drugim źitom. Blago 
sunee toplo grije, a na polju lepo zrije svaki vlatak 7 
a na ylatku svaki klasak, i na klasku svako zernce. 
Oj lepote, bacit okom po śiroku polju i pogledat njive 
okitjene! Sve se klasje pokłoniło s glayicom k cernoj 
zemlji, jerbo jepuuo zernja zdraya i jedra; tihi yetar 
tiho nise po njiyi stabarjem, stabar pada po stabaru, 
ylatje susti doticuć se ylatja, klas sad pada sad se 
diźe, cela njiya nise se kao voda u jezeru, kada 
dułsne v£tar. 

Rado stan gospodar ustaje sada sa svojimi uku- 
eani, da ostrimi serpoyi poźanje, sto mu je na njiyi 
urodilo. Ali jo§ prije nego de poci na njiyu, priprayi 
si sve, sto mu je potrebito za żetyu i yersitbu iii 
mlatjeuje, a po imenu prigleda, da li ma je u redu, 
gumno. Gumno se nesmije runiti, nego treba da 
budę cyersto nabito. 

Żito se nesmije źeti niti nezrelo nit prezrelo. 
Nezrelo se zito scyerkne, neyalja za seme i tezko 
se yersi iii mlati ; prezrelo se sipa već na polju i 
u yoźnji. Zato je dobro mało ranije pożeti. A lahko 
je poznati, da li je zito zrelo ; uzme se naime neko- 
iiko zernah, i ako se vidi, da je tako tverdo, da se 
nemoźe noktom razmackati , onda je već zrelo. 
Netreba pako cekati, dok syako pojedino zernce 
sazrije. Zetvi godi samo lepoyreme; zato ć> gospo- 
dar nastojati, da ugrabi takoyo yreme. 

Zito se iii serpom źanje, iii kosom kosi. Tko 
zanje żito, potrebuje vise yremena nego onaj, koj ga 
kosi, i zato ga posao yise kosta. Za serpom se żito 
manje sipa i slama se nelomi, ali zato ostaje za 

Drnga sloynićka litania. lO 



194 

serpom veće sternisde nego za kosom. Jedan kosae 
ucini obicno yise nego tri zeteooa. Ali ipak neemi- 
je se reći, da je uy£k dobro kositi; tako bi n. p. 
zlo uradio, tko bi hotio kositi poległo iii prezr&lo 
źito. — Kada se źito zanje, onda zastupe zeteoci 
na slogove i źaaju, uzimajuć levom rukom rukoyet 
po rukoyet źitnog stabarja , desnom ih rukom ser- 
pom zanju i obodvima polazu za sebe na slog u snop, 
Snopoye ślazu po slogu u razmak na nekoliko kora- 
kah, i kad nazanju dosta snopovah, dodju yezaći i 
poyezu zamasne snopove źitnimi guzyami, i izpraye 
svaki snop stubkom , da ga sunce jos bolje izsusi. 
Povezano snoplje sadije se u kerstacje na pozetoj 
njm. Ako je stalno l&po yreme , onda se poźeto 
zito yozi na gumno iii u kamare; ako pako udari 
kisa, onda treba syojski nastojati, kako će se osusiti 
premokro zito, da mu se nedogodi skoda. 

Prigodóm zetve pokazuje se na poljih osobit 
zivot i medju poljskimi źiyotinjami. Pred zeteoci 
perse i uzletaju iz zita poplasene prepelice pućpuri- 
kajuć i padajuć na udaijene slogove ; sad opet skoSi 
izmedju slogoyah plasljivi zec, i dok se zeteoc samo 
okrene, evo je on na drugom kraju njiye; tako i 
poljski mis , spazivsi zeteoce , proviri iz jamę svoje 
i poplasen berzo uvuce se u nju unutra, iii skokne 
preko sloga izmedju nogah źeteocab. Skakayci, 
konjici i druge bube gamze, gmizu, skakaju, lepese, 
zrikaju i cyergutaju; ptice lete po zraku i pripe- 
yaju umorenim zeteocem. 



195 
173. Źeteliea. 

De>a Marica źito doźela, 
Żito doźela, tri venca splela, 
Zitom ih splela , vinom zali la. 
Pervi je splela źita pSenice, 
Drugi je splela vina loziee, 
Tretji je splela zdravlja, reselja. 
Koga je splela źita psenice, 
Onog nosite u nase polje, 
Nebi T nam polje rodilo bolje ! 
Koga je splela vina loziee, 
Onog nosite u nase berdo, 
Nek nase berdo vinom urodi ! 
Koga je splela zdravlja, reselja, 
Onog nosite u nase selo, 
Nek nam je selo zdravo, yeselo ! 

174. Sfciokośa. 

Lepa su zlatna polja, grede i breźuljci sa srojim 
bogatim klasjem ; ali sarene senokose po nizinah s buj- 
nom svojom travom gotovo su jos gizdavije. Po njih 
raste debela deteljina, sitna vlasulja, lozicava żubra i 
slakovina, listnata bokvica, żuta iskrica, smiljak i ruź< 
marinak, siljasta iglica, granata metliea, okrugli ko- 
pitnjak i stotinu drugih travah, od kojih srako cveta iii 
cervenim, iii modrim, belim, źutim, iii sarenim cretom. 
Sunce letno obasjavagizdavo nakitjenu liradu ; pcelice 
żuje około cvetja, sareni leptiri trepetju poverh njih ; 
bubice, mravi i drugi mnogi źivi stvorovi micu se po 
trayi : travarke, cerrenke, krunke i druge małe pti- 
6ice źubore i pevaju mile svoje pesni od uranka do 
merkloga niraka; tihi vetrić tiho duse i raznosi 
miris cretja na sye strane. 

Ali je senokosa tako lepa i ujedDO plodonosna 

13* 



samo onda, ako ju gospodar derzi u re3u. Ceatit 
gospodar neće terpiti Da svojoj livadi terują i koroya. 
Ako se na njojpoenesiritimasina, odmali će ju izkore- 
niti, dok sedalje nerazprostrani ; dobro bo znade, da 
malina dusi drugo koristno bilje Da se masina udu^si,' 
dobro je liyadu posipati vapnom i pepelom. Prije nego 
stanę trava klicati, mora se s ll^ade odstraniti sa,y 
korov. Kertoyine se moraju izraynati, gola mesta se 
moraju zasijati. Ternje i jedovito i nekoristno bilje 
treba izkoreniti, i drngo koristno mesto njega posijati< 
Kamenje i prud valja odstraniti : ako se nacini koja 
jama, odmali ju treba izpunitii dobrim semenom zasi- 
jati Mulj se nesmije terpiti: ako pako voda naplayi 
dobre zemlje, ondaju valja jednako razdeliti po celoj 
lira di, da nebude nigde preyeć. Samo onaj, koj tako 
nastoji oko syojih senokosah, morę imati od njih prayn 
korist. Ali s^nokosu valja osim toga jos i gnojiti. Za to 
se uzima dobro sagnjio gnój. Po liyadi razbacan gnój 
pokupi se opet po doyersenoj proletnoj setyi, te se od- 
veze budi na gnojiste budi na polje. Dobri gospodari 
izvaźaju s prol&tja na svoje livade i gnojnicu s yodom 
smesanu. Gnojnicom navlaźena trava bujno raste. Li- 
vade se mogu pognojiti jos pepelom, yapnom, sadrom, 
muljem, blatom iz ribnjakab, kaluzinah, s ulicab i s 
puterah. 

Naliyade treba, ako je samo moguće, yodu na- 
pustjati budi iz potokah i rekah, budi iz izyorah. Ali 
pri tom treba paziti, da napustjena yodamoze odticafei, 
jerbo liyadi nije pomoźeno, ako voda na njoj dugo 
ostanę. Cesto se nalaze na livadah iii blizu njih yrela; 
takora yrela yalja upotrebiti za ylazenje liyadah. Ali 



197 

mocrare se nesiniju terpiti , nego ih treba 
izsuSiti. 

Kada je wećj, strana trave u cyetu , onda ju 
valja kositi. Kad se jutrom skąpe kości na liyadu 
ida jo kosę , odkuju i naostre najprije syoje kosę, 
pripasu preda se deryene yodire, u kojih se nalazi 
gladilica i mazało za poostriyanje kosę. Najpouzda- 
niji kosac budę kosbasa, i on kosi naprSd, a drugi 
za njim na tri koraka. Svi mahaju u jedan mah ; 
kosę zyizde kao ljute guje 4 kroz zelenu travu, i 
bleste se kao da se kresę kitre munje. Odkos trare 
; pada na levo , i po sirini odkosa pozna se dobar 
;kosac i pouzdana kosa. Kości se ugledaju na svoga 
;kosbasu, i kad on prestane kosom mahati, prestanu 
i oni, pa stanu ostriti syoje kosę, da sye bronji i 
odjekuje : kosi! kosa! kosi! kosa! 

Pokosenu trayu treba dobro osusiti. Zato jtt 
ralja nekoliko putah vilami prebaciti. Pod yecer, 
prije nego rosa pade, skupi se traya na małe herpe, 
a drugi dan se opet razbaea , da se sasyim osusi. 
Kada je suha, skupi se u plastiće i plastoye , pa 
se vozi u senike. Senik se nesmije napuniti tja do 
kroya, jerbo onda nebi mogao zrak do sena. Ako 
je senik nad stajom, onda treba da su tayanice do- 
bro olepljene, da se nepokyari s«no. Otaya se kosi 
i susi kao i seno 

175. Paśnjak. 

Marya se pasę po ledinah i ugarili , po ster- 
niSću . liradah i sumah, Vlasti zabranjuju marni 
pasti na konopu i na medjah medju polji , jerbo 



198 

ge tim Sini mnogo skodę. Nekoji ljudi dugo pasu 
gyoju maryu na poljih, i tim zakasne s oranjem; a, 
to je mnogo veća skoda, nego da su maryu mata 
ranije izterali. Niti na sterniSeih nevalja preyeć 
dugo pasti , osobito ako je pao mraz iii ako je 
mokro. Orce ee jos najmanje naskoditi , jerbo nei- 
maju yelikih papakah i nisu tako tezke kao go- 
reda. Dobri gośpodari nepustjaju marve na livade 
u prolStju ; a i u jeseni neće je napustiti, ako je 
mokro. U §umu se może marya pustiti samo onda. 
ako je deryetje yeć tako visoko, da mu marya ne- 
moźe ogrizati granah i granĆicah. 

Mokri pasnjaei mogu se poprayiti , ako se s 
njih voda izvede, a na suhe se mora voda naradjati. 
I na paśnjacih yalja izkorenjivati masinu i otroyno 
bilje; koroy i ternje treba unistiti, kertoyine treba 
izraynati , jamę treba dobrom zemljom izpuniti i 
traynim semenom zasijati. Gnój od pasuće se marre 
treba jednako razrediti po syem pasnjaku. Marya 
se nesmije rano napustiti u pasnjake , nego treba 
poćekati, dok trayiee mało porastu. 

Dobar gospodar razdeli syoj pasnjak na neko- 
liko komadah, i naredjuje, da se popase sye komad 
po komad. Oyce neće r?a pasu za konji, krayami i 
syinjami , zato treba najprije ovee pustiti na pas- 
njak, i onda istom drugu maryu. Svaka yerst mary© 
mora se napose pasti. 

U najgorjem su sfcanju obćinski pa§njaei ; zato 
nebasne mnogo obcinam. Zato bi bilo mnogo bolje, 
da se razdele iii da se dadu u najam i da se obrata 
u oranice i u senckose, ako su samo za taj posao. 



im 

176. Guscar. 

Za rana jutra zure se na pasu bele tao labudi 
gugke sa 2utimi kao tuoje guscići. Pastir njiliov, 
mali decak , nosi u ruci dugacku sibu . kojom se 
brani od pakostnih i syadljiyih gusakah. Imade 
iakoy guscar preko ramena stoju torbicu, a u tor- 
biel komadić" lileba iii pogace i grudvicu sira. On 
se igra na ledirn i pazi na sroje guske i guscice. 
Koliko putah gusce potegne travicu i odtergne mali 
Teracie, toliko putah udari sobom o ledinu, leputne 
kreljuticami, makne repieem, pruzi yratak, poleti 
k roateri i zuzori kao da se hoće majei pohyaliti, 
kako je sDaźno , te već może samo oterći travku. 
Kadsto se dogodi guscaru nesreca , te izgubi koje 
gusce, ii' mu ga ugrabi koja grabezljiVa pttea, ii* 
bade pogazeno. Tad guscar ljuto place, kao da je 
stetovao pług yolovab , iii kao da su mu potonule 
galije na moru. Po dva po tri dana niti peva, niti 
svira , niti se igra. Mati ga njegora uci jutrom i 
yeeerom moliti se dragoniu Bogu i pozdrayljati 
majku bozju, a peyati se uci od devojakah u kuci • 
deluckati nauci se od otca i drugih ukućanah, 
Dobri i yaljani roditelji paze , da ga sacuyaju od 
zlih primerah u kuci i izvan kuce; osobito ga opo- 
irnnju, da nikada neide s guskami u kvar , te ga 
ostro kazne, ako prekersi njiboyu zapoyed. 

177. ¥©earstv«. 

Kod nas neima mnogo dobro uredjenih rod- 
njakah, a to je segurno znamenje, da je mało tka 
pomislio, od kolike je koristi gojenje yoćakah. 



200 

Voćka daje coreku zdrayu i ugodnu hrann^ 
jerbo joj se plod jede iii friżak iii osuśen. Iz voća 
se pravi takodjer dobro i zdrayo pitje i ocat. Izrasle 
yoćke rabę stolari i tokari i praye iz njih raźne 
strari. Na rocki se svake godine nesto osusi, i to 
jnożemo upotrebiti za vatru; isto to moźemo ucini ń 
s yoćkami, koje su usahnule. Dogodilo se je već 
yise putah, da su visoke yoćke obcuyale od poźara 
one kuce, uz koje su bile usadjene, jerbo je gusto 
listje precilo, da iskrę nisu mogle na kucu yercati. 
Voc"ke poyećavaju plodnost u suliih pokrajinah, 
jerbo brane trayu od suncanoga zara. Napokon\ 
krasę voćke celu pokrajinu: kako li je lepo pogle-; 
dati, kada se na yoćkah razcvate miomirisan evet r 
iii kad dozreya ukusan plod ! Coyek nemoźe toga 
gledati, da nepomisli ujedno na dragoga Boga, koj 
je sye te lepote styorio za coveka, da mu budu na 
Ibasnu iii da ga razyeseljuju. 

Ako pomislimo, od kólike je koristi yoće, onda 
iemo morat odluciti , da ćemo ga i mi gojiti. Za 
to nam netreba prostranih poljah : rocka se zado- 
yoljnje malim mestancem : posadi ju na yertu , u 
droristu, na polju, uz plot , iii gde ti je yolja, i 
ona će ti donositi lep plod. Ako budes nastojao oko 
roćakah osobitom marljiyostju, onda će ti one do- 
ȣti u kucu i noyacah. Nemoj se mnogo brinuti, 
komn bi ih prodao, jerbo vidis, kako se praye pu- 
teri i kako se źeljeznice grade ; dakle će se naci 
i kopacah. 

Na onih mestih. gde nebi uspele yoćke, moz> 
se posaditi drugo deryetje. Osobito bi raljalo na- 



201 
stoją ti, da se sve vise i vi§e sadi dudovah. Syilene 
bube iii svioci najradje jedu dudoy list, a tko se 
dade na gojenje syilenih bubah , berzo će mu se 
trud naplatiti. 

178. Seminiśte. 

Yoćao seme mora se uzeti iz najlepsega , naj- 
boljega i najzrelijega yoća , ali iz onoga , koje je 
naraslo na diyljaki , jerbo iz takova semena izlaai 
posve zdraro i jako deryo. Dobro će seme pasti na 
dno, ako ga metnes u yodu, a neyaljalo će pliyati 
na yodi. 

Seminiśte mora biti na takoyu mestu, gde ga 
może sunce sa syih stranah grijati. Zemlja , na 
kojoj se prayi seminiśte, mora biti dobra, samo da 
liije naskoro pognojena. Ona se ogradi ogradom, 
da nedolazi na nju marha i perad. Na jesen se 
15po izkopa i priredi, a s proletja opet se kopa i 
sasyim ocisti , da neostane na njoj ni kamencićah, 
ni trayurine. Tako priredjeno zemljiste razdeli se 
n a gredice od 3 — 4: stopę u sir, a medju gredicami 
ostaye se putići po prilici od jedne stopę. Kada je 
seme podpuno zrelo i već samo pada s dervetja f 
onda je yreme, da se sije. Na gredicałi se izkopajtt 
motikom jamę, d^a palca duboke , a tri palca si- 
roke; te jamę moraju biti u redu, jedna od druge 
deset palacab. U ove jamę iii brazde pometju se 
kostice i to tako, da jedna od druge budę po pri- 
Uci jedan pedalj daleko. Syaka verst voća sije se 
napose. Posijane kostice zagernu se .czemljom ; ja- 
buki i kruski treba u lahkoj zemlji ~ ^ „palca, u 



202 

tezkoj £ palca , a oraŁu treba u laŁkoj zemlji 2 
palca, u tezkoj 1 palae. 

Na proletje vide se yeć klice u seministu. Ak© 
je pramaletje suho, zaleyaju se brazdice yi§e putah 
jgnojnf com. Gredice treba fiesto plSti , ali tako , da 
se negane s travom i mlado deryce. Pośle" pletve 
yalja mlado deryetje mało okopati. U rahloj i suhoj 
zemlji moraju se mała deryca i l&ti zaleyati, i to iii 
prije suncanoga izhoda iii pośle suncanoga zapada, 
Tako se postupa s mladim deryetjem iii s divlja- 
kami po jednu a i po dve godine. Tresnje se pre~ 
sadjuju u cepilnjak yeć u drugom proletju; nu n£ 
druge diyljake nesmiju se ostayiti preko dve godine 
u seministu, nego ih treba presaditi u cepilnjak. 

179. (epilajak. 

Zemlja, koju smp odredili za cepilnjak, mora 
se pod jesen prekopati barem dye stopę u dubljinu,. 
Zsl cepilnjak je najbolje uzeti zemlju srednje ruke, 
Ako smo uzeli za taj posao slabu zemlju, onda ju ya'ja 
poprayiti iii drugom boljom zemłjom iii sperhlim 
gnojem. U slaboj zemlji raslo bi deryetje jako po- 
lanko. Ako se deryo presadi iz bolje zemlje u 
gorju, może labko poginuti. 

Priredjena zemlja razdeli se na grede, i na te 
se presadjuju stabalca iz seminista. Stabalca moraju 
doći u red, i to tako , da jedno od drugoga budę 
na 16 — 18palacah, a red od reda mora biti odaljeu 
na 24 — 30 palacah. 

Kada se mlado deryetje iz seminista yndi , da 
budę presadjeno , dobro yalja paziti , da mu se 



203 

nepoyredi korenje i Silje. Veliki srednji koren iii 
serćanica mora se mało prirezati, a tako se prikrati 
i ostało dugo korenje; połamano i ranjeno korenje 
odreże se do zdrava d&la. Na deryetu, koje se ima 
presaditi, ostavi se samo glayno stablo, a sve ostale 
kibice moraju se odr£zati ; nu i glaynomo stablu 
odsSce se yerh, tako , da vise zeinlje ostanu samo 
tri oka iii osam palacah; ali se to obicno cini samo 
kod jabukah i krusakah. 

Kada smo dervca tako priredili , onda ih sa- 
dimo u cepilnjak ; ako to £inimo s proletja , onda 
ćemo ih posaditi jedan paląc dublje nego sto su 
prije bila; ako pako to cinimo pod jesen, onda ih 
treba i dva palca dublje posaditi, jerbo će se zemlja 
sleći na korenje. Korenje se mora u jami lepo- 
poloziti , zatim se prikrije dobrom zemljom. Jot 
valja dervcem tresti, da zemlja dobro prilegne ko- 
renju i da neostane nikakove praznine. Zatim se 
zemlja oko stabalca mało prignjete i polije vodom. 
Ako pośle toga nebude kise, to ćemo morati derrca 
zaleyati. U cepilnjaku nesmijemo terpiti drąca. Ako 
nastanę susa , moramo cepilnjak prekopati i dya i 
tri puta. Dok nepocnemo cepiti, netreba obrezarat 
grancicah na deryetju ; to se cini istom onda, kad 
se stanę cepiti. Kada je dervce debelo kao paląc, i 
visoko 7—8 stopah, te ima yeć lepu krosnju, onda 
se może presaditi, Slablje deryetje presadjuje se 
samo u płodno i toplo zemljiste. 

Sraka obcina mogła bi imati syoj cepilnjak. 
Ono mało troska kod uredjenja takoya cepilnjaka 
naplat? se za kratko yreme. Za nekoliko godiuah 



204 

mogao bi syaki coyelc imati lepa yo«$a , kada bij 
yoćkami nasadio prazna mesta u dyoristu, na yertii r 
uz puteye, u ogradah i t. d. 

180. Cepljenje. 

Mlade yoeke, sto su nam narasle u cepilnjaku, 
rasie bi i dalje i doterale bi do ploda, ali taj plod. 
nebi bio dobar; zato zoyemo takove yoeke div!ja- 
Jcami. Ako źelimo, da nam yoćka rodi lepim, ple- 
menitim płodom, to ju moramo cepiti. 

Cepi se pako na zarez, na oko, pod kora i u 
razcep. Kada se cepi na zarez , onda se diyJjaka 
odreze tako, da budę vis zemlje samo jednu stopu. 
Mladica se uzme s dobra deryeta , i tako se pri- 
redi, da na njoj ostanu samo tri oka. Mladica se 
jnetne na stabalce na zarezanoj strani , tako , da 
dodje serce na serce , a kora na koru. Zatim se 
zayeze efrp prije pripray]jenim zayojem. Cepiti na 
oho znaci s dobra deryeta uzeti oko i preneti ga 
na grancicu diyljake. Izrezano oko podyuce se pod 
koru diyljake, da se s njom sraste. Pod koru se 
cepi tako, da se na diyljaki kora mało odlupi , i 
medju odlupljenu koru mętne se sibica iii cep. 
V razcep se cepi onda, kada se diyljaka mało 
razkoli, i u taj se razkol postayi cep. 

Syaki cep treba privezati uz kolac , da vetar 
BJim neniha. Nepotrebne graneice moraju se ter- 
gati , da neyuku zahman hranu , koja je stabaleu 
potrebita. Cep se mora eistiti, okapati i zal£v;iri ? 
inaee neee postati lep i jak. 



205 



181. Presadjivaiije voćakah. 



Cepljene yoćke presadjuju se u yoćnjake, iii 
kamo nam je yolja. Jamę, u koje mislimo yoćk^ 
presaditi, moramo izkopati pod jesen. Jamę nęka 
budu jos jedan put tako siroke i duboke, kako je 
yeliko korenje yoeakah, koje smo nauraili presaditi. 
U dobroj zemlji nemoraju biti jamę jako duboko. 
Nu ako je zemlja nevaljała, a imenito ako se dodje 
na dnu jamę na kamenitu i nepłodnu zemlju, onda 
se mora kopati 4 — 5 stopah u dubljinu, a 6 stopa h. 
u sirinu. Kad budemo kopali, bacati ćemo gornju ziv a 
zeinlju na drugu sfcranu: pa kad budemo dervo sa- 
dili, onda demo dobru zemlju ukopati na dno, a zła 
ćemo ostaviti na verhu. Ako pako budemo yideb', 
da je sva izkopana zemlja neplodna, onda ćemo j i 
smesati s boljom zemljom; a jos je bolje, ako se 
cela jama izpuni samom dobrom zemljom. 

Deryetje se presadjuje od poloyice listopada do 
polovice traynja. Kada je yreme ylaźno, neyalja presa- 
djiyati. Deryetje se mora verlo pozorno yaditi, da se 
nepovredi korenje izilje. Ako se nadje po koj koren- 
ćić, koj jeduboko u zemlju zasao, netreba ga silom 
pretergnuti, nego ga valja lepo odrezati. U obce treba 
paziti, da se neozledi korenje. Pozledjeno korenje 
mora se odseći. Glayni koren iii serćanica prikrati 
se, da ga neostane vise od 3—4 palca, a ostało ko- 
renje prikrati se vise iii manjeprema yelićini derveta. 
Żilja se nesmije noź dotaknuti. Kao stoję korenje 
prikratjeno, tako se prikrati i krosnja. Deryetu, koje 
ima mnogo korenja, moźemo ostayiti tolko granah, 



206 

koliko će ih po prilici korenje Lraniti. Obicno se 
ostavljaju deryetu, koje je yisoko 8 stopah, tri 
zdrave grane, i to one, koje su tako izrasle, da će 
kasnje ućiniti lepu ali ne pregustu krosnju. Syaku 
granu prikratimo na dva oka; ako je koja grana pne- 
słabs. oiida joj ostayimo manje oćiuh, da dotera u re- 
licini druge grane. Ako je derro tako mało, da jos 
neima krosnje, onda mu yerh prikratimo na 4 — 5 
oćiuh. 

Izkopanu jamu napuniti ćemo plodnom zemljoui 
na pol rifa u vis, i u sredinu ćemo zabiti kolac. Da 
kolac berzo nesagnjije, valja ga na debljem kraju opa- 
liti i to tako, da nad zemljom budę za pedalj opaljene 
strane. Kolac mora dopirati do krosnje, a zabiti se 
mora na seyernoj strani derveta. Dervo se presadi 
tako, da opet budę prama iztoku ona ista strana, koja 
je bila i u cepilnjaku. Korenje se lepo namesti na sve 
strane, i zasipa se drobnom zemljom, da neostane 
m&ta prazna. Zatim se nekoliko putah polagano po- 
trese inladim dervetom, da se zemlja slegne na korenje. 
Jos se zemlja pritisne korenju i polije se vodom. Onda 
se napuni cela jama izkopanom zemljom. Dok se 
zemlja baca u jamu, priveźe se dervo pod krosnjom 
o kolac, ali samo likom; cversto se priveze istom 
onda, kada se zemlja yeć sedne. Oko dervetja, koje 
se sadi izvan ogradah, spięte se iz prutja kos, da 
zyerad i marva nenaskodi mladu deryetu. 

Der^etje se nesmije saditi na gusto; jabuke i 
kruske moraju biti jedna od druge 16 — 18 rifih, 
śljive i yisnje 8 — 9 rifih, tresnje 15 rifiłi, a orasi 
i kesteni 18—20 rifih. Tko misli medju yoćke po- 



207 

sijati zita iii pov6rtelja, taj mora Toćke jos na redje 
posaditi. Gde je yoóe pregusto posadjeno, tu neima 
ni lepa uzrasta ni dobra ploda. Najbolje je, ako se 
dervetje tako posadi, da sve po tri komada cine 
pravokutni trokut ; na oyaj nacin : 



Ako se dervetje tako posadi, onda je u lepu 
redu, i lahko će dopreti do njega i zrak i sunee. 
Svaku yerst vo<5a valja napose saditi, u koliko to 
pripustja kakroća zemljista. Svakako treba da budę 
zajedno ono voće, koje dozreva u isto yreme, jerbo 
ćemo si tako znatno olabkotiti i cuyanje i terganje 
Yoća. Ako źelimo, da nam yoćke nepoginu, to ih 
nesmijemo presadjivati iz topla predela i dobre 
zemlje u studen predel i losu zemłju. Usuprot pako 
yerlo je dobro, ako se voóke presade iz łose zemlje 
u bolju. 

182. Kakovu zenilju trebajn voćke. 

Jabuka treba plodnu, mastnu, duboku i oylaźnu 
zemlju, ali da nebude ipak mokrar-i blatna. Najbolje 
joj prija pseniena płodna zemlja. Jabuka nepustja 
korenja duboko u zemlju. Cepi se na divljake. 

Kruśka potrebuje płodno i duboko zemłjiste 
Korenje pustja duboko u zemlju i trazi topal poło- 
Jaj. Mastna, mokra i studena zemlja nemoze joj 
goditi. UmHoźava se kao i jabuka. 

Śljiva naprSduje gotovo u srakom zemljiitu, 
boljma joj ipak godi dobra, lagana i topla zemlja, 
kao §to joj^ i dolinę vise gode nego yisine. Raz- 



208 

mnozuje se iii kosticami iii sibicami. Cepi se na 
diyljakah od sljivah iii kajsijah. 

Treśnji i viśnji dobra je svaka zemlja, i pes- 
kovita i kamenita, samo da nije preyeć mokra i 
mastna. Godi joj, ako ju sunce po vas dan obasjava 
i ako je obranjena od severa. 

Orah će se źadovoljiti svakom subom zemljom ; 
nad sve pako voli ilovastu, ne preveć teżku zemlju i 
topal poloźaj, obranjen od studenih severnih vetrovah. 

183. ftastojanje oko voćaka)t. 

Zemlja se mora oko deryeta eeStje prekopati, 
da lasnje upija ylagu. S proletja, dok jos neima soka. 
valja ostrim nożem odrezati iii pilom odpiliti sve sube, 
smerzle, pozledjeae i suvisne grancice. Nu rezati ne- 
yalja onda, kada kisa pada, iii kad je jako studeno. 
I krosnja se mora mało okastriti, ako bismo videli, da 
se preveć siri. MaLovina se mora s derretja ostrugati ; 
ako je dervo ozledjeno, onda se namaże na ozledjenu 
mesta yertiarskom mastju iii yertlarskim yoskom. 
Kada je susa, ondatreba zalevati mlado deryetje, i to 
iii u zoru iii pod yecer. Zalevanje hasni i starijemu 
dervetju. Dobro je takodjer na zimu pognojiti dervetje, 
osobito pako u slabljoj zemlji. Ali za taj posao ne- 
yalja friżak gnój, nego treba uzeti iii stara i sperhla 
govedjega gnoja iii pako płodne zemlje, mulja, pe- 
pela, cadjab, i t. d. Da zeceri i druga zverad neo- 
grizu deryetja, omotajmo ga pred zimu slamom, 
sasem iii ternjem, iii ga opletimo prutjem. Yoćkam 
skodę naj?ise gusenice, jerbo im listje ogrizaju, te 



209 

ih tako słabe i neplodnimi cine. Zato treba zad- 
ra ti gusenice. Gnjezda gusenicaL najbolje je kupiti 
pred zimu, kad lLstje opade, iii pako rano s pro- 
letja. Gnjezda se spale na yatri. Pri tom pomazu 
yertlara i ptice , osobito pevice , jerbo rado zderu 
jaja od gusenicah i iste mlade gusenice , pa ih 
nadju i onde , kamo covek nebi mogao doći. Nu 
zahman je s&y trud vertlaru , ako i njegon susedi 
netrebe gus£mcah. Zato yalja , da svi skupa oko 
to^a nastojimo. 

184. Terganje i spravljanje voća. 

Gospodar mora znati , kada je Trenie , da se 
terga voće , jerbo se ono nesmije tergati niti ze- 
leno, niti prezrelo. Ima voća , koje dobiva sroj 
pravi tek istom onda, kada polezi nekoliko yremena. 
Takovo voće treba otergati nekoliko danah prije 
nego je posre dozrelo. Zimsko voće mora obicno 
lezati nekoliko vremena, dok dozrije i pravi tek dobije* 

Voće se nesmije tergati kad kisa pada, iii kad 
je po njem pala rosa iii mraz Voće netreba tresti, 
u ego se lepo rukom terga , a kamo nemoźe ruka, 
onamo se podmetne sprava , kojom se terga.. Na- 
tergano voće odnese se iii odveze doma , ali opei 
pozorno, da se nenatuee, jerbo natuceno voóe ne- 
valja za cuvanje. Yoće , koje smo odredili za cu- 
vanj°. naslazemo na daske, po kojih smo prosterli. 
nesto slame. Za takovo voće moramo izabrati 
komoru, u kojoj neće smerznuti Spravljeno* voće 
moramo vise putali prigiedati ; sto se nadje gnjila> 

Druga 8lovnicka fitauka, 1 4 



210 

to se odstrani, da se nepokyari i dobro. Iz gnjila 
yoda praye ocat. Voće se może i suSiti, a osuseno 
derźi se i yise godinah. Od sljivah se pravi pekmez, 
na koji se deca toliko yesele ; ali ga i dospeli ne- 
preziru , kad nadodju postni dneyi. Od §ljiyah se 
pece rakija. Rakija je dobra, dok se pije kao l£k, nu 
postaje otroyom, cim se stanę piti mesto zdrave yode. 

185. koBJih. 

Konj spada medju najlepse i najkoristnijezivo- 
tinje ; yerlo je jak, okretan i hrabar , uz to nauc- 
ljiy i blag. Poljodelac nemoze gotoyo da budę bez 
konjah jahacah, tovarnjakah i yozacah. Neima do- 
mace źiyotinje, koje bi se raźne mahne tako lahko 
primale kao konja; zato treba oci dobro otyoriti, 
kada se kupuju koDJi. Tko nije tomu vest, nęka 
uzme sa sobom izkusna i postena coyeka. Medju 
raznimi konjskimi tragami sloyi najyiSe arapska 
traga. U nasoj careyini odlikuju se osobito erdelj- 
ski , ugarski i pofjski koDJi. KaóJ se hoće znati 
kako je konj star, gleda mu se u zube. 

Najyećom pomnjom treba nastojati oko idrśbadi, 
jerbo samo od dobra źdrebeta postaje dobar konj. 
Zdrebad se kermi yise pu-tah na dan, ali svaki put 
po mało. Da se zdrebići nauce već* za mlada glayu 
<łerźati u vis, trSba im dayati hranu u poyisene jaśle 
i kopanje. Ako ih negonimo na pasu, to ih moramo 
sraki dau pustiti na dyoriste, da se mało proskacu. 

Staja mora biti sagradjena na suhu, zatim mora 
biti prostrana, yisoka i sv£tla. Prozori bi morali 
biti odzad ; ako su pako naperyo, onda nęka budu 



2il 

tako visoko, da sunce neudara konjem u oci. Po- 
inostnice su najbolje iz derva. Kopanji se prave iz 
derva iii iz kamena. Kerma se daje u jaśle. Ako je 
nad stajom senik , onda se moraju taranice dobro 
omazati, da para konjska nekyari sena. U staji se 
nesmiju ostąyljati uzdę i hamovi, jerbo o§tra konj- 
ska para krari i żeljezo i koźu. 

Hrana. Konji se hrane senom, slamom i zobljtu 
U drugih zemljah daju konjem i drugu hranu, n. p. 
bob, merkm, krumpire. Hrana se daje obicno na tri 
obroka: jutrom, o pódne i vecerom. Stogod se konju 
daje, nęka budę cisto i nepokrareno. Sćno nemora 
biti bas najlepse, samo da nije opet posve zlocesto 
iii pokvareno. Zob je konju najmilija hrana, i daje 
mu se sa seckom. Za secku je najbolja raźena slama. 
Gospodari daju svakomu konju na dan po deset funtih 
sena i osam funtih zobi. Zob se mora mało prore- 
setati, da neostane u njoj praha; a kad se saspe u 
kopanj, poskropi se mało vodom. Za konja je najzdra- 
vija voda tekućica. Preveć studene vode nevalja mu 
dayati, osobito ako je mało ugrijan, iii ako je sipotljiv. 

Timarenje. Konj mora biti uvek cist ; zato ga 
treba ćesto cesati i prati. Gnój se mora odmah odger- 
nuti. Za konja je zdraro, da se cestje okupa, samo 
ga netreba terati u rodu, kada je ugrijan. Dobar 
gospodar neyodi konjah u staju £im ih je izprego, 
nego ih prije yoda po droriśtu, dok se mało ohlade. Da 
konj neprozebe na zimi, treba ga pokriti pokrovcem. 

Zlocesto podhwanje pokyarilo je yeć mnogoga ko- 
nja ; zato mora gospodar prigledati, da mu se konji 
dobro podkuju. Koyac mora paziti , da neostrużo 

14* 



212 

preyee' kopito i da nezakuje konja. Cim opazi konjar, 
da konj hrama, mora odmah pogledati, sto je tomu 
kriyo. Konj nesmije biti bos, nego se mora odmah 
podkorati. 

Konj radi na dan obi cno po deset urah. Ako smo 
ga vise muciłi, onda mu moramo dati yise hrane, i 
moramo ga na cas pustiti u miru, da nam neiznemogne. 
Ako neiina sile, nemojmo ga muciti noću. Konj ne- 
smije biti bez posła , jerbo bi se mogao uieniti i 
inogao bi oboleti, osobito na noguh ; zato ga valja 
izyesti syaki dan. 

Zdrebad ućimo voziti, kada vee imaju dye godine 
i pol. Izperya ju uprezamo samo pod prazna kola, 
pośle pod mało natoyarena , a u ćetyertoj godini 
może se rabiti za syaki posao. Da se żdrebci priuce 
na podkiyanje, dobro je vise putah nogę im dizati 
i po kopitu klepati. 

Kon jar je i pe da nu i po noći , po letu i po 
zimi, po ugodnu i burnu yremenu veran drug syojih 
konjab; on ih hrani, pasę, zobi, poji, cese, preźe i 
jasi. Leti ih pasę po pasnicih i po liyadnih iii njirskih 
uyratinah, a zimi ih hrani i timari senom i zoblju u 
Stali. Kad leti u polju nigde nikoga neinrt, kad gajevi 
i dubraye ogluhnu, kao da u njih neicaa źiva styora, jos 
se enju konji i konjari: konji jos zubkaju i tergaju 
trayu, a konjari bdiju, da im konji neodu u stetu, i ako 
sat dya trenu i prospayaju, dosta im je. Prije zore već 
yataju konjari svoje hitre konje, te ih razputaj 7, ako 
su ih u yecersapeli; svaki konjar usedne najboljega 
konja, kakya griyata i repata yranea, playea, do* 
,xata , .metrkoYa, zeraya, ćilasa , i ode na stan. iii' 



213 

doma. Koja kuca ima marljiva i brizljiya konjara,. 
ta ima i dobrih konjah. 

186* GoYeds. 

Qoveda su gospodaru od yelike koristi : ona 
mu pomazu kod teżenja zemlje, ona ga hrane belim 
smokom i zdrarim mesom, ona mu gnoje polja, 
©d njihoye koże dobiya opanke i eiźme, od dlake 
skriljake (sesire), od rogovah ceślje i t. d. Silą ima 
govedjih pasminah ; u nasoj carevini su najizverst- 
nije: tirolska, śtojerska, poljsha i ugarska. Dobri 
gospodari nastoje, da si nabave od tih pasminah 
po nekoliko glavah. 

U pred&lih, gde su mlafla goyeda jeytina, neće 
dobar gospodar da ih doma odhranjuje, nego ih 
radje kupi, jerbo ga skuplje dodje mlado govedce, 
ako ga sam odhranjuje. Za hranjenje odabiru se 
najlepsi telići. Sisati im se daje 4 — 6 nedeljah ; 
onda se odbij u 4 Kada smo ih odbili, daj-emo im 
pervih osam danah cista, ylazna i cernom mukom 
zacinjena napoją, da pomalo priviknu na takoyu. 
hranu. Uz to im moźemo dayati mało dobra sena. 
Za pol godine może im se dati i mało secke. Hranu 
valja cestje posipati solju i mekinjami, jer ćim bolje 
teliće hranis, tim će boi je rasti i napredoyati. U 1 
drugoj godini smije im se davati i trava i mogu se- 
dati u jaram, pustjati na pasu. U tretjoj godini* 
może se junad dati u jaram, samoju netreba izperya 
preyeć mueiti i goniti. Ako żelis, da ti telići neo- 
'keriljaye i neobele, moras ih cestje prati i eesati. 



214 

U neyaljaloj i ne&stoj stąji nemogu biti go- 
yeda lepa i snazna. Staja mora biti yisoka barem 10 
stopab, a k tomu nęka budę dosta sv£tla i zracna. U 
dobrih gospodarab je staja lSpo omazana, pod joj je 
«verst i mało natrag nagnut, da może gnojnica odticati. 
Kopanji su iii iz derya iii iz kamena , a nad njimi 
eyerste jaśle, 

Goyeda se hrane raznim biljem, trayom, detelji- 
nom, zelenjem, slamom i t. d. Kada se trava nakosi/ 
trebaju na tanko razbacati, da se nespari. Mladu d§- 
teljinu tr&ba pomSsati sa seckom iii s drugo m kojom 
suhom kermom, da se goyeda nenapuhnu. Na jedno 
odraslo yeliko goyedo racuna se na dan 75 — 100 funtih 
zelene kerme. Goyeda se kerme jutrom, o pódne i 
Tecerom, Nikada netreba dati goyedóetu sparene iii 
s&amuljene traye. Cel obrok nedaje se na jedan put, 
nego na yise putab. Dobro će biti, ako se uyek u isto 
cloba kermi. PoslS syake sube kerme trfcba goyeda na- 
pojiti. Prije kerme oćiste se syaki put kopanj i jaśle. 
Duga slama, koju steremo pod goyeda, mora se prije 
aa manje komade poseći. Ako se goyeda neteraju 
na pasu, to ib treba pustiti na dvor i po dya puta na 
^an, da se mało prodju i proskaću. 

Zelenom kermom mogu se braniti i yolovi, nu njim 
je milija suka i jaka kerma. Kada tezko rade, dade im 
se ne§to vise kerme, i ona semalo pospe solju. Grnoj se 
kida jutrom i yecerom i izyaza se na guoji§te, zatim se 
staja lepo izmete. Cestit gospodar neterpi u staji gada. 

Pasa. Dobri gospodari vele, da je skoda goyeda 
t£rati na pasu. Marva, koja kroz cSIu godinu ostaje u 
staji, daje vise mlSka, Sini vi§e gnoja i nepada tako 



215 

lahko u raźne bclesti, osobito kuźne, kao ona, koja 
se tera na pa§u. Uauprot pako izgubi se na pa§i mnogo 
gnoja, krave izgube mnogo mleka, i tim se cini velika 
Skoda gospodarstyu. Na pa§i se razboli jedno goyedće 
nz drugo. Dobar pasnjak biti će nam jos od yeće ko- 
risti, ako ga promenimo u senokoSu iii u zemljuora- 
nicu. Na zloSestu pasnjaku nemoże se goyedce napastu 
Ako se pasnjak nemoże promeniti u senokosu iii u ora- 
nicu, onda je boJje na njem pasti jalovu i drobniju 
marhu. — Kada nestane pasę na poljih i u pasnjacih. 
yodi se marha u staju, da unjoj zimuje o zimskoj kermi. 
Nu marhi bi mogło poSkoditi, da na nagło predje od 
zelene kernie na suhu, zato se może peryih danah po- 
niSsati mcdju suhu kermu nesto izs$cene repe iii 
krompirah iii drugoga zelenja. Dobar gospoiar prora- 
cuna, da li ima doyolj kerme za e£lu zim u, pa ako 
misi i, da bi mu je mogło uzmanjkati, prikupi si jol 
onoliko, koliko mu trSba. Marha se mora i zimi dobro 
hraniti, stara boje r£c: „Davaj, i dati će ti se." Aka 
marhi dajes repe, krompira i slicnih styarih, to ih 
mora§ prije dobro ofiistiti i oprati i na situ o izrezati\ 
Krave se moraju osobito dobro hraniti, ako żelimo, da 
nam daju dosta mleka. 

Pitanje. Mnogo kerme prodje, dok se goyedce 
prehrani kroz celu zimu. Zato pregledje gospod* r 
pred zimu syoju marhu i odlueuje, koliko ć*e zaderżati 
na hrani. Starija goyeda, jaloye i mało dojne kraye 
prodaje na mesnicu. Drugi gospodari, koji imaju ćosta 
kerme, pitaju goyeda, da ih sknplje prodadu. Tko od- 
luci goyedće pitati, nęka se derżi oyoga glaynoga pra- 
yila ; s pitanjem budi gotoy ćiin je prije moguće f 



216 

jerbo će inaee gove łee rise pojesti nego sto je vredno. 
Takoyu govedcetu daje se kerme do volje. Ali sama 
kerma neće ga upitati, nego jos treba da se uyek 
derzi u yelikoj snagi i da se izyodi na zrak. 

187. ovcah. 

Europejske oyce delimo na dve glavne yersti : 
na podolshe i gorske. Podolske ovce nalaze se u 
niźih predelih, u kojih ima debele pasę. Yeća pas- 
mina tih ovacah vaże preko sto fantih, i jedan ko- 
mad dade po prilici devet funtih duge ravne yune, 
manja pasmina dade samo po 5£ — 6J funtih yune. 
Iz yane podolskih oyacah płetu se ćarape i prave 
se gunji ni ćebeta. K podolskim oyeam racuna se 
i ugarska pasmina, koje se i kod nas mnogo naiazi. 
Górska ovca ima gustu, kratku, rudastu, obieno belu 
vunu; ona je srednje yelicine. 

Kerma i pasa. Oyce se pasu s prol&ja i poslS 
k^sitbe po liyadab, sterniśtih, ugarih, pasnjacih, i ako 
może biti bez stete, takodjer po Sumah. Suhi, sitnim 
i mirisnim biljem posuti i maio uzyiseni pasnjaci naj- 
balje gode oycam, a ylazni i mokri skodę im. Na 
samuljenu pasu neyalja ih goniti, Kad nastanę vlazno 
yreme, onda goni ovcar syoje stado na brezuljke ; 
a kada se povrati susa, onda silazi s njim, da opase 
pasnjak^ u nizini. Kada je na polju debela rosa, 
kada pade jak mraz i kada ver!o dażdi, onda se 
ovee negone na pasu, nego se doma kerme. Ako 
je pastir napu3tio oyce na mladu deteljinu, mora 
dobro paziti, da se nenajedu tako, da bi se napuh- 



217 

nule. Orce se nesmiju pustjati u zabrane iii u mlade 
lumice, jerbo ogrizaju mlade grancice i tim cine 
yeliku skodu. Tako i sto nesmiju se pustjati medju 
dervetje s iglastim listjem iii s ćetinom, kada ta- 
ćetina pada, da im neDapada u vunu. Za ve- 
like sparine navratjaju se oyce u Mad. Ovce rado 
menjaju pasu; zato bi ih vaiiaio istom tretji dsrt 
na ono mesto pustiti, gde su vee* pasie. Leti napa- 
jamo ovce ako je moguee u potoku iii reci, gde" je 
cista i zdrava voda; ako pako neima potoka, to in 
gonimo k dobru zdencu, jer necista voda skodi ov- 
cam. Ovcar se mora derźati prednjih ovacah, a druge 
• će yeć za njim ; goniti ih pako nesmije, da nepo- 
padaju. Oycar, koj vise mari za diple i syirale nego 
za syoje ovce, nije dobar ovcar. Neyaljal oycar może 
pokyariti celo stado ; zato yalja da gospodar pozorni m 
okom motri syoga oycara, i da ga cestje na paSi 
iznenada potraźi. 

Zimska ker ma. Neyalja na nagło prestati s 
pasom, jerbo bi naglą promena hrane mogła ovce 
pokyariti. Ovce se moraju zimi dobro kermiti, inace 
neima gospodar od njih praye koristi. Kada nepada 
kiSa iii sneg, pustjaju se oyce svaki dan iz staje, 
da se prodju. Da ovce od glada neźderu gnjiki 
trayu, koju mogu izpod snega izkopati, pustjaju se 
samo onda, kada su se ye<S dovolj nahranile. Oycam 
se daje najbolja kerma, jerbo im lahko naskodi 
sve, Sto je samo mało pokvareno. Ako im se daje 
sSno i slama, to se mora jedno i drugo srezati na 
drobnu sScku. Medju sećku mesa se takodjer zscin 
kao i za drugo blago. Oyce se hrane jos zoblju, re- 



218 

pom, merkyom, krumpiri, raznim zelenjem, a u sili 
i listjem topoloyim, lipoyim, hrastoyim, jayoroyim. 
ISol je za ovce lek, zato im se vise putafa daje 
smelana s posijami, da ju lizu. Obieno dobiva sto 
Łomadah na mesec po 24 sajtlika soli i 28 sajtlikali 
posijah. Oboje se smesa i u koritu dade ovcam, 
cia lizu. Kada je kiseyito, netreba dati ovcam soli, 
jerbo pośle soli źedjaju i mogle bi se napiti kako- 
vegod kaljuzine. 

Pranje i strizenje cvacah. O reje se runo labko 
«amaze: ovca se baci na zemlju, pa je se primi 
gad, iii pako pade na nju prah, pleva, trunje i t. d. 
Ako tako zamazana oyca dodje na kisu, ta će za- 
terati necistoću i med yunu, te će ju tako pokya- 
Titi. Zato pazi oycar, da mu ovce neprokisnu; kisa 
kvari vunu i skodi oycijemu zdraylju. Da se ovce 
oeiste, treba ih prati u cistoj yodi, i to, ako je samo 
moguće, u yodi teku&ci. Za taj se posao izabire ta- 
koyo mesto, gde neima blata i mulja. Kada smo 
«yce oprali, neterajmo ih onamo, gde se praSi, jerbo 
se mokre vune cversto prima prah i blato, U oy- 
carnici pako moramo prosterti pod oyce dosta cistę 
slame, da se nezamazu. Oycarnica mora biti uv^k 
«sista, osobito pako onda, kada se peru ovce. Da 
se vuna cim prije osu§i, otvore se i prozori i vrata. 
Oprane ovce teraju se na pasa samo po suhuj 
Isada dazdi, hrąne se u oycarnici seckom, pomesa- 
siom sa zoblju. Lizati im se daje istom pośle stri- 
^enja. Dok se sya vuna neposusi, netreba je striói. 
Kada je vuna pod yratom suha, onda je jamacno 



2i£ 

suha i po ostalom telu. Po lepu suhu rremenu osusi 
se vuna obicno za tri dana. 

Obicne orce strigu se po dra puta na godinu r 
a Spanjolske samo po jedan put. Po l&pu yremene 
mogu se strići vani na cistu mestu, u kisi strigu se 
pod krovom, opet na ISpo pometenu mestu. Vunu 
netrSba strići do koźe. Zlo rade oni, koji kod stri- 
zenja nogę oracah preyeć natezu. Ostriżena runa 
prostre se na &'stu mSstu ; zamazani koraadići bace 
se na stranu, da neruze ostał e 18pe runę. Tako 
pregledana runa sprari se na 5isto, zraćno i od 
ognja sSgurno mesto, dok joj se nadje kupac. 

188. Jlsninske bolesti. 

Maryinske bolesti dolaze ponajvi§e od toga> 
Sto mnogi gospodar nepazi i netimari svoje marve 
kako bi yaljalo. Evo stvarih, na koje treba osobite 
paziti kod timarenja marve. Stalą nęka budę syetla 
i prostrana, nit prerisoka, nit prenizka, da nebude 
u njoj nit prereć' toplo, nit preyeć hladno. Pod 
marvu se mora sterati cista i suha slama. Ak© 
marva stoji na goloj mokroj zemlji iii na izterganu 
podu, lahko si pokvari kopita i papkę, i lahko slomi 
nogu. Gnój se neostavlja za dugo u Stali, da svo- 
jim izparivanjem nenaskodi maryi. Marva se mora 
cesto cesati i prati, da je se neprimi nesnaga. Mar- 
vinće, koje se va!ja u Stali u gadu i gnoju, nemoze 
ostati zdrayo; takovo je maryince gnjidayo i u§ivo, 
Zato praro yeli poslovica: „Cistoćaje pol zdravlja.* 
Uranu valja davati marvi uv8k u isto doba, a £ 
obrok mora biti uy£k jednak ; nesmije se dakle da- 



220 

vati sad mnogo, sad mało, Pitje mora biti cisto i 
zdrayo, a ne smerdljiyo, necisto iii preyec studeno. 
Ugrijano marrince nesmije dobiti yode, dok se ne- 
oliladi, jerbo bi se inace sasyim pokyarilo. Marva 
se ne3mije napajati u barah i kaljuźinah. U obce 
treba paziti, da se maryi nedaje zamuljena, ples- 
n ji va j g"njila i necista kerma. Prelaz od suhe kerme 
na zelenu, iii od zelene na suhu, nęka nebnde nago ; 
izperva se mesa suha kerma sa zelenom, i tako se 
marva po mało priucaya na noyu hranu. Marvi je 
jako nezdrava zamuljena, mokra i zaprasena pala. 
Isto joj tako skodi, ako ju gonimo na pasu po ve- 
liku mrazu. Preyec* mlado maryince nevalja preći, 
da se neutergne. Ali ni starije neyalja bez potrebe 
goniti i nemilice muciti. Zlo podkivanje może pokya- 
riti nogu ; zato tr&ba oso bite pozornosti kod podkiva- 
nja. Ako zelis, da ti zdrebac negda budę miran 
kod podkiv T anja, dizi mu yise putali nogę i tncaj nm 
•po iiopitu, da se sye po roalo na to priuci. Marnnde 
je dobroćudno, dok s njim dobro postupas ; zato ga 
nemoj muciti j i maryince boli udarac kao i nas. Ako 
se maryince razboli, treba ga oddruziti od ostalib. 
zdrayih. Ako se poja?i medju maryom sumnjiya bolest, 
onda se to odmab prijari mestnomu poglayarstyu, da 
ono ueini sto treba. 

i $9. Besan pas; golnbaeki ko mar i. 

Ako se na psa dobro nepazi, lahko 6e oboI£ti 
i pobesniti, Pocetak besnoće pokazuje se tim, sto pseto 
kao iznemogne. Onda trazi samoeu, jela se niti nedo- 
tice, mumlja i rezi mesto da łaje, spusti usi i rep, i 



221 

ide nesegurno kao da je mainurno. Takov óe pas 
napasti svakoga, tko mu samo dodje na put; zato 
;je dobro ukloniti se sumujim psu. 

Kada besnoća psa sasvim obuzme, onda izbu\jś 
oci, izplazi jezik, peni se, bezi od vode i grize sve, 
na sto Dabasa. Oci mu se pomute, jezik mu postane 
modar, rep poyuce medju noga. 

Ako se u obćini pokaże besan pa<, odmab treba 
nastojati da se ubije. Ako je pseto koga ugrizlo, 
tfo se mora odmah potraziti shodna pomod, jerbo 
! je besnilo za svaku zivotinju straśno. Prije srega 
ralja ranu dobra iztiskati , da iz nje iztece sra 
kerr i ślina. Onda ju tr&ba izprati ługom , sapu- 
nicom, iii slanom vodom ; pa ako svega toga nebi 
bilo pri ruci, onda se może uzeti i navadua voda. 
Dobro de biti, ako se ugrije komad zeljeza, te se 
njim izpali rana. 

Yeiiku skód u cine i golubacki komari. Pohar- 
Ijira ta gamad dolazi iz okolice serbske tverdjave 
Golubca. Telom nalici posre nasim komarom. Do- 
lazi u yelikih rojevih , i to obi6no dva puta u go- 
dini; najprije pośle* 20* iii 25. travnja 1 zatim u 
drugoj poloyiui meseca svibnja ; kadkad ranije a 
kadkad kasnje. Kise i veliki velrovi razgone ih i 
skratjuju im żivot. Budę li to^ tada steta, koju po- 
*ine, nije golema. Ako li je pako s proletja i po- 
cetkom leta vreme suho, i ako ugodno puse iztocni 
retar , tada putuju u nebrojenih rojeWh s jedne 
strane u Tursku, s druge pako strane roje se oko 
Nove Palanke, Mebadije i Versca. Za cudo je, Sto 
odatle neidu dalje. Ti komari padaju jatomice n» 



222 

yolore, krave, ovce, kozę, konje i svinje. Uzalud 
se muci uboga marya , da otrese sa sebe s?oje mu- 
citelje. Za źivi cas pokrije gamad sve gole strane 
t£la, upili se u uje i ulegnę u nozderye, u§i i oci. 
Kukayna marya rice od ljute boli , beci , berz-a, 
roktje i zayija, te kao pomamna b£zi i uyaljuje se 
u yodu, ako je gd&god blizu imade. Napokou pade 
u stra§nih mukah. 



190. Peele. 

Pcele ljube takovo mesto, gd& nije ni preveó 
toplo, ni preyeć* studeno, i gde se ranije otyori pro- 
l€tje , a kasuje nastanę zima. One se rado derze 
blizu Sumab, yoćnjakab, cvetnatih liyadah i bistrih 
potok ah ; jer kad p5ele neimaju blizu cyetja i vode, 
onda moraju ići daleko po hranu, a na daleku putu 
cesto ih pozoblju ptice, iii padnu umorene u yodu 
te poginu. Pcelinjak se mora sagraditi na suhu 
mestu , jer na mokrini poplesniye sati u ternki i 
pcele pomru. Zatim mora biti pcelinjak u zaklonku, 
da ga yetroyi nepropuhuju. On mora biti uvek Sist 
i podaleko od ceste i od syake bukę , jerbo pcele 
ljube tiSinu. Ako neima blizu pSelinjaka vode teku- 
ćice , onda se mora pred njim derźati korito do 
polak peskom, a od polak vodom napunjeno, i da 
se pcele mogu lasuje napiti, pospe se po yodi ne- 
Ito sasa iii slame. Ternke se nesmiju postayljati 
na gola zemlju, jedno zato, Sto je zemlja ylaźna, a 
ylaga pSelam Skodi, a drugo zato, sto bi pod tern- 
kom trava rasla, a u travi se lezę gad, koj takodjer 



223 

może pćelam nahuditi. P6ele nalaze svoju hranu 
u sumi, u vertu i po liyadah. Najbolje je oko pce- 
linjaka posijati takovo bilje, koje odmab u prolStju 
crate, kao na priliku: pcelinu ljubicu,*divlji ukrot, 
resu, dirlju deteljinu i mak. Pcele se roje u pro- 
letju i u letu; perri roj se zove glavni roj, a zad- 
nji roj se zove parojak. Zadnji rojevi su bolji nego 
pervi, jer pervi rojevi bivaju u proletju, kada pcele 
jo§ neimaju dosta hrane. Da će roj izaći , poznaje 
se po oyih znamenjih : kada se pcele pred letom 
kao grozd uhvate; kada matica u yecer pera; kada 
trutovi u vedro jutro oko 16ta gustje obletaju nego 
im je nayada , iii kada se pcele , koje rani stoję, 
oko osam i deset urah u jutro u ternku yratjaju, 
kao da se na put spremaju ; najsegurnije je pako 
znamenje, da óe naskoro biti roj, kada pcele većim 
brojem iz ternke navale, około lćta obletju, i kada 
se k njim pridruźe i one, koje se s pasę yratjaju. 
Za zimsku ostavu najbolji su pcelci od dye , tri 
godine ; ostali se potuku, jerbo, koji su stariji, i 
onako bi propali , a koji mało rade, nezasiuze si 
hrane. Pcele zimuju onde, gde su i letoyale, samo 
ih tceba cuyati od bure i zimę, Zlotvor pcelah je 
syakojaka gamad , a osobito pcela tudjica. Od tih 
zlotyorali treba pcele braniti, a brane se tako, da 
se u pcelinjaku derzi snaga, i da se pazi , da ne- 
nayali pcela tudjica na słabe pcelce. 

19L S\iIarstvo. 

U nasoj careyini ima predelah , gde Ijudi n 
yeliko hrane svilce iii syilene bube, a to Sine zataj 



224 

jerbo vide, od kolike im je koristi. Hranjenje sri- 
lenih bubab nije tako rekuć ni posao , jer neima 
nikakoye tezkoće. Sav posao traje sest nedeljah 
danab. Za branjenje bubab netreba nikakoye sku- 
pocene spraye ; jos najyise kosta serne, a i to nije 
mnogo ; dudovah si pako możes sam nasaditi. Sav 
posao mogu obaviti zene s decicom, i to samo kao 
mimogred , to jest nezanemarujuć svojib drugib 
poslovab. 

Bubę se brane u toplu i subu mestu. Hrana 
im je dudoy list, ali samo da je sub, i bolje je, da 
bnbe cel dan gladuju, nego da im se dade mokra 
brana, od koje moraju poginuti. Na cistoću se mora 
osobito paziti. Onde, gde se bube brane, nesmije 
biti nista, sto ima jaku dubu, n. p. eesnjak ; u ta- 
koyu mestu nesmije se pusiti. ■ 

Budući je dudoy list jedina brana syilenib bu- 
bab, nastojat će svaki gospodar, da na syojih zem- 
ljistib nasadi dudoyah ; ako ib bas on ni netrSba, 
trebat će ib morda njegoyi potomci. 



S 1 o v n i c a. 



1. Orudje, kojim goyorimo, jesu elan ci ustijuh : ustne, 
zubi, nebo, resica, a osobito gibljiyi jezik. Timi 
govorili izyodimo glasove. Glasoye biljezimo 
pismeni (sloyi), 

Napisite iz pameii redom sva pismena i pazite, kojimi 
se clanci ustiuh tvori koj glas. 

2. Glasovi se dSle na glasice i suglasice iliti na 
samoglasnike i suglasnike. 

NapiSite napose sve glasnike, a napose sve suglasnike. 

3. Suglasnici se dele: 

I. Po izgoyoru na mekane i tver de. Mekanijesu: 
c, (5, s, z, j; — svi ostali su tyerdi. 

II. Po orudju, kojim se izgoyaraju, dele se: 

1. na ustne : m, b. p. v (f) ; 

2. jezićne : 1, n ; 

3. zubnei d, t; 

4* miżdajuće : z, s, c ; 

5. zuboreće: z, s, S, c ; 

6. gerlene: g, h, j, k. 

Napisite nSkoliko rScih s tverdimi suglasnici; zatim 
napisite nekoliko takovih rScih, u kojih dolaze mekani. 

Druga sloynicka citanka, 15 



226 

4. Kada se jedan glas iii pako yise glasorah jed- 
nim otvorom ustijuh izgovori , to se onda zove 
slovkom. 

6. Pazite, sto sam napisao na tabli: ♦, a, do, od, iz. zar, 
tar, put, kut, ru, mas, bu. Koje su tu slovke, koje sto 
znaće ? Ako jedna slovka sama o sefei Sto znaci, iii ako 
ih vise skupa sto znaci, onda ćine rec. 

Svaka rec znaci nesto, i u pismu se pisę napose. 

Reci sastoje iii iz jednoga pismena iii iz yise 
pismenah, a tako isto sastoje iii iz jedne slovke, 
iii iz vise iii ; zato imamo jednoslovćenih , dvo- i 
mśeslovcenih recih. 

Izpisite iz ćitanke nSkoliko reeih s viśe pismenah a 
jednom slovkom ; zatim izpisite nekoliko takovih. koje imaj u 
viśe slovakah. 

6. Kadbih jarekao: Franjo, ustani! bili me Franjo razumio, 

sto bi ućinio? Razumijete li, sto je^to, kad ja velim: 
Dazdi (kiśa pada). Leti je tcplo. S krova ouri voda. 

Kad sto kazemo o kojoj osobi iii styari jednom 
recju iii u vise recih , onda smo izrekli stavak. 

Recite ngsto, sto bas sada vidite, i napisite o tom stavak. 

7. Tko żeli cisto i lepo govoriti svojim materinskim 
jezikom, mora dobro prouciti prayila sloynicna. 
Tako na primer zlo je receno, kada se veli : Ja 
sam si odrezao kraka s nożom. On rekośe, da 
će dojti. Ja sam bio s mojim bratom u cerkri, 

Slovnica nam razlaze prayiia jezika ; ona uei, 
kako se reci promenjuju i kako se spajają u ya- 
ljane stayke; ona nas nadalje uci , da sve re& u 
stayku nisu jedne versti, već da jik ima deyet yer- 
*tih, o kojih ćemo posebe goyoriti. 






227 



Pretvaranje suglasnikah. 

8. Sray. Slov. ćit. §. 28 i 29. 

Kada se korenitoj slovci sto dodaje, t. j. kada 
se rSći sklanjaju, sprezaju i izyadjaju, onda se beki 
suglasnici pretyaraju iii promenjuju, n. p. iz zec 
postaje zeće\ iz vuk postaje vuci. 

Ono, sto se korenitoj sloyci dodaje, zove se 
nastavah. 

Sto je dodano reci zec i vuk; sto je tu nastavak? Sto 
se je pretvorilo i u sto ? 

9. Gerleni i zvizdajući suglasnici pretyaraju se u 
druge. Gerleni se pretyaraju sada u zyiźdajuće, 
sada u mekane; a zyiźdajući se pretyaraju u 
mekane. 

Koje su gerlene, zviźdajnće i mekane suglasice? 
Eyo vam suglasicałi, koje se pretyaraju: 



Gerlene 


g 


h 


k 


Zviźdajuće 


z 


s 


c 


Mekane 


z 


s 


c 



Eoliko je gerlenih suglasnikah, koji se u druge pretya- 
raju? koliko je zvizdajućih? 

U Sto se pretyaraju gerleni? u sto zyizdajući? 

Ali se nemoze svaki gerleni suglasnik pretyoriti u svaki 
zviżdajući iii mekani; niti se może svaki zyizdajući pretyo- 
riti u svaki mekani: negoseti suglasnioi pretyaraju jedan u 
drugi onako, kako su gore jedan pod drugi napisani; tako se 
g pretvarau z i z; h se pretyara u s i i; h se pretvara ti ci £ 

U sto se pretyara, z, s, c? Je li ne u mekane, koji 
su izpod njfh napisani? 

15* 



228 

10. Bog ima u yisebroju bozi; rog ima rożi; drug 
ima druzi. — Ztó ima u yisebroju dusi ; Ceh 
ima Cesi. — Junak ima u yisebroju junaci ; vo- 
jak ima yojaci. — Glagolj mocz ima u tretjoj 
osobi yisebroja sadanjega yremena mogu, a u za- 
poyednom nacinu ima mozi ; strići ima strigu, a 
u zapoyednom nacinu striti. — Seći ima se&w, a u 
zapoyednom nacinu sed ; peći ima pektc, zatim peci. 
Na kakov suglasnik syersuju se r&ci: Bog, rog. drug; 

duh, Ćeh, junak, vojak; mog-u; strig-u; sek-w, pek-u? — 

Kakov je na$tavak dodan tim rgćim ? — U sto su se pre- 
tyorili gerleni suglasnici pred tim nastaykom ? 

Gerleni suglasnici prelaze pred nastaykom / u 
zyizdajuće. 

U koju zviźdajuću suglasicu pretvara se g, u koju h, u 
koju k? 

Kako će imati u yisebroju: pług, puk. iorak? 

11. Od Bog postaje Boże i bozji. Od drug postaje 
druze. Od mogu postaje może. — Od duh po- 
staje duse. Od junak — junaće ; od vojak — 
yojace. — Od vitez postaje yiteze; od knez — 
kneze ; od ber z — berzji ; od maz-ati — maiem* 
Od ris postaje rise; od kos-iti — kosen; od 
pros-iti — prosen. — Od zec postaje zece i zecji; 
od bac-iti — bacen. 

Na kakov suglasnik syersuju se reci : Bog, drug, mog-u; 
duh; junak, vojak; vitez, knez, berz , maz-ati; ris, kos-iti, 
pros-iti; zec, bac-iti? — Kakoy je nastavak dodan korenicam? 
— U Sto su se pretvorili gerleni i zvizdajući suglasnici pred 
tim nastavkom ? 

Gerleni i zmzdajući suglasnici prelaze pred 
^nastaykom e i j u mekane. 



229 

U koj mekani suglasnik pretvara se g, h i k, a u koj 
x, s i e? 

Opazka. Gerleni suglasnici ostaju nepromenjeni pred 
nastavkom e u 4. padezu vi§ebroja; n. p. vojake, junake. 

12. Govorio stoji mSsto govoriZ, i dalje se veli go* 
vori-/j, govori-/o. Orao iii oró stoji mSsto orai, 
i dalje se yeli or-£a, or-/u. Dao sfoji mesto da?, 
i dalje se veli da-/i, da-fe. Pśtao stoji mesto 
peta/, i dalje se veli pet-/a, peWu. 

Mesto kojega suglasnika stoji vise putah glasnik o? 
kacia se povrati opet onaj suglasnik ? 

Suglasnik l prelazi na kraju slovke u glasnik 
o ; ali cim dodje to o na pocetak sloyke, pretyori se 
opet u izTorno. 1. 

Sto će dakle postati iz: bil, pil, pisał, kotdl; kada se 
opet povrati suglasnik l? 

13. Reci hralj mogu se dodati ovi nastayci : kralj- 
em, kralj-m, krsilyevah, kralj-0t?. Reci muz mo- 
gu se dodati ovi: mxxz-em, m\iz-evah 1 muz-^. 
Reci pako kum dodaju se ovi nastayci ; kum-om, 
kum-ovi, kmn-ovah , kum-ov ; a reci sud ovi : 
sud-ow, sud-0w, s\xH-ovah. 

Na kakov suglasnik sversuiu se reci kralj i muł; a na 
kakov kum i sud? — Kakove smo nastavke dodali tim 
recim? Kojim smo dodali nastavke s o, kojim s e? 

Nastavci , koji se pocimaju glasnici o iii £, 
dodaju se tako , da se oni , koji se pocimaju s 0, 
dodaju recim, koje izlaze na tyerdi suglasnik; a 
oni , koji se pocimaju s e , recim , koje izlaze na 
mekani suglasnik. 

Je li dobro receno: noz-om, noz-oyah, macoyi, maio- 
vah ; konjom; kovacov, brijacoy? 



P e r v i di o. 



Samostamik. 

A Razredba samostavnikah. 

14. Samostaynik je rec, kojom se imenuje nęka oso- 
ba iii stvar; n. p. Zivko, Herrat, mladić, koirj, 
sol, duh. 

bto je tu ime osobę, a Sto je ime stvari zivuóe, ne£ivueet 
Kaźite je 8 nekoliko samostavnikah. 

15. Kako se zove pervi djak u drugoj klnpi ? Kako mu je 
ktrstno ime, a kako mu je-prezime iii pridevak? 

Ime pojedine stanovite osobę iii stvari zoye se 
tlastito ime. 

Na pocetku ylastitih imenah pisę se yeliko piś- 
nie, n. p. car Franjo Josip. Yelikim pismenom pi§e 
se i rec Bog. 

Każite nekoliko vlastitih imenah ljudih, narodah, 
/.emaljah, gorała rSkah i gradovah, za koja ste iii culi iii 
ste ih ćitali. 

16. Ovde u ucioni samo je jedan Milan N.j nu je li Milan 
jedini ucenik u ovoj ucioni? Koji su ovde jo5 ucenici? 

Rec ucenik je obćenito ime. Obćenito je ime 
takodjer : obertnik, poljodelac, zidar; zatim miena 
s.tyarih: kamen, soi, sir, zemlja, pesak. 



23 1 

17. Ljudi su iii gradjani iii seljani. Gradjani su za~ 
natnici, tergorci, umetnici i t. d. Seljani su po- 
ljodelci. Zanatnici su kovaci, tesari, zidari i t. d. 
Koje izmedju tih obćenitih imenah naznacuje viSe Iju- 

dih ? dakle : koje ima sirji koje uSi tmisao ? 

Kovac Janko Poslenić jest izrerstan zanatnik 

i cestit covek. Stvorovi bozji jesu zivotinje, bilje i 

rude. K zirotinjam spadaju ljudi i źivine. Żiyinesu: 

sisavci , ptice , vodozemci , ribe , zareznici. Medju 

zivotinjami najreći je kit; on je nalik na ribu. ali 

nije riba ; nego je sisavac. 

Koja su izmedju tih obćenitih imenah sirjega, a koja 
uźega smisla? 

18. (xlavobolja je bolest. Zavist je greh. Neumere- 
nost biva uzrokom bolesti.Cujem zvek zvonovah. 
Svatko si żeli zdravlje. 

Imena, koja naznacuju stanje iii rlastitost neke 
osobę iii stvari, zovemo pojmovna imena. 



B Spol samostarnikah. 

19. Otac, mati, dęte, zidar, zidarica, prelja, dervo, 

kuca, grad, tergoviste. 

Ka kojim izmedju tih imenah mozemo pridati 
reccu : taj, ka kojim ta , ka kojim to , kada bismo 
ib bteli kao perstom pokazati? Recca taj naznaćuje 
muzkz\ ta — zenski\ to — srednji spol. 

Koliko spolovah imaju dakle samostavnici ? 

Izpisite iz ćitanke 5 imenah muźkoga, 5 źenskoga i 3 
srSdnjega spola. 



232 



C. Brój samcstarnikah. 



20. Djak pisę. Deyojka peva. Ruza cyate* 
Koliko se osobah iii stvarih tu spominje? 

Kada goyorimo o jednoj osobi iii stvari, onda 
metnemo njezino ime u jednobroj. 

Potrazlte u ćitanci nekoliko samo sta vnikah u jednobroju. 

21. Tesari tesu. Koyaci kują, Zene predu. Ruźe 
cyatu. 

Koliko se osobah iii stvarih tu spominje ? 
Kada goyorimo o vise osobah iii strarih, onda 
metnemo njihora imena u viśebroj. (Sloyn. cit. §. 12. 

i 13.) 

Potrazite u citanci nekoliko samostavnikah u yiśebroju. 

22. Na noguh mu tezke negve, a na rukuli lisicine. 
Podaj rukama, pa traźi nogama. 

Po koliko se stvarih' tu spominje ? 

Kada govorimo o onih styarih, koje se nalaze 
u narami parovno , onda metnemo njihoyo ime u 
dvobroj. 

Imenujte one clanke nasega tela, kojih ima sve po dva. 

23. Imena osobitih krepostih i zloeah neimaju vi- 
sebroja, n. p. marljiyost, poslusnost, krotkoća, 
lakomost, ohblost. — Samostaynici : gusle, diple, 
pluća, jetra, yrata, skare neimaju jednobroja. 

D. Padez samostavnikah. 

24. Zidar zidje kuce. Tesar gradi kroy. Orao leti 
yisoko. Ptica leti i skakće. — Na pitanje iko? 
stoji zivući iii osobni samostaynik u pertom 
padezu. (Sloy. cit, §. 56 — 58.) 



233 

Nadjite u citanci nekoliko samostavnikah u perkom padezu. 
25. Yoda hladi. Cvet disi. Żito zrije. Pu&ka puca. 

Top ruci. Mac sece. 

Imenujte stvari, o kojih se ovde nSsto każe* Jesu li 
to stvari źivuće iii nezivuće? 

Kada imenujemo strari neżwuće, i mozemo pi- 
tati pitaDJem śtj ? onda stoję imena takoyih stvarih 
u pervom padezu. 

Kaźite sami nekoliko osobah iii stvarih u pervom pa- 
dezu. Potrazite gdggod u óitanci nekoliko pervih padeżah, 
i pitajte se. 

2(\ Knjiga marljiyoga ucenika. Meroy zita. Pol ja- 

bukę. Cuvaj se lenosti ! Boj se Boga ! Napij se 

yode! 

Chde" pitamo: Cija knjiga? Koga se boj? Ćesa 
meroy? — 

Napitanje: Ćiji, koga, ćesa? stoji drugi padeź. 

Koje su reci gore u drugom padezu ? Kako imaju u 
pervom padezu ? — Trazite u citanci viśe rScih u pervom 
i drugom padezu. 

27. Cov£k daje hranu psu, ptici, macki. Bogu su 
merzki nasi gresi. Mudru coyeku dosta je i 
jedno oko. U zlu se nadaj dobru. Ovde pitamo: 
Komu daje coyek hranu? Komu su gresi merzki? 
Ćemu se nadaj ? 
Na pitanje: komu iii ćemu — stoji samostay- 

nik u trełjem padezu. 

Koji su tu samostavnici zivući — a koji nezivući?> 

Kod kojih samostavnikah pitamo u tretjem padezu: komut 

— Kod kojih : ćemu ? 

Nadjite u citanci nekoliko samostavnikah u tretjem 

póiyom i drugom padezu. 



234 

28. Otac opominje dęte. Miti uci kóerku. Postolar 
pra?i postole. Yoda gasi źedju. Deca piju mleko. 

— Tu pitamo: koga opominje otac? Śło gasi voda? 

— Kada pitamo: koga? a kada sto? 

Na pitanje: koga? iii śto? stoji samostaynik u 
ćeHertom padezu. 

Nadjite u ćitanci nćkoliko samostariiikah u ćetvertom 
i tret jem padezu. 

29. Djaee pisi ! Pastirice vezi ! Prirodo, ti naves- 
tjujes slavu Boźju ! — Imena osobah iii strarih, 
koje zoremo iii kojim zapoyedamo, stoję u pe- 
tom padezu. 

Trażite u ćitanci nćkoliko imenah u petom i cetvertom 
padezu. 

30. Ribe źivu u rodi. Na polju raste żito. U knjizi 
ima mnogo lepih styarih. Petar priporedase o 
ognju. 

Popazite reoice: «*, na, o; one se metju pred samo- 
stavnike, i zato se zovu predlozi. 

Nekoji predlozi potrebuju śesti padeź ; a u tom 
se padezu pita: gde? 

Potrazite u citanci nćkoliko samostavnikah u sestom 
padezu. 

31. Kopać kopa motikom. Zetelica źanje serpom. 
S Bogom pocimamo syaki posao. Sa susSdi 
ziyimo u ljubavi. 

Na pitanje: s kimf iii ćim? stoji samostaynik 
u sedmom padezu. 

Nadjite u ćitanci nćkoliko sedmih padeZah. 



235 

K Sklanjanje samostatnikah. 
F obce. 

32. Dobar pastir cuya ovce. 

Orce dobra pastira neidu u kvar. 

Dobru pastiru moźes poyeriti stado. 

Dobra pastira syatko ljubi. 

Dobar pastiru, kamo óes s ovcami ? 

O dobru pastiru dobro se goyori. 

S dobrim pastir om moźes drugoyati. 

Pazite, kako je rec pastir promenjena sedam putah ; 
to je njezinih sedam padezah. 

Kada koje ime menjamo po svib sedam pade- 
zah, onda ga sklanjamo. 

33. Muzki i srednji samostavnici imaju samo jedno 
sklonjenje; a zenski imaju dva. lidruooga pa- 
deza jedaobroja pozna se, na koju sklonitbu 
spada koj samostaynik; jerbo drugi padez 

I. sklonitbe okanca se na a. 
II e 

III. „ , „ „ i. 

Potraźite nekoliko samostavnikah , koji spadaju na 
perYO, drugo i tretje sklonjenje. 

34. Daj jelenu yode. Na jelenu je lepa diaka. Pi§i 
otcu knjigu. O otcu negoyori nikada ruźno. 
Bibi treba yode. U ribi ima ikrę. 

Reci : jeleń, ołae, riba, dolaze tu po dva puta; svaki 
put se jedaako okancaju, a jeau li zato sraki put u istom 
padezu ? 

Tretji i śesti padez jedaobroja uvek su jednaki. 



236 

Uzmite n&koliko samostavnikah i metnite ih u tretji, 
zatim u śesti padeż. 

35. Polje rodi żitom. Teźak ore pelje. Polje, zasto 
nerodis bolje? Polja leże pod vodom. Gośpodar 
ogradjuje polja. Po/ja, słabo li rodite! Devojke 
predu. Matere salju devojke na yodu. Devojke f 
nepeyajte tako glasno! 

U kojem broju i u kojih psdeźih dolazi rSc polje i de- 
iojke ? kojega su spola te reći ? 

Imena srednjega spola imaju u jednobroju i u 
visebroju, a imena zenskoga spola samo uyisebroju 
tri jednaka padeza : pervi, cetyerti i peti. 

Nadjite nekoliko sr§dnjih i żenskih samostavnikah, 
pak ih postavite u recene padeźe. 

36. Ruke obavljaju posloye. Sklopi ruke i moli Boga. 
Kerstjanske ruke, nadarite me! Viserukuhvise 
ucini. U rukuh mu cyetak ruże. Daj rukama 
dela. Rukama se raci loye. 

U kojem je broju ovde rec ruke? Koliko je tu jedna- 
kih padeźah ? 

U dvobroju su uvek jednaki: peryi, cetyerti i 
peti padeż , zatim drugi i sesti padeż ; Dapokon 
i sedmi padeż. 

Nadjite ngkoliko recih, koje imaju dvobroj, i potraźite 
jednake padeźe. 

37. Zlo se veli : Naostri mi noża ; daj mi sker]jaka % 
Dobro je pako receno: Osedlaj mi konja; po- 
zdravi mi brata; jerbo imena muzka perroga 
sklonjenja, ako su stvari zwuce, imaju ćetverti 
padez jednak s drugim; ako li su styari nezivuce f 
onda im je cetyerti padeż jednak s peryim. 
Kako imaju u ćetvertom padeźu ove r^di: krub, stup, 

kamen; vo1. jnnak, mladić? 



_ 



237 



a. Sklonitba T. 



38. Muzki i srednji samostavnici spadaju na pt>rvu 
sklonitbu. No dobro valja paziti, kako se okan- 
caju u peryom padeźu, da li se naime okan- 
caju na tverdo iii mekano pisme. 

39. Samostaynici muźkoga i srednjega spola s tver< 
dim okonćanjem sklanjaju se oyako : 

12 3 4 5 6 7 

Jednobr. jeleń, jelena, jelenw, jelena, jelene/ jelena, jelenom. 
Viśebr. jolem, jelenaA,jeleno»i,jelen«, jelem'/ jelemA, jelem. 

Po ovom primeru sklanjaju se sva imena muź- 
koga spola, koja se okancaju na tverde suglasnike, 
i imena srednjega spola, koja se okancaju na glas- 
nik o, samo sto nęka u nekoliko padezah druga- 
cije iziaze. 

Sto smo rekli za cetverti pade£ mużkih imenah perve 
sklonitbe ? S kojim je padeżem ćetverti padeź jednak kod 
titmeih stvarih f a s kojim kod nezivućih ? Ako to znate, onda 
moźete sklanjati svako ime muźkoga spola s tverdim okon- 
ćanjem. Eako će se dakle sklanjati reć perst ? Evo ovako : 

12 3 4 5 6 7 

Jednobr. perst, persta, perstw, perst, perst« / perstw, perstow* 
Visebr. persti, perataA, perstow, perst«, perstó.' persti, persti. 

Sklanjajte sada ove recl: mlin, sumar, slagar, Hervat, 
▼inograd 

Sto mislite, hoće li se imena srednjega spola sasvim 
onako sklanjati kao jeleń ? Sto smo rekli za imena srednjega 
spola? Kako imaju u cetvertom i u petom padezu? To veó 
i sami znate ; samo si jos zapamtite, da u pervom padeiu 
vi*ebroja iziaze na a. Kako se dakle sklanja rec' selo? Evo 
ovako : 






238 

i 2 3 4 5 6 7 

Jednobr. sele, sela, seł«. selo, selo! sel», selowi. 
Viśebr. sela, selaA, selom, sela, sela! seltft, selt 
Koji su pade^i tu jednaki? U kojih se padeźih razli- 
kuju imena srednjega spola od imenah muźkoga spola ? a u 
kojem se padezu razlikuju muźka źivuća od neżivućih ? 
Sklanjajte joś : vreteno, kazało, meriio, źito. 

40. Samostavnici muzkoga spola s mekanim okon- 
canjem sklanjaju se kao samostarnici muzkoga 
spola s tyerdim okoncanjem, s tom samo razli- 
kom, sto u petom padezu jednobroja izlaze na 
u a ne na e. 

Hoće li samostavnici u 7. padezu jednobroja i 3. vi- 
sebroja dobiti nastavak om iii em? — Prisp. 15. 

Samostavniei srśdnjega spola, koji izlaze na £, 
sklanjaju se kao samostavniei srednjega spola na o^ 

Kakove će nastavke dobiti u 7. pad. jednobroja i 3. 
pad. yiSebroja? da-li om, iii em? — Je li biste sada znali skla- 
njati muźka imena s mekanim okoncanjem i srSdnja imena, 
koja izlaze na e ? Na koje padeźe morate osobito paziti ? 

Je li dobro receno: Odsece mu macom glavu. A moj 
noź«, alaj si tup ! Jucer smo se poljom śetali ? 

Sklanjajte ove reci : konj, velikas, plemić, noż. 

41. Neki govore: junaki, dubi, rogi i t. d., ali to 
nevalja. 

Vi znate, koji su nastavei u kojem padezu. Znate ta- 
kodjer, kako se pretvaraju gerleni i zviżdajući glasovi pred 
e i i. Sada sklanjajte ove reci : zeo, mesec, trak, junak, 
duh, kruh, trag, burag, slez, vitez. 

42. Pravo se govori i pisę: Lonac metjemo do lonoa. VStar 
se bije s vetrom. Znanac dolazi k znanou. Sa sajma 
na sajam. Lakat do lakta. Iz Birca u Sirac 

Iz ovih primerah vidite, da imade imenah muźkoga spola, 
koja odbacuju u svih padeźih, izim peryoga, glasicu a. 



239 

Svi 6amostavniei i pridavnici, koji imaju u 
zadnjoj sloyci a iii d, pa je to a iii £ kratko, i&ba- 
cuju te glasice u syih padeźih. Samostavnici ih ipak 
uzimaju u drugom padeżu visebroja. 

Sklanjajte sada : znanac, lonac, lakat, 

43. Svi samostavnici muzkoga spola syersuju se u 
peryom padeźu yisebroja na «; nu mnogo ih 
ima, osobito od jedne i dviuh slovakah, koji 
usuvljuju u svih padeźih yisebroja ov iii ev. 
Tako n. p. reć slon ima u yisebroju mesto: 
slon-i, slon-ah i t. d. ovako : 

Slonot?i, slonouah, slonouom, slonoue i t. d. 

Ovamo spadaju reći : sin, grad, golub, gavran, rep, 
zmaj, roj, brój, kralj, żulj, panj, noż, mac, miś. Znate li ih 
vi joś Tise ? Koje će od njih dpbiti w, a koje ev .« Je li n. 
p. dobro receno : żuljovi, brojo?i ? 

44. Imena narodah na in odhacuju poslednju sloyku 
in u celom yisebroju, N. p. Zadranin ima u 
yisebroju: Zadbani, Zadranah, Zadranom i t. d. ; 

Kako će dakle imati u yisebroju ove reci: Bugarini, 
Serbie. Rimljanin, Biogradjanin, Zagrebćanin i t. d. ? 

45. Imena mlade źivotinje primaju gotoyo sva u svih 
padezih jednobroja, pocam od drugoga sloyo U 
N. p. żdrebe se oyako sklanja: 

i 2 3 4 5 6 7 

ŹdrSbe, żdrSbeta, zdreb«tu, żdrebe, żdrebe ? zdrStoetu, fcdrSbetom. 
Tako se sklanja ; dęte, kerme prasę, pile, tele, stene, 
jagnje, guśce, pisce i t. d. 

U viśebroju pako sklanjaju se tako, kan da 
izlaze u jedno brój u ne na e, nego na ić\ n. p. 
12 3 4 5 6 7 

pilići, pilićah, pilićem, piKće, piHći, pilićih, piliói. 
Sklanjajte u jedno-i yisebroju : żdrSbe, janje, tele. 



240 

46. Jos ima imenah, koja u svih padezih izim per- 
yoga nesto dobivaju. Tako srednja imena na me 
dobiyaju slovo w, n. p. vreme ima u drugom pa- 
deźu yremena, breme ima bremena. 

Nabrojte jos vise takovih rećih. 

47. Jos valja zapamtiti, kako se skianjaju u viśe- 
broju ove r&ei : gospodin, ćovek i dęte. U vise- 
broju imaju ovako: 

1 2 3 4 5 6 7 

Gospoda, gospodę, gospodi, gospodu, gospodo! gospodi, gospodom. 
Ljudi, ljudih, ljudem, ljude, Ijudi! ljudih, ljudmi. 
DSca, dece, dęci, decu, deco ! dęci, "decom. 

Je li se nesklanja : gospoda i deca kao ime 
drugoga sklonjenja u jednobroju? Tako se isto 
sklanja i oratja. 

b. Sklonitba II. 

48. Żena kuha obed. Pokraj zene sedi dęte. Daj 
żeni yreteno. Postuj cestitu zenu. Żeno, kamo 
naglis ? Na żeni je lepo ruho. Nesvadjaj se sa 
zenom. 

Pazite, kako se promenjuje ime: zena. Promenite te 
stayke u visebroj i sastavite sklonjenje po svih padezih u. 
jednobroju i u viśebroju. 

12 3 4 5 6 7 

Jednobr. zena, zene, zen*, zenu, zeno! żeni, Benom. 
Viśebr. zene, zenah, zenam, zene, zene ! zenah, zenam*. 

Koji su padeżi jednaki u jednobroju, a koji u viśe- 
broju ? Jeste to već i prije znali ? 

Kojega je spola ime zena ? Kako se okanca ? 

Po primeru zena skianjaju se sra imena zen- 
skoga spola , koja se srersuju u peryom padezu 



241 

jednobroja na a, a u drugom na e. Po istom pri- 
m£ru sklanjaju se jos nSkoja imena muzkoga spola, 
koja se sver£uju u peryom padeźu jednobroja pa a, 
a u drugom na e. Jednom recju : sva imena na a, 

Potraźite u ćitanci 73. imena pticah żenskoga spola 
na a, i sklanjajte ih u jednobroju i u vi§ebroju. Kazi te joś 
viś*e iinenah żenskoga spola na a. 

Odgoyorite mi na sledeća pitanja recju : voda. 

Sto je najzdravije za piło ? Bez cesa nemo- 
źemo ziviti ? Cemu se ugiblje besan pas ? Sto pije 
umeren ćovek ? Zoyite yodu , da stanę. GdS ima 
ribah ? Cim se gasi żedja ? 

49. Vojvoda slezki, od vojvode bukoyinskoga, k voj- 
vodi Stajerskomu, poznajem vojvodu serbskoga. 
O vojvodo kranjski ! Sto se pripoveda o voj- 
vodi koruskom? Pojti ću s vojvodom solno- 
gradskim. 

Po primeru : vojvoda sklanjaju se i druga 
imena muzkoga spola, izlazeća na a, n. p. vladika r 
poglayica, staresina, sługa, peroyodja, koloyodja r 
knjigoreza. 

Sklanja li se rec vojvoda posve onako , kao sto se 
sklanja reć £ena? Vojvoda ima i u visebroju kao Bena. Skla- 
njajte sada nSkoliko mużkih samostavnikah , koji se sver- 
suju na o. 

Mi govorimo ovako: nas sługa, serbski vladika, hajerski 
rojvoda, - a ne nasa, - serbska, - stajerska. — Usuprot 
pako velimo: nase sluge, serbske vladike, stajerske voj- 
vode. 

Iz tih primerah vidite , da se mużka imena na as u 
jednobroju sklanjaju s muzkim pridavnikom i zaimenom, a a 
visebroju sa żeńskim. 

Draga slovnicka Sitanka. 16 



242 

50. Dobro se veli : devojakah, krusakah, gusakah, 
patakah, igalah, sestarah i t. d. 

Kako imaju te r&ci u pervom padeżu jednobroja? Je 
li u tih rScih nSśto umetnuto u drugom padezu viśebroja 
medju poslednje dv5 suglasnice? 

Ona imena żenskoga spola, koja u pervom pa- 
dezu jednobroja imadu pred a po dva iii po tri 
syglasnika , umetju u drygom padezu viśebroja 
medju dya poslednja glasnik a. 

Kako će dakle imati u drugom padeżu visebroja ova 
imena: merkva, rotkva, cerkva, bukva, tikva, motka, smotka? 
Ako koren izlazi na zd, st, iii koj drugi suglasnik, pred 
kojim je muklo r , onda se nista neumetje ; n. p. zvezdai 
ziezdah ; cesla, cestah; kerpa, kerpah. 

e. S k 1 o n i t b a III. 

51. Kost je tyerda. Iz kosti se praye naperstnjaci. 
Tokar daje kosti lastinu. Tokar struźe kost. 
Slonoya kosti, alaj si lepa ! U kosti ima mozga. 
Eostju se gladi papir. 

Promenite te stavke u viśebroj. Sastavite sklonitbu 
toga imena u jednobroju i u yisebroju. 
I.kost, 2. kost*, 3. kost*, 4. kost, 5. kosti! 6. kost*, 7. kostjw, 
kost*, kost**A, kost*m, tost*, kost*, kost*'A, kostmt. 

Kojega je spola rec kost? Na kakoyo se pisme 
sversuje ? Koji su padezi jednaki u jednobroju i u 
yisebroju ? 

Po primeru kost sklanjaju se sva imena żen- 
skoga spola , koja se syersuju u peryom padezu 
jednobroja syglasnikom. 

Eażite nSkoliko takoyih imenah żenskoga spola. 



243 

52. Sedmi pade.i jednobroja izlazi na i iii ju\ **» 
se veli: zapored* iii zapored^ ; smert» .li 

smert;'«. . , 

Sada sklaajajte nekoliko imedju ovih imenah : c* 
l,erv, izpoved, celjad, jarad, ćast, slast, mast, pest. 
53 Reci: m««" itó- sklanjaju se u ostalih padezih 
oyako. Pośle t u reci mfl<*, a pośle c u reci 
*« mętni er, pa onda sklanjaj tó( po sklo- 
njenju II., a kći po sklonjenju III. 
Odgovorite mi na sledeća pitanja recju: kii. 
Tk„ slusa mater? Od koga je mati dobua eest.tka? 
Komu je mati kupiła opravu? Koga opommje mat,? Zov,te 
tóer, da se vrati. O kom govori mati? S kim se setje mat,? 
SklaBJajte joś ree: ««*. - U toj reci ,e ** P *de, 
jednak s pervim. 

d. Dvobroj. 

54. Oni predmeti, koji se u naravi nalaze parovno 
ii na dvoje, imadu dvobroj. 

Na nasem telu nalaze se parovno: oci,uśi, pfersi, pleci, 
00g e, ruke, boci. Takove reci imadu dvobroj. 
Koji su padeźi jednaki u dvobroju ? 

55. Za dvobroj imamo tri sHonitle ; jednu za 
imena muzkoga i srSdnjega spola, a dve za 
imena zenskoga spola. 

56. Evo primera za 1. sHoniibu: 

1. 4. 5. pad. boka 

2. 6, „ hokuh 

3. 7. „ hocima. 

Mało koja rec perve sklonitbe ima sve pade*e, a oso- 
bito im manjka drugi i śesti padeź. # 



244 

57, Ruke peru lice. Marija gledase ranę rukuh Isu- 
sovih.' Rukama mladića nesmije manjkati posła. 
Savio ruke pod pazuhe. Ruke moje , radite ! 
Na rukuh nosim zlatno perstenje. Rukama da- 
jem milostinju. 

Sastavite po tom sklonjenju reći: ruke, i onda ćete 
imati primSr drugoga sklonjenja. Po tom primeru sklanja so 
jos reo : noga. 

58. Za tretju sklonitbu budi oraj primer: 

1. 4. 5. pad. oci 

2. 6. „ ożijuh 

3. 7. „ oeima. 

Po tom primeru sklanjaju se jos ove rSci : usi, persi, 
pleći, usłi, vedji. 



Drugi dio. 



Pridaynik. 

a. Sklanjanje pridaynikah. 

59. Konj je yisok , kakov może biti jos ? Voda biva stn- 
dena, a kakova jos ? Dervo je tverdo, a kakovo jos ? — 
Każite nSkoliko stvarih, koje su mekane, tyerde, kerhke, 
prozirne. Kakov mora biti ucenik u ućioni, u cerkvi> 
na ulici ? Kakov nesmije biti ? 
ReSi, koje nam pokazuju, kakove su osobę ił 

styari , zovu se pridamici , i pridaju se k samo- 

staynikom. 

Pridavniei se dele na dvoje : jedni naznacuju 

hakovo je sto, a drugi cije je sto. Ovi se drugi dele 

opet na dvoje , jer naznacuju , da je sto iii jedne 

osobę iii cele yersti ljudih: pern izlaze na ov, in^ 

drugi na skt. 

U koju verst spadaju o vi pridavnici : velika góra, jasna 

sunce, visoki verh; a u koju spadaju o vi : susedova kuca, 

Katina preslica, biskupski grad? 

Napisite nSkoliko pridavnikah, koji znaće,£a£ovo je Sto 

a opet nSkoliko, koji znace, cije je §to. 

Mogu li reći : studena led , studeno voda ? Kako se 

mora reći ? Kojega je spola i broją led, voda, i u kojem je 

padezu student, studena, studeno? 

Pridaynik se mora blagati sa samostaynikom^ 
na koj spada, u społu, broju i padezu. 



246 

60. Dohar mladić zasluzuje hyalu. Dohri mladić 
donese mi yode. Ćestitu pastiru veruje gospo- 
dar. Ćestitomu pastiru izginu nekoliko ovacah. 
U lepu cyetu sakriya se osa. U lepom cyetu 
Badjoh mrayih. 

Pridavnici se dele na izvestne i neizvestne. Iz- 
yestni se syersuju u perkom padezu muzkoga spola 
na 2, a neizyestni na suglasnik. 

Zdrav-a-o ; lep-a-o ; źut-a-o ; — zdravi-a-o ; lSpi-a-o ; 
źuti-a-o. — Koji su tu izv£stni, a koji neizvgstni pridavnici. 

61. Zdrav sin, zdrava kći, zdraro d&te. 

Sto je tu samostavnik, a sto je pridavnik? kakov je 
spol i brój. 

Zdrav sin i zdrava kći zabvalni su roditeljem. 
Blago roditeljem zdrava sina i zdrcme kćeri. Rodi- 
telji cestitaju zdravu sinu i zdraroj kćeri. Roditelji 
blagosivaju zdrava sina i zdravu kćer. Zdrav sine 
i zdrava kćeri, neostavite starih roditeljah. O zdravu 
sinu i o zdravoj kćeri rado govore roditelji. Zdra- 
vim sinom i zdradom kćerju pomoźeno je roditeljem. 

Pitajte se sada ovimi pitanji : Kakov sin je zahvalan 
svojim roditeljem? — kakova, kakoyu, kakova, kakov, o 
kakovu, kakoyim ? Kakova kći je zahvalna svojim rodite- 
ljem ? — kakove, kakoyoj, kakovu, kakova, o kakoyoj, 
kakovom ? 

Promenite one stayke u visebroj. 



Z dra vi 


sinoyi 


— zdrave 


kćeri. 


Zdrarih 


sinoyah 


— zdrayih 


kćerih. 


Zdrayim 


sinoyom 


' — zd ravim 


keerim 


Zdraye 


sinove 


— zdraye 


kćeri. 


Zdravi 


sinovi 


— zdraye 


kćeri. 


zdrayih 


sinovih 


— zdrayih 


kćerih 


Zdrayimi 


sinovi 


— zdrayimi 


kćermi. 



247 

Zdravo dęte slu§a roditelje. Roditelji zdrava 
deteta imaju radost. Roditelji kupise opravu zdratsu 
dStetu. Roditelji §alju u ućionu zdravo d&te. Zdriwo 
dęte, ti si radost roditeljah ! Na zdravu dStetu l&po 
stoję opravice. Zdravim dStetom pomoźeno je rodi- 
teljein. 

Promenite to u viśebroj. Sastavite si obrażać, kako se 
eklanja pridavnik zdrav, zdrava, zdravo. 

Dobar hrast ima źira. Vidim dobar hrast, a 
na njem mnogo źira. Dobar sin ljubi roditelje. Ro- 
ditelji ljube dobra sina. 

Uz żivuće samostaynike imaju pridavnici cetverti padei 
jednobroja muzkoga spola jednak s drugim ; uz neżivuće 
pako jednak je ćetverti padeż s pervim. 

Po primeru zdrav-a-o sklanjaju se svi neiz- 
testni pridavnici , koji se syersuju u peryom pa- 
deźu u muzkom społu na tyerdi suglasnik. 

Po kojem ćete dakle primeru sklanjati ove priday- 
oike : cern- a-o, tverd-a.-o, mekan-SL-O, modar-Sk-o ? 

Sada sraynite sklanjanje neizvestnoga pridavnika 
zdrav-a-o sa sklanjanjem mużkih i sjSdnjih samostavnikah 
s t verdim okonćanjem, i sa sklanjanjem żenskih samosta?- 
mkah na a. Da li se nesklanja zdrav kao jeleń; zdrava kao 
ima ; zdravo kao seló ? Razlika je samo u tom , sto je u 
pridavnikah peti padei jednak s pervim ; zatim sto muzki i 
srednji pridavnici sedmi padez imaju na im a ne na oro, i 
sto źenski pridavnici u tretjem i testom padezu imaju oj, a 
ne i. — U visebrojniku pako ova je razlika: pridavnioi 
imaju drugi i sesti padeź na ih ; tretji na im. 

62. Neizyestni pridaynici , koji se syersuju u p£r- 
vom padeźu jednobroja u muzkom społu na 
mekan suglasnik, sklanjaju se takodjer gotoyo 
posye kao samostaynici, U muzkom społu skla- 



248 

njaju se kao muzki samostavnici s mekanim 
okoncanjem ; u źenskom społu kao zenski sa- 
mostavnici na a ; u srednjem społu kao srednji 
STmostarnici na e. Razlikuju se ipak od skla- 
njanja samostavnikah u onih istih parlezih, koje 
smo yeć naveli kod neizyestnih pridaynikah s 
tyerdim okoncanjem. 
Koji su to padezi ? kako izlaze kod samostavnikab f 

a kako kod neizy&stnih pridaynikah ? 

Uzmite sada pridavnik : vruc , vruća, vruće. 

Muzki spol sklanjajte po primeru kralj iii noz; 

zenski po primeru zena, a srednji po primeru polje. 

Pazite na one padeze , koje smo mało prije spo- 

menuli. 

Jednobr. 1 



5 pad. 


vruć yruća vruće 


2 , 


yruća yrućć vruóa 


3 „ 


YTUĆU YTUÓOJ Vm6u 


4 » 


Yruća (ć) vru.ću yruće 


5 „ 


vrućw vru<Sfl/ yrućw 


7 , 


vru6im YTuóom yrućim. 


vruć-a-e 


? kako se sversuje u peryom 



padezu jedno brój a ? 

Po primeru vruć-a-e sklanjaju se svi neizyestni 
pridavnici sa mekanim okoncanjem. 
63. Tko dobro naski znade, goyori ovako : Od An- 

tuaoya brata; Iyanoyu sinu ; o kraljevu źezlu : 

na koyacevu yertu. Zatim: od Katina płatna.; 

na Miltcinu yretenu ; na Tadijinu dorata : sa 

sługi na sesira. 

Kakovo je i me : Antunov , Ivanóv, Katin, Tadijin? Od 
kakoyih imenah dolaze ti pridaynici ? Kako ee zovu samo- 
stavnici ; od kojih dolaze ti pridavnici ? A kakovo je ime: 



249 

kovacev, kraljev, slugin? Kako se zovu samostavnici, od kojih 
dolaze ti pridavnici? 

Po priineru neizyestnih pridaynikah śkłanjąju 
se oni pridaynici, koji su postali iz vlastitih i ob- 
ćenitih imenah tyorkom ov, ova, ovo iii ev, eva^ 
evo, i tTorkom in-a-o. 

Naćinite timi tvorkami pridavnike iz ovih imenah : 
Petar, Kraljević, Ludmiła, Vojsava, Andrija ; krojąc, pisar, 
vojvoda. — Kako ćete sklanjati te pridavnike? 

64. Zdram sin , zdrava kći , zdravo dęte. Bozji 
blagosloy, bozja milost, bozje miloserdje. 
Kako se sversuju neizvestni pridavnici u pervom pa- 

dezu jednobroja u muzkom społu? Da li se tako sverśuju 
i dva ovde" navedena pridavnika? Jesu li to dakle neiz- 
ySstni pridavnici ? 

Izyestni pridaynici syersuju se u peryom pa- 
deżu jednobroja u muzkom społu na i, u źenskom 
na «, u srednjem na o iii e. 

Ucinite ove neizvestne pridavnike izvestnimi : vredan, 
tuzan, len, źut, velik, źedan. 

65. Zdravi mladić nosi kosaru. Lice zdravoga 
mladića lepo se ceryeni. Zdravomu mladiću 
upertise breme. Zdravoga niladića dadose na 
zanat. Zdram mladiću! dobro mi dosao. O zdra- 
vom mladiću lepo goyore. Sa zdramm mladi- 
ćem idem na senokosu. 

Uzmite mesto zdravi mladić po svih stavcih zdravo 
deU. Pazite samo, kojega je spola ime dęte. 

Zdrava żena ; zdrave zene ; zdravoj żeni ; 
zdravu zenu ; zdrava źeno ; o zdravoj żeni ; zdra- 
vom żenom. 

Kakovo je ime zdravi-a-o? Kako se sklanja u muzkom 
społu? — Kako se sklanja u zenskom społu? Jesmo Ii 



250 

tako sklanjali i neizv£stne pridavnike? Jesmo; razTTka je 
samo u naglasku; ovd£ bo je dug naglasak. — Kako se 
sklanja u srednjem społu? U ćem se razlikuje srfcdnji spol 
od muzkoga? 

U msebrcju sklanjaju se izvestni pridarnici kao neiz- 
v8stni ; razlika je samo u naglasku. 

Sastavite sada obrażać sklanjanja izvestnoga priday- 
nika zdravi-a-o. 

Po primeru zdravi~a-o sklanjaju se sti izvestni 
pridavnici, koji se sversuju u perrom padezu jedno- 
broja u muzkom społu na f, u zenskom na «, u 
srednjem na o. 

Sklanjajte : tverdi-a-o ; sladki-a-o ; mekani-a-o ; veli- 
ki a-o. 

U ćem se razlikuje sklanjanje izvestnih pridavnikah od 
sklanjanja neizvSstttiŁ pridavnikah? 

66. Izvestni pridavnici ; koji se sversuju u sred- 
njem społu na e, sklanjaju se kao i oni , koji 
se sversuju na o , samo sto se u muzkom i 
srednjem społu mało razlikuju, i to u tri pa- 
deza : u drugora padezu naime okancaju se na 
ega, u tretjem na emu, u sestom na em. 
Sklanjajte : danasnji-a-e ; riWji-a-e ; vucji-a-e ; gove- 

dji-a-e ; pticji-a-e. 

67. Pridavnik vas iii sav } sva, tvt sklanja se onako, kao sto 
se sklanjaju izvSstni pridavnici, koji se u srednjem 
społu sversuju na e. 

Sastavite sami obrażać. 

b. Stupnjeranje pridavnikah, 

6S Vladko je pozorni. Josip je pozorniji. Dane je 
naj pozorni ji. 



251 

Pridavnici imaju tri stupnja. Drugi se stupanj 
pravi, ?ko se perromu stupnju izvestnoga inuzkoga 
pridamika doda ji, «, e ; n. p. ialostnt-ji, pleme- 
niti-ji , zdram-ji. — Tretji stupanj pravi se tako, 
da se pred drugi stupanj mętne sloyka naj ; n. p« 
najzalostniji, najplemenitiji, najzdraviji. 

Ovi pridavnici odbacuju najprije nastavak muzkoga 
spola i, pak onda primaju: ji, ja, je : 

1. Koji se sversuju na gerleno i zyiźdajuće slovo. 
Sto je dakle tvorka drugoga stupnja? Ćemu se pri- 

daje ta tvorka ? Koliko spolovah ima drugi stupanj i tretji 
stupanj ? 

Kako će dakle imati u drugom stupnju : drag , dug, 
gluh, suh; jak, młak; berz. 

Na kakove se suglasnike sversuju ti pridavnici? Kakov 
im se nastavak ima dodati? Śto pako biva s gerlenimi i 
zviżdajućimi suglasnici , kada im se dodaje nastavak ,;* ? 
Hoće li dakle drag imati drag-ji, iii drugaóije ? 

Jos si zapamtite ovo. Kada se nastayak j dodaje redi, 
koja izlazi na mekano slovo, onda se może taj j izpustiti; 
dakle raSsto vruć-ji może se reći vrući. 

2. JednosloYĆani, koji se sverśuju na d i t. 

Kako će dakle imati: mlad, tverd; ljut, żut ? — a 
kako, cverst, gust, tust? 

Hoće li u recih: cverst, gust, tust ostati nepromgnjena 
suglasica *? Sto postaje iz tyerde suglasice t, ako joj se 
doda;? a śto biva sa zviżdajućim s, ako mu se doda me- 
kani nastayak tj? 

3. Tyorka j dodaje se sama 4. onim pridavni- 
kom, koji u drugom stupnju odbacuju zadnju slovku. 
Zadnju slovku pako većinom odbacuju oni pridar- 
nici, koji se sversuju na ak, ek, ok, n. p. tan-ak, 
krep-ak. slad-ak, krat-ak, uz-ak; dal-ek \ dub-okj 
vis-ok, sir-ok, zest-ok. 



252 

Kako će imati ti pridavnici u drugom stupnju? 

Kod njih odbacite najprije tvorke ak, eh, oh ? onda 
pazite, na sto se syerśuje ono, Sto je ostało, i tomu dodajte 
nastavak j. Ako je na kraju ostała ustna iii zviźdajuća su- 
glasica, onda pazite, sto s njom biva, kada joj se dodaje j. 

69. Nekoji pridavnici tvore drugi i tretji stupanj 
nepravilno. Dolar ima bolji, naj — . Zao ima 
gorji, naj — . Yelik ima veći, naj—. Malen ima 
manji, naj — . 

Traźite izpustjene pridavnike u slSdećih stavcih , i 
metnite ih u tretji stupanj : 

Zagreb je — grad u Hervatskoj. Sion je — 
sivotinja na kopnu. Konj ? vol, krava i ovca jesu — 
domaće ziyotinje. Covek je — stvor bozji. 

Sada nadjite prikladne samostavnike : 

— je dobar, — je bolji, — je najbolji, — je 
duboka, — je dublja, — je najdublje, — je bel, 
— je beliji, — je najbeliji, — je mogućan, — je 
mogućniji, — je naj mogućniji. 






Tretji dio. 



Brój nici. 

a. V e r s t i b r o j n i k a b. 

70. Ime może biti u jednobroju iii u visebroju. 
Kacia kaźem kuca, onda mislim na jednu kucu; 
ali kada kazem kuce, onda mogu misliti iii na 
vise iii na manje kucali , iii na sve kuce u 
mestu. Zato imamo brojnike , da njimi tocno 
naznacimo, koliko je strarib. 

V 

Covek ima pet ćutilab. Vol ima cetiri nogę, a 
na svakoj nogi po dva papka. U godini ima dva- 
naest mesecih iii petdeset i dva tjedna. Isus ręce : 
Mnogo je zvanib, ali je mało izabranih ! Nekoliko 
ucenikab nepazi , i to: pervi u drugoj i tretji u 
petoj klupi. Svi morate slusati : nitko nesmije biti 
nepokoran. 

Nadjite u tih stavcih reci, koje naznacuju brój osobah 
iii stvarih. Koje se izmedju njih mogu napisati brojkami? 
Koje nenaznacuju tocno broi stvarih? 

Brojnik jedan-a-o slaze> se sa svojim samostav- 
| nikom kao pridavnik. Dva, tri, ćetiri stoję sa svo- 
jimi samostavnici i pridavnici uvek u peryom pa- 
i dezu drobroja. Uz ostale brojnike, pocam od pet, 
i stoji samostavnik uvek a drugom padezu yisebroja. 
| Ako pako uz veće brojeye, od dyadeset, dodje jedan, 
! dva, tri, cetiri, onda se pazi u slaganju samo na 



254 

te jedinke. N» p. jedan covek, jedna ręka, jedno 
dervo ; dya brata, dye ruke ; tri berda ; cetiri grada \ 
dya dobra coyeka, tri mlada pastira, cetiri hrabra 
yojnika ; pet, sest, sto, hiljadu jabukah ; dvadeset 
i dya junaka, dyadeset i cetiri sata. 
71* Koliko urah ima dan? . . . minutah ura ? tje- 

dan danah ? — Brojnici , kojimi odgoyaramo 

na pitanje : koliko, zovu se : glavni brojnici. 

Recite , koliko djakah sedi u pervoj klupi ? Koliko 
urah ostajemo u ućioni? Koje su r&5i u vaśem odgovoru 
glavni brojnici ? Napiśite u sledeće stavke primerne glayne 
brojnike : 

Hyat ima — cipeljah. Forint ima — noyeićah. 
Covek ima — dusu. Svet se deli na — stranah i t. d. 

72. Sećanj je pervi mesec u godini. Koj djak sedi 
drugi u tretjoj klupi? Car Austrijski , Ferdi- 
nand Perm-, naziyase se kao ugarski i ceski 
kralj Ferdinandom Petim. 

Kaźite, koj je mesec u godini secanj — veljaca — 
listopad, — prosinao ? Koj je dan u sedmici nedsija, uto- 
rak, pętak i t. d. U kojoj klupi sedi ućenik N. N. ? 

Na pitanje koj-a-e odgoyara se brojnikom 
rednim. Redni brojnik pokazuje , u kojem redu 
slede osobę iii styari. 

73. Jos ima mnożnik brojnikah, koji odgoyaraju na 
pitanje kolikostrnk? zatim prislomih brojnikah, 
koji odgoyaraju na pitanje koliko putah? i t, d. 
Imenujte redom mnożne i prislovne brojnike. 

b. Sklanjanje brojnikah. 

74. Brojnik : jedan , jedna , jedno sklanja se kao 

izyestan pridaynik u jednobroju i u yisebroju. 



255 

Kako će imati u cetvertom padeźu jednobroja u muz- 
kom społu? Kada se veli jedan, a kada jednoga? Je li 
dobro rećeno : daj mi jednoga sesira. 

Nećudimo se , sto brojnik jedan ima i viśebroj. Ima 
strarih , kojih imena dolaze samo u viSebroju , a ipak se 
moraju smatrati kao jedna stvar, n. p. śkare, diple, gusle. 
gaće, orgule. S takovimi imeni slafce se pridavnik i brojnik 
i u broju. Zato velimo : jedne gusle, jedne skare, u jednib 
gaćafc. 

75. Obadva brata ostadose na bojnom polju. Mi smo 

deca od dva brata. Blago bratu uz dve sestre. 

Moras proći preko tri berda. Sa cetiri konja 

uraditi ces dva puta vise nego sa dra. 

Dva, dve i oba iii ohadva, o&^ili obadró, zatim 
tri i cetiri mogu se sklanjati kao u dvobroju; ali 
se obicno nesklanjaju , nego ostaju tako neprome- 
njeni, a samostavnik im je uvek u pervom padezu 
dyobroja. 

76. Ucitelj zahman opominjaSe pet ucenikah. O devet 
ucenikah zlo goyore u gradu. Neprijatelj udari 
na nase sa pedeset i pet Łiljadah momakah. 
Pridaj k sto forintih jos sto , pa ces imati 
dye sto. 

Dakle se i ostali brojnici nesklanjaju , nego 
ostaju nepromenjeni u srih padeźih. 

77. Neprijatelj ulovi dvojicu junakab. Tu neima 
posła za trojicu kopacah. Jucer pogubise ćetvo- 
ricu hajdukah. Stotinom glaricah kupusnih na- 
puni mali badanj. Od Ml jadę momakah ostade 
samo petoaest źiyih. 

Mesto glavnih brojnikab : jedan, dva, tri i t. cL, 
sto. dve sto i t. d., uzimaju se samostavni brojnici : 



256 

dvojica, trojica, cetvorica — , słotina — , tisuća. 
Ti brojnici sklanjaju se po primeru II. sklonitbe 

samostavnikah ; a samostaynik , sto s njimi stoji, 
mętne se u drugi padez yisebroja. 

Ucitelj podje sa tri djaka u setnju. Od sto purah neima 
vise nego nekoliko. Vojvoda će uciniti sa sto junakah viśe 
ncgo sa hiljadu strasivicah. 

Metnite mesto g!avnih brojnikah samostavne. 

Jos se uzimaju samostavni brojnici mesto glav- 
nih onda, kada se goyori o srednjem społu, iii za- 
jedoo o muźkom i żenskom iii o sva tri spola ujedno. 
U takoTu slucaju uzimaju se ovi brojnici: dvoje y 
troje, ćetvoro iii cetvero -— desetoro iii desetero, 
jedanaestoro — dvadesetoro — , trideset i dno je i 
troje — sto i petoro — . 

Takovi se samostayni brojnici ne sklanjaju ; a 
samostaynik , na koj spadaju, sledi u drugom pa- 
dezu skupnom iii yisebroja, n. p. dyoje pilićah, 
troje telićah, petoro celjadi, desetoro prasadi. 

Redni brojnici sklanjaju se kao izyestni pri- 
davnici. 

Sklanjajte : pervi meseo, druga godina, tiefcje leto. 

Od sto postaje redni broJDik stoti; od tisntutisući-a-e. 

Mnożni brojnici sklanjaju se kano pridaynicL 

Sklanjajte: dvostruka koza, trostruki list. 

Brojnici kdkvoćć : jedin , a , o , dyoj , trój. 
cetver, peter i t. d. sklanjaju se kano i pridaynici. 

Sklanjajte: dvoje sukno, dvoje bisage. 

PrisIovni brojnici , na pitanje : koliko putah, 
nesklanjaju se nikako, i oyakovi jesu: jedan put iii 
krat, dvaput, dyakrat, triput i t. d. 



Ćetverti di o. 



Zaimena. 

78. Ja sam mai, ti si relik. Iz mene i iz fe&ć biti 
će prah. Meni i tebi mio je żiyot. ife#ć i tebe 
może snaći nevolja. U meni i u tebi vlada ne- 
umerla dusa. Sa mnom, i s tobom rado se igrają 
djaci. — Mi smo zdravi, vi ste bolestni. U nas 
i u vtE« ima dosta yoca. Nam i vam treba ar- 
tije (papira). Nas i vas snadje neyolja. O nas 
i o vas dobro govore. Tko żeli biti s nami, 
neće poci s vami. 

Reci : ja, ti, on-a-o ; mi, vi oni~e-a , stoję 
mesto osobnih imenah, i zato se zovu osobna zai- 
mena, 

Pitajte se obicnimi pitanji za sve padeźe jednobroja i 
visebroja osobnih zaimenah ja, ti, i sastavite si sami obra- 
żać sklonjenja. 

79- Josip i Mara su cestiti. On rado posłuje, ona 
takodjer; njega se neprima herdja, a ni njć ; 
njemu ide sve za rukom, a i vjoj \ njega ljudi 
hvale, a i nju ; na w/ćwz je sve cisto, a i na 
njoj; s 7?;Vm i s njom svatko obći. 
Janko i Petar su posteni ljudi ; oni su u d^bru 
glasu; njih se nitko neplasi; njim syatko pomaże; 

Draga sloynicka citanka. 17 



258 

njc sve brali; na njih neima niśta ruzna; s njimi 
je dobro drugo vati. 

Mesto kojih iraenah stoję u tih stavcih zaimena: on, 
cna? Trażite padeze. 

Izmedju sve dece dopada se otcu najbolje nje- 
^ovo modrooko devojce : ono je tiho ; njega se pri- 
ma sraka opomena ; njemu godi posao ; njega sva- 
tko hvali ; u njem će se roditelji nauziyati radosti ; 
s njim idu u cerkvu. 

Nasa deca su postena; ona rado hode u 
eerkvu . . . 

Mesto kojih imenah stoję u tih stavcih zaimena ono, 
ona? Sastavite si obraza^ sklonjenja zaimena: on, ona, ono. 

Boji se sebe i svoje sene. Radi sebi. Zataji 
sama sebe. U sebi trazi utehu. Dęte nemoze sobom 
Tladatl. 

K osób nim zaimenom broji se i powatno zai- 
me: sebe, koje neima pervoga padeźa; a visebroj 
mu je jednak s jednobrojem. 

Ja te zovem, a ti me necujes ; — ona ga pita 
a on je neslusa ; — ti si mi nesto kazao , da im 
izrueim ; ali sam ja sve to zaboravio i nesetjam se 
vise nićega; — ja ti relim, da će biti snega ; — 
prmozi si sam. 

Zaimena: ja, ti, on-a-o, sebe, imaju u nekojih 
padezih i kratji oblik : 

Jednobr. 1. i 4. pad.: me, te, se, ga, je, jtu 
3. „ : mi, ti, si, mu, joj. 

Yisebr, 2. i 4. „ : ih. 
3. „ : im. 



259 

Dulji oblfk stoji onda, kacia su recena zaiinena 
na pocetku iii sama o sebi, n. p. koga ste videliV 
tebe^ njega, nju. Tebe sn pozyali na ob£d. Meni je 
pało na um. — Zatim se uzima dulji oblik spred~ 
lozi, n. p. u mene, u tebe, u nje ima noracah. 
Dodji k meni danas na ob&d , a ja ću sutra k tefo* 
na veceru. 

S predlozi gororimo ovako : Nejdi ti pred 
mene iii preda me , pa neću ni ja pred tebe iii 
preda te. Gledaj pred sebe iii preda se. — U sed- 
mom padezu velimo orako : s menom iii sa mnom ; 
pred menom iii preda mnom : pod menom iii poda 
mnom, 

80. Tko uci niarljivo ? Ovaj, onaj, taj ucenik ; ova y 
ona, ta derojeica ; ovo, ono, to dęte. Cija (koga 
izmedju vas) je ta knjiga? ()voga, onoga, toga 
ucenika ; ove, one, te devojciee ; ovoga, ovoga 7 
toga deteta. Komu patri ova knjiga ? Ovomu, 
onomu, tomu uceniku ; ovoj, onoj, toj devojćici ; 
ovomu, onomu, tomu detetu. Koga je pohvali© 
gospodin żupnik ? Ovoga 9 onoga, toga ucenika ; 
ovu, onu, tu derojćicu ; gvo, ono, to dęte. O kom 
smo govorili? O otom, onom, tom uceniku; o 
ovoj, onoj, toj deYojcici ; o ovom, onom, tom 
detetu. S kim jeisao V*ladislav u §kolu ? Sowm, 
s onrm, s tim ućenikom ; s ovom, s onom, s tom 
derojcicom ; s ovim, s onim, s tim dStetom. — 
Sto se radi? Ćesa se treba bojati ? Ćemusedi- 
yiś ? Sto govoris ? O dem misliS ? Ćim se hraniS ? 

17* 



260 

Tko, śto, hakov-a~o, koj-a~e , ćiji-a-e, jesu 
vpitna zaimena ; oraj, ova, oto ; taj, ta } to ; onaj, 
ona, ono ; takov, takova, takovo, jesu pokaźna zai- 
mena. — Tko uzima se za osobu ; śto za strar. 

Sastavite obrażać skłon jeuja pokaznih zaimenah: ovaj, 
onaj, taj, isti. Da li se sklanjaju ta zaimena kao izvestni 
pridavmci ? 

Upitno zaime: kakov-a~o, i pokaźna zaimena: 
ovakov, takov, onakov, sklanjaju se po primeru 
neizvestnih pridavnikah. — Sastarite obrażać. 

Kako se sklanja upitno zaime : (ko i sYo? 

81. Hvala Bogu, koj je sye dao. Ja najboije znam, 
koj sam terpio i Ti , ó Boże, koj sve znas i 
yidis. Śto tko ćeka, to idoćeka. Tko je marljir, 
dobro mu je. Sto tko dela, pred njeg pada. 
Zna onaj, koj vedri i oblaci. Zrak, kojim di- 
ses; sunce, koje te grije; voda, koju pijes, — 
to su sve daron bożji. 

Bog , koj r.as je styorio, brine se takodjer za 
nas; on uzderźaje sve stvari, koje su na nebu i na 
zemlji. Yerst zeljeza, iz koje se prave pera, zoyemo 
ocelom. Ruda, iz koje se dobija źeljezo. mora se 
razdrobiti. Yapiio, kojim se beli, mora se prije ga- 
siti Ljudi, koji druge ogovaraju , neimaju dobra 
serca. Tko se Boga neboji, łjudih se nestidi. Śto 
oko vidi, to serdce pożeli. Komu odpustite grehe, 
bit će mu odpusteni ; komu zaderźite, bit će mu 
zaderzani. Tko zna bolje, rodilo mu polje. 

Kakova su zaimena : tko, śto, koj ? Jesu Ii i ovd6 
upitua ? Da li se proteźu na koju drugu reć ? 



261 

Kada se tko, śto, hoj-a-e, odnose iii protezu 
na predidući iii sledeći samos ta vnik , iii na osobno 
i pokaźno za i nie, onda se zoyu odnośna zaimena. 

Śto ćitafi ? Koga trażis ? Ćovek, kojega trażis, leźi na 
postelji. Dati ću tt, śto zeliś. Tko gradi, taj će i sagraditi. 
Tko gradi? 

Kaźite, kakova su to zaimena. 

Kadn se govori o tretjoj osobi, onda se testo uzima 
ito mesto koj-a-e; n. p. ćovek, śto (m. koj) je bio kod me- 
ne. Vino, śto (m. koje) smo ga popili. Setjaś li se onoga 
zeca, śto smo ga videli u polju. 

82. Moj stric, brat mojego, otca, verlo je slićan mo- 
jemu pokojnoinu otcu ; on je Ijubio mojega otca. 
Moj dragi striće! Neyolja me snadje na mojem 
putu. Budite mojim dobroćiniteljem ! — Moji 
su prijatelji siromasni. Vi ste najimućniji izme- 
dju mojih prijateljah. Vi ste pomagali mojim 
prijateljem. Vi ste videli moje prijatelje. Moji 
drazi prijatelji! vi nista neznate o mojih nesgo- 
dah. Ostanite nayek mojimi dobrimi prijatelji. 
Izpunite recmi iz tih stavakah sledeće stavke t 

Moja tetka, sestra moje matere, — mojoj — 
materi ; ona — moju mater. Moja — tetko ! — u 
mojoj uevolji mojom pomocnicom ! — Moje — tetke 
— ; — — izmedju mojih tetah. , — — mojim tet- 
kam , — — moje tetke. Moje — tetke ! — — o 
mojih nesgodah. — — mojimi — tetkami. 

Na yertu sahne moje najlepse stabaJce. Nista 
neinoa iz mojega stabalca. Mojemu je stabalcu cery 
naskodio. Moje je stabaice mraz opurio. Moje sta- 



262 

balce, kako gines! Već* neima ni lista na mojem 
stabalcu. S mojim stabalcem nije bilo mnogo posła. 
— Moja stabalca sahnu, i t. d. 

Nastavite yisebroj. Sastavite obrażać skloujenja zai- 
mena : moj, moja, moje. 

Tako se sklanjaju i zaimena: tx>oj-a-e\ svoj-a-e^ 
naś-a~e ; vaś-a-e. 

Sklanja li se moj-a-e drugacije , nego sto se sklanjaju 
izvestni pridavnici ? 

Zaimena : moj-a-e ; tuoj-a-e ; svoj-a»e ; naś-a-e \ 
vaś-a-e ; njegov-a-o ; njen iii njezin-a-o ; njihov-a-o 7 
pokazuju, sto ima iii poieduje nęka osoba, i zatose 
zovu posedovna zaimena. Sa svojim samostarnikom 
ślazu se u społu, broju i padezu. 

Moj, tvej, svoj, iinaju za 2., 3., 4. i 6. padez jednobroja 
jos skratjen oblik ; izbaceno je naime iz duljega oblika je 
b. p. mogą. tromu, i t. d. Kazite, kako će biti u svih onib. 
padezih. 

SB- Njegor g-ospodar hrani bube. Svilarstyo je sra 
radost vjegova gospodara. Njsgomi gospodaru 
ide svilarstvo za nikom. Njegova gospodarave- 
seli srilarstYO. O njegovu gospodaru lepo go- 
vore. Kjegovim gospodarom mnogo je porno- 
zeno obćini. 
Izpunite sledeće stavke : 

Njegova gospodarici hrani bube. nje~ 

gore gospodarice. Njego^oj gospodarici . Nje- 

goru gospodaricu . O njegoroj gospodarici 

. Njegoyom gospod ar i com — — . 

Njegoyo susedstyo — — njegoya su- 

sMstra. Njegoru susedstru — — . Njegoyo sused- 



263 

5 tvo . O nj?govu sńsećUtm . Njegoyim 

susSdstyom . 

Sravnite sklonjenje zaimena njegov-a-o sa sklonjenjem 
7ieizvfc8tnih pridavnikah ; razlikuju li se, i u ćem ? 

Kao njegov-a-o sklanja se takodjer: njihova-o\ 
njen iii njezin-a-o. 

Je Ii dakle dobro receno: od njezinoga otca; njiho- 
vomu bratu ; o njegovom sinu ? 

M. Ja nosim u ucionu svoj papir , svoju knjigt^ 
svoje pero : i ti si nzeo sa sobom svoj noźić, 8Voju 
oloyku i 8V0je pisankę. Moj papir pustja; troją 
je knjiga podrapana; njegovje nozić* tup. Ja ci- 
tara u svojoj knjigi i pisati ću svojim perom na 
8Vom papiru. Ti pisi po svojem, a ne po mojem 
papiru, svojim, a ne mojim perom; umići u 
8Voju tintaricu, a ne u tudju. On je izgubio svoju 
oloyku; ja ću mu posuditi svoju. 0# je izgubio 
moju oloyku, a ja sam nasao njegom. — Jelena 
ima belu oprayu; wjezina je odeća cista, ylasi 
sujoj lepo pocesljani. Jeleno, tko#je pocesljao 
ylasi? Ja se cesljam sama; pa cesljam i svoga 
maloga brata ; moju najmladju sestrieu ceslja 
naśa majka. — Kamo si ti metnuo svoj sesir, a 
ti opet svoju kapu ? Mi upisnjemo u svoje knji- 
żice svaki racun. Lepo postupajte sa svojimi 
saucenici! Fas/saucenici i vaśe saucenice imati 
ce vas rad, a ljudi će reći •: Nasa se deca dobro 
yladaju; njihovo ponasanje bas nam se dopada. 

Trażite u tih stavcih zaimena osobna, powatna i po* 
sedorna. 



264 

85. Jos ima zaimenak , koja se zovu neopredSljena 
zaimena. Ona su sastayljena iz poznatih vam 
reć zaimenah i drugih cesticah; kao : tkogod, 
f&ogoder ; śtogod, śtogoder; sratko, avaśto ; ne- 
tko, Jieśto ; itko, iśto-, mtko, mśto ; gfóAro/; ni— 
ćiji ; \kakov, mkakov ; ixekakov ; koj mu drago, 
i t. d, 

Ova se zaimena lahko sklanjaju. Sklanjaj za- 
kne, a cesticu pusti nepromenjenu po syih padezih, 
n. p. tkogod, kogagod, konwgod, kogagod, komgod^ 
kżmgod. Iii: syać&fl, svaJcoga; itko, ikopa, i t. d. 

Sklanjajte redom neopredeljena zaimena. 



P e t i d i o. 



Glagolj. 

86. Ucenik eita. Sestra prede. Sneg pada. Zlocfnca 
biju. Brod se ljulja. Otac je odputoyao. Strfc 
će doći. Marljivi ucenik je pohvaljen. Zlocinac 
će biti zatroren. 

Koje reći u tih stavcih naznaćuju, da nSsto biva, i 
kada to biva? 

Reci, koje kazuju, da sto biva i kada to biva, 
zovu se glagolji. 

Ucenik eita. Ucenik je citao. Ucenik će citati. 

Ta naznaćuje glagolj, da neśto biva, i pokazuje vr£- 
me ćina. 

Ako glagolj naznaćuje, da sto sada biva, onda 
je glagolj u sadanjem yrernenu ; ako pako pokazuje, 
da je cin prosao, onda je u proślom yremenu ; ako 
napokon pokazuje, da će nesto istoni biti, onda je 
u budućem yremenu. 

87. Tergoyac prodaje sroju robu. Grospodar pro- 
dide konja. Stepan pisę yerlo marljiyo. Stanka 
izpisa već celu knjiżicu. Milka uvek dobro od- 
goyara. Stańko odgoyori dobro. 

Glagolji se dele na trajuće i minuće. Trajući 
glagoiji jesu oni, koji pokazuju , da ćinjenje dugo 



266 

traje iii da se ponaylja. Poznaju se po tom , Sto 
se njimi może odgovoriti na pitauje : sto radia ? 
Minući pako glagolji jesu oni, koji pokazuju, da se 
cinjenje zacima i dorer§uje jednim mahom. Poznają 
se po tom, sto se njimi nikada nemoźe odgovoriti 
na pitanje : sto ćinis ? 

Evo yam nśkoliko glagoljah : puati, pisem; proda- 
t/ati, prodavam ; skakati, skacem ; poskakivati, poskakujem ; 
skaktati, skaktjem ; odgovarati, odgovaram ; otvarati, otvaram ; 
sediti, sedim ; seckati, sSckam. Podpisati, podpisem; prodaii, 
pro dam; skoćiti, skoćim; odgovoriti % odgovorim ; olvoriti, otYO- 
rim ; sesti, s£dem. 

Koji od tih glagoljah pokazuju , da cinjenje dugo traje 
iii da se ponavlja? koji pako pokazuju, da se cinjenje 
poćima i doverśuje jednim mahom? koji su dakle trajući, a 
koji minući f 

B8. Ja>spavani; ti si na poJju. Ja sparak; ti bijaśe 

na polju. Ja sam spavao ; ti si bio na polju. Ja 

ću sparałi; ti ces biti na polju. — Japrocitam 

svaki dan po nekoliko listoyah. Ja proćitah tri 

knjige. Ja sam proćitao. Ti ceś proćitati. 

Kakov je glagolj spavati, a kakov je proćitati? Spa- 

vałi ima dva proś! a vremena: pervo se zove proślo trajno f 

drugo proslo sastavljcno, Isto tako ima i proćitati dva prosla 

yremena: proślo i proslo sastarljeno. Koja vremena i maju i 

trajući i minući glagolji? koje imudu samo trajući, a koje 

samo minući? 

I trajući i minući glagolji imaju ova yreme- 
na: sadanje, proślo sastavljeno i buduće. Proślo 
trafno imaju samo trajući, a proślo imaju sama. 
minući. 

39. U ucioni sluśamo ucitelja. Ja sam bfo u cerkyi, 
Antun je bolestan ; jucer je bio u ucioni; ja. 



26r 

sam ga nidio. Odmah ce biti deset satih ; onda. 

ćemo ići doma. 

Koje reci pokazuju nesto stanovita iii izv£stna? 

Kada glagolj pokazuje nesto stanorita iii iz- 
Testna, onda je u pokaznom naćinu. 

Koje su reci u onih stavcih u pokaznom naćinu? 

Josipe , budi marJjiy! Jelko, budi iskrena! 
Dęte, budi cestito! Budimo krepostni! Deco, idiie 
doma! Janko, ustani l sedi ! Ustanite svi ! Sedite- 
Ćujmo ! 

Kada se glagoljem zapoveda, opominje, onda je 
glagolj u zaporednom naćinu. 

Koje su rćći u zapovednom naćinu ? 

Ja bih bio veseo, da nisam bolestan. Ti bi ml 
se dopadao, da nisi raztresen. Vid bi bio nadaren, 
da se je bolje ucio. Mi bismo bili vredni kazni T 
da se bacamo kamenjem. — Pisao bih, da bih imao 
pero, iii, da imam pero. Ti bi citala, da ti je knjiga. 
Marko bi racunao, da nebude zaboravio svoje olov- 
ke. Ako budem marljiviji , onda ću dobiti norii 
surku. Ako ugrijan uzpijem studenu rodu, pokvariti 
ću si zdravlje. 

U tih stavcih navadja se svagda, da bi se ćin mogao 
dogoditi, zato se i zove mocni naćin. 

Koliko smo naćinah nabrojili? 

Reci je lasnje, nego ućinilil Obećałi je lasno, 
ali je teżko dati. Vise putah je dobro śutiti. Poće- 
ti, a ne sverśiti, to je toliko, kao da nista nij© 
ucinjeno. 

Rćći : obećati. dati? śutiti, poćeti, sverśiti: te su rS8I u 
rieopredcUenom naćinu. Kaźite neopredSljeni uacin jos od vi§a. 
glagolj ah. 



268 



K nacinom se broji i neopredeljeni naćin. 

Govoreći-a,-e, t. j. onaj, ona, ono, -koj-a-e go- 
yori. Progovorivśi-a~e, t j. onaj, ona, ono, -koj- 
a-e jest progovorio-ila-ilo . Sedeći-a-e, t, j. onaj, 
ona, odo, -koj-a-e sedi. Yidjen-a-o. Primljen-ao. 

Kakove su to reci po svojem oblikti? Pazite, kako se 
okanćaju. Odakle su te reci izvedene. Takove reci zovn se 
dioniei., 

K nacinom spadaju i dionici. Oni se izvode iz 

glagoljan, a po obliku su pridavniei. 

90. Ja vas ucim ; kako me vi zato zoyete ? — Ja 
sam vas ncitelj ; yi ste moji ućenici (a vi ste moje 
ucenice). Sto si ti Josipe ? Sto je Marko N. ? 
Śo je on? Sto je MarieaN.? Sto je ono dęte 
u poslednjoj klupi? — Sto smo mi, koji vas 
ncimo? Jesmo li i mi ucenici ? Sto ste vi decaci 

V V 

u pervoj klupi? Sto su oni u tretjoj klupi? Sto 
su one devojciee i ona deca u zadnjoj klupi? 
Mesto sam, si, je i t. d. veli se takodjer: jesam, jesi 9 
jett; jesmo, jesłe. jesu. 

Slozite osobna saimena sa jesam i t. d. 
u jednobroju u visebroju 



ja 



ti 


on 




ona 




ono 


jesi (si) 


jest (je) 



mi 



vi oni 

one 
ona 

jeste(ste) ! jesu (su). 



jesmo(smo 
naznacuju pervu osobu 
„ drugu „ 

* tretju r 



jesam (sam) 
Zaimena ja i mi 

„ ti i vi 

r on, oni 

„ ona, one 

r ono, ona 

Ova zaimeca nestoje uvek s glagoljem. Kada njih nei- 
ma. onda se pozna osoba iz okoncanja glagolja, n, p. j+ 



269 

tam je per?a osoba, jesi je druga osoba i t. d. Tako je u 
jednobroju i u visebroju: jerbo glagolji imadu jednobroj i 
irisebroj. 

Kada glagolj u kojemgod yremenu po redu 
osobah menjamo, onda ga sprezamo. Sprezajte gla- 
golj jesam u sadanjem vremerm. 

Nisam spreza se kao jesam , ovako : rtisam. 
nist i t. d. 
91. GJagolj jesam ima proślo trajno i proślo vreme. 

Proślo trajno: Jednobr. : bijah bijdse, bijaśe. — Visebr. : bi- 

jasmo, bijaste, bijahu. 
Proślo: Jednobr.: bib, bi, bi. — Viśebr, : bismo, biste, 

biśe. 

Osim toga ima jos proślo sastavljeno vreme. 

Jednobr. .sam iii ja sarn . 

bio, bila, lo [si ti si ! bio, bila, lo; 

'je on-a-o je J 

Vi£ebr. ,smo-ili mi smo j 

bili-e-a jste vi ste > bili-e-a. 

'su oni-e-a au ' 

U oiidućem yremenu ima orako : 

Jednobr.: bit cu-ćes-će. Viśebr. : bit ćemo-ćete-će. — 
Budem-es-e ; bndemo-ete-u: nije buduće vreme pokaznoga 
nacina, nego je buduće vreme pogodbenoga nacina; za to uv£k 
stoji sa rgccom aho iii kada, n. p. ako budem dobar; kada 
bndem veći. 

Zapovedni nacin spreza se oyako: 

Jednobr. : budi ti ; budi iii nęka budę on a-o. 

Visebr.: budimo mi; budite vi; nęka budu oni-e-a. 

Da sam, da si, i t.-d., da sam bio, i t. d., ako budem, 
i t. d. To je sadanje , proslo sastavljeno i buduće \reme 
pogodbenoga nacina. 

Ja bih, ti bi , on bi; mi bismo, vi bisie, oni bi. — Ja 
bih bio i t. d. To je zeljni nactn. 



270 

Neopredeljeni nacin'. biti. Dionik prosli: bivsi-a-e : dio- 
nik buduei ; budući-ae. 

Sastayite sada sve, sto smo rekli o sprezanju glagolja 
Jesam. Taj se glagolj zove pomocni glagolj, jerbo se njim po- 
raażeino u sprezanju drugih glagoljah, n. p. ja sam citao, ti 
si hodao. 

92. Osim glagolja jesarri imamo jos jedan pomocni 
glagolj, naime hoću. 

Svaki će vas pogoditi , kako se taj glagolj spreza u 
sadarijem vrernenu. Je li ne ovako: 

JIoću-es-e; hoć-emo-ete-e. 

Prosiło trajno vreme je ovako: 

ffotjah-aśe -ase •, hotjasmo-SkSte-óhu. 

Proslo pako je ovako: 

Hoteh (hteh iii htedohj , hote (hte iii htede) ; tako je i 
iretja osoba : zatim : hotesmo (htesmo iii htedosmo), hoteate 
(bteste iii htedoste), hoteśe (btese iii bt&dośe). 

Proslo sastayljeno vr&me sastavl.!eno je iz hotio, hotela, 
hctelo ; hoteli-e-a, i iz sam, si, je i t. d. Dakle će biti : ja 
iatn hoilo, ti si hotio, hotela, hotelo i t. d. ; mi smo hoteli i t. d, 

Buduće vreme spreza se ovako : 
Ja ću hoteli, ti ćes-, on-a-o će-', mi ćemo hoteli, vi ćete- 
Oni-e-a će-. lii: hotel ću-ćes-će; ćemo-ćete-će. 

Ako budem hotio , ako budes hotio i t. d. To je buduće 
vreme pogodbenoga nacina. — Ja bih hotio, ti bi hotio i t. d. 
To je zeljni nacin. 

Zapwedni nacin ima za druga i tretju oeobu jedno- 
broja hotej (htej iii htij). U visebfoju pako ima : hotejmo 
(btejmo iii htijmo), hotejte (htfcjte iii htijte), nęka hou 
(btiju). 

Neopredeljeni nacin : hoteli iii hteti. — Dionik sadanji* 
holeći-a-e; prosli: hotio, hotela, hotelo* 

93. S?i ostali glagolji dele se na sest razredah. 
Ovd§ vam valja znati, da je tvorka neopredeljenoga .««- 

Chia : ti\ u. p. da-ti, i-ti. 



27l 

94. Kod sprezanja glagoljab treba Baprije dobro 
znati korenita yremena 9 t. j. ona yremena, i z 
kojih se druga izyode. Glagolji imaju dya takova 
yremena; to je /. sadanje vreme pokaznoga 
nacina; 2. neopredeljeni nacin. 

Tko ova yremena znade i urnę" izyoditi, może lasno 
svako drugo vreme pogoditi. 

Śto je: igram, piśem, pijem, letim, kupujem ; raditi, 
dangubiti, kopati, plesłi, brojiti, tući, seći. 

95. Citaju : citajucY-fl-e? ; kopaju, kopajut-7-tf-ć ; ću- 
ju: cujući-a-e; snuju: snuju/?/- a-e. . 

Sto je: citaju, kopaju, cuju , snuju? Odatle je postao 
dionik sadanjega yremena: citaju«-a-« i t. d. Kako je izveden 
taj dionik ? 

Iz sadanjega yremena pokaznoga nacina izyodi 
se /. dionik sadanjega vremena , i to tako , da se 
tretjoj osobi yisebroja doda tyorka ci, ća, će. 

Dionik sadanjega yremena imaju samo trajući glagolji, 
Izvedite dionik iz oyihglagoljah: tresem, bodem, bijem, 
kujem, molim, Ijnbira. 

Isto se tako izyodi i prelazni nacin sadanjega 
vremena. Tretjoj osobi yisebroja doda se tyorka c 
iii ci; n. p. kopajut' iii kopajuei. Ali se prelazni 
nacin nemenja dalje. 

Kop-am: kop-aj; ox-em : or-i; kup-ujem: kup- 
uj; p-ijem: p-ij; govor-im: govor-i. 

Sto je: kopam , orem , kup h jem , pijem, goyorim. 
Odatle je izveden zapovedni nacin : kopaj, ori i t. u. Kako 
je izyeden? 

Iz sadanjega yremena pokaznoga nacina iz- 
yodi se U. zapovćdni nacin, i to iz peryę osabe 
jednobroja. 






272 

Ako i. osoba ilazi na «wi, onda je zapor. nac. na aj\ 

r> r> r » » em » n » r r *» 

r yj » » » fl^tfW? „ » „ r >? U J* 

k v n *' r ij&Hl n » r> n » ^» 

Izvedite zapwedni nacin iz glagoljah: ćitam, hitam; 
tresem, piśem, vicem; darujem, milujem; bijem, śijem; mo- 
lini, mislim. 

Śto se izvodi iz sadanjega vremena pokaznoga nacina, 
i kako? 
96. Dati : da-h, da ; da-smo, da-ste, da-se. Minuti : 

minu-h , minu ; ininu-smo, minu-ste, minu-se. 

Pomisl-i-ti : pomisli-h , pomisli ; pomisli-smo , 

pomisli-ste , pomisli-se. Osn-ova-ti : osnoyah, 

osnova ; osnova-smo, osnovaste, osnova-se. 

Śto je; da-ti, mi-nu-ti, pomisl-i-ti, osn-ova-ti? Odatle 
je izvedeno proślo weme: da-h, da; da-smo, da-ste, da-se 
it. d. Kako je izvedeno to vreme iz neopredeljenoga nacina? 

Pioślo vreme imaju samo minući glagolji. 

Iz neopredeljenoga nacina izrodi se /. proślo 
vreme minućih glagoljah tako, da se odbaci trorka 
neopredeljenoga ti, pak se dodają nastavci prosloga 
rremena. 

Nastavci prosloga vremena jesu ovi : u perroj 
osobi jednobroja h ; ul. osobi risebroja smo, u 
drugoj słe, a n tretjoj śe. U drugoj i tretjoj osobi 
jednobroja nedodaje se nista, samo se zadnja glasica 
naznaći tezkim naglaskom. 

Na koj razred spadaju glagolji : ću-ti, pi-ti.? Ćemu se 
dodavaju nastavci? Koji su nastavci u prosUm vremenu? 
Kako će dakle imati oni glagolji u proslom vremenu? 

Na koje razrede spadaju o vi glagolji : zoy-nu-ti^ pro-cit-a-ti, 
pofcup-ova-ti? Cemu se tudodavaju nastavci? Śto se odbaci? 



273 

Oairig-ok biti će u pervoj osobi. U drugoj osobi doda 
se korSnu e; ali może li biti ostrig-e, iii će se<j pretvoriti? 
96. Zva-ti, zya-h, zva-se ; zva-sino, zva-ste, zv&-hu. 

Pis-a-ti : pisd-h , pisa-se ; piaa-smo, pisa-ste t 

pisa-hu. 

Ovde" je iz neopredeljenoga nacina izvedeno proslo traj- 
no vr£me : zva-h, pisa-h. Kojiin naćinom ? 

Proslo trajno vreme imaju samo trajući glagolji. 

iz neopredeljenoga nacina izvodi se II. proslo 
trajno yreme trajućih glagoljah. To se vreme izvodi 
oyako. Nastarci toga vremena dodaju se onomu, sto 
ostanę, ako se izbaci ti neopredeljenoga ; nastavci 
pako jesu: za i. osobu jednobroja h, za 2. i za 3. 
osobu śe ; za 1. osobu risebroja smo, za 2. osobu 
ste, za 3. osobu hu. N. p. u glagolju darati, koren 
je dava; ako se tomu korenu dodadu receni nastarci, 
dobit ćemo proslo trajno vreme: davah, davaśe, 
davaśe, dava8mo, davaste, davahu. 

Kako će imati : bac-a-ti, zob-a-ti, mil-ova-ti, voj-eva-ti? 

Kako će imati: bd$-ti, pIS-ti, zrS-ti? Tu si samo za- 
pamtite, da se e pretvara u i, kada za njim dodje j ; dakle 
će bditi ; bdi-jah. 
07. Da-ti: da-vsi, da-vsa, da-vse ; da-ysi, da-vse, 

da-vsa. Yid-e-ti: yide-vsi. Zapit-a-ti: zapita- 

▼Si. Okop-a-ti: okopa-vsi. 

Ovde" je iz neopredeljenoga nacina izveden dionik prosli 
prelazni. Kako je to ucinjeno ? 

Dionik ima jednobroj i visebroj, i tri spola. Sklanja se 
kao sto se sklanjaju izvestni pridavnici, koji izlaze u sred- 
njem społu na e. 

Iz neopredeljenoga nacina izyodi se III. dionik 
prośli prelazni, ako se dodaju ti isti nastayci onomu, 
gto ostanę, kada se odbaci ti. 

Druga slovnicka ćitanka. 1$ 



274 

Kako će imati dionik prośli prelazni ovi glagolji: za- 
pit-a-fti, izcit-a-ti, precen-i-ti, izpi-ti ? 

Kako će imati : dig-nu-ti, razum-§-ti, pomisl-i-ti ? 

Isto se tako izvodi prelazni nacin prośloga vre- 
mena. Njemu je nastaykom v iii vśr\ i to se dalje 
nemenja. 

98. Pra-ti: pra-o(l), pra-la, pra-lo; pra-li, pra-le, 
pra-la. Pit-a-ti : pita-o(l) 7 pita-la, pita-lo ; 
pita-li, pita-le, pita-la. Ljub-i-ti : ljubi-o(l) r 
ljubi-la, ljubi-lo; ljubi-li, Ijubi-le, ljubi-la. 
Óvd6 je izveden diomk prosli srednji. Iz ces a i kako ? 
Iz neopredeljenoga nacina izvodi se IV. dionik 

prośli srednji, ako se dodaj u nastavci onomu. sto 
ostanę, kad se odbaci tvorka ti. Nastayci pako jesu : 
a jednobroju za muźki spol o mesto /, za źenski /a, 
za sr&dnji lo ; u yisebroju za muzki spol ii, za zen. 
le, za sred. la. 

Sto smo rekli za l, kada bi imao stati na końcu ? 

Kako će imati u dioniku proslotn srednjem ovi glagolji t 
i-tf, zna-ti, puk-nu-ti, vid-e-ti, voz-i-ti, diz-a-ti ? 

99. Tres-ti: tres-en, tres-ena, tres-eno; tres-eni, 
tres-ene, tres-ena. Sud-i-ti: sud-jen, -a, -o; -i, 
-e, -a. Pis-a-ti: pisa-n, -a, -o; -i, -e, -a. Pro- 
dav-a-ti: prodava-n 7 -a, -o; -i, -e, -a. 

Ovde je izveden i z neopredeljenoga nacina dionik prośli 
terpni. Kojim nacinom ? 

Iz neopredeljenoga nacina izyodi se V. dionik 
prośli terpni. Kod glagoljah penroga razreda doda 
se korenu : en-a-o ; kod glagoljah III. i IV. razreda 
doda se korenu: jen-a-o; a kod ostalih glagoljah 
doda se onomu, sto je ostało, kada se odbaci ti : n, 
na, no. 



1 



275 



Kako će imati u dioniku proslom terpnom ovi glagolji : 

j izpres-ti, probos-ti, pomes-ti ? — Na koj razred spadaju ? 

Koji su nastavci ? Ćemu se pridaju nastavci? A sto je koren ? 

Sto se sve izvodi iz neopredSljenoga nacina ? Koliko 

, imamo korenitih vremenah ? Sto se izvodi iz pervoga, a Sto 

| iz drugoga? 

i 100. Sva yremena, sto se izvode iz sadanjega vre- 
mena pokaznoga nacina i iz neopredeljenoga 
nacina, zovu se prosta wemena. Osim prostih 
rremenah imamo jos sastavljenih, koja se zato 
tako zovu, jerbo se tvore pomoćju pomoćnih 
glagoljah jesam i hocu. 
1 101. U pokaznom naćinu imamo slSdeća sastayljena 
yremena : 

I. Proślo sastavljeno. Ovo se tvori tako, da se 
glagolj mętne u dionik prośli srednji, i onda mu 
se prida pomocni glagolj jesam iii sam. 

Kako ima u dioniku proslom srSdnjem : kopam, okopam, 
dam? Ako se uzme taj dionik, pa mn se prida pomoćno jesam 
iii sam, onda ćemo dobiti proslo sastavljeno vreme : 

Jednobr. ja jesam I 

,. . . ( kopao-la-lo ; okopao-la-lo ; 

u jesi > 

1 dao-la-lo. 



on-a-o jest 

Viśebr. mi jesmo 
vi jeste 
oni-e-a jesu 



kopali-e-a; okopali-ea } 
dali-e-a. 



Jednobr. ja sam i 

ti si > kopao-la-lo i t d- 

on-a-o je ) 

Visebr. mi smo j 

vi ste > kopali-e-a i t. d. 



oni-e-a su 



18 



270 

Vise putah doclje sam, si, je odzad ; d. p, kopao sam 

II. Buduće vróme. Oto se vreme tyori tako, da 
se glagolj mętne n neopredeljeni naćin, i da mu se 
prida pomocni glagolj hoću, ali prikratjen na ću, 
ćeś, će; ćemo. ćete. će; n. p. 

Jednobr. ja ću j i ću 

ti ces dati dat J ćes 

on-a-o će ) ( će 

iii 

Visebr. mi ćemo I ( ćemo 

vi ćete j dati dat j ćete 

oni-e-a će ) ( će. 

Kada ću, ces, će stoji za neopred&ljenim naeinom, onda 
se obicno izpnstja zadiije i od neopredeljenogn nacina ; 
n. p. dat ću, kopał ću. 

102. Pogodbeni naćin i mocni naćin imaju takodjer 
sastavljena yremena. 

Zapamtite si slSdeća : 

1. Buduće vreme: ako budem-es-e kopao-la-lo; ako bude- 
mo-ete-u kopali-e-a. 

Kako je sastav)jeno to vreme? 

2. Sadanje vreme moćnoga nacina : ja hih, ti W, on-a-o 
bi kopao-la-lo; mi bismo^ vi biste, oni-e a- bi kopali-e-a. 
Kako je to vreme sastavljeno? 

3. Proslo oastavljeno vreme moćnoga nacina : ja bih bic 
kopao ; mi bismo bili kopali. 

Kako je to vrgme sastavljeno ? 

103. Sada znate, kako se vremena izvode. Tko to zna, ne- 
treba nikakovih obrazacah za sprezanje. Da ipak joS 
bolje naućite spregu, evo vam jednoga obrazca. 



277 



A. Trorna słika. 

Pokaźni naein. 

Sadanje wenie. 

ObHk trajući. 

i 2 3 

Jodnobr* kop-am, kop-aś, kop-a, 

tres-em, tres-eś, tres-e, 

vert-im, vert-iś, vert-i. 

Visebr. kopa-mo, kop-ate, kop-aju, 
tres-emo, tres-ete tres-u, 
vert-imo, vert-ite, vert-e. 

Oblik minući. 

1 2 3 

Jednobr. okop-am, okop-as, okop-a, 
potres-em. potres-eś, potres-e, 
zavert-im, zavert-is zavert-i. 

Visebr. okop-amo, okop-ate, okop-aju, 
potres-emo, potres-ete, potres-u, 
zavert-imo, zavert-ite, zavert-e. 

Motrite , kako se okanca koja osoba, da budete mogłi 
razaznati osobu od osobę. — Nalazite 1' osobah, u kojih se 
sva tri glagolja jednako okancaju? 

U sadaDJem vremenu nesprezaju se jednako svi glagolji; 
zato smo uzeli u ovom obrazou tri glagolja. Po primSru kopam 
spiezajn se oni glagolji, koji u pervoj osobi sadanjega vre- 
mena izlaze na am; po primeru tresem oni, koji izlaze na 
em, a po primSru vertim oni, koji izlaze na im. 

Nadjite n citanci nekoliko glagoljab, sprężaj te ih n 
sadaDJem vrenieim. 



278 



Proślo trajno. 

Jednobr. 1. os. kopa-h, Viśebr 1. os. kopa-smo, 

2. i 3. „ kopa-se. 2. „ kopa-ste, 

3. „ kopa-hu. 
Koji glagolji imaju to vreme? 

Proślo. 

Jednobr. i. os. okopa-h, Visebr. 1. os. okopa-smo, 

2. i 3. „ okopa. 2. „ okopa-ste, 

3. „ okopa-se. 
Koji glagolji imaju to vreme? 

Proślo sastavljeno. 

Jednobr. 1. os. ja sam \ 

2. „ ti si i kopao-Ia-lo. 

3. „ on-a-o je' 
Viśebr. 1. os. ml smo 

2. „ vi ste > kopali-e-a. 

3. „ oni-e-a sn' 

iii: 

Jednobr. 1. os. j sam Viśebr. i. os / sroo 

2. n kopao- / si 2. „ kopali j ste 

3. * la-lo 'je 3. „ -e-a. 'su 

Predproślo. 

Jednobr. 1. os. bio sam kopao 

2. „ „ si „ 

3. * n je n 

Yiśebr. 1. os. bili smo kopali 



ste 



n 



3. „ ,, SU „ 



27£ 



Buduće 
Jednobr. i. os. ja ću 



Yiśebr. 



2. * „ ti ćeś 




| kopat! 


3. „ „ on-a-o 


će 


1 


1. os. mi ćemo 




i 


2. „ \i ćete 




kopati 


3. „ oni-e-a će 




1 


iii: 






| ću 


Yiśebr. | ćemo 


kopat i ćeś 




kopat \ ćete 
' će 


f će 





Jednobr. 



Pogodbeni nacin 

Sadanje i proslo sastailjeno vreme ima pogodbeni nacie 
kao i pokaźni, samo sto se u pogodbenom pridaju n£ke 
rSćioe; n. p. da kopam ; da sam kopao. 

Buduće vr£me minućih glagoljah ima oblik sadanjega; 
n. p. ako okopam. Buduće pako trajućih ide ovako: 

Jednobr. ako budem . 

„ budeś kopao-la-lo 

* budę ' 
Yiśebr. ako Tmdemo 

„ budete [ kopali-e-a. 

. budu 



Mocni nacin. 

Sadanje vreme. 

Jednobr. ja bih i ViSebr. mi bismo \ 

ti bi | kopao vi biste j kopaIr 

on-a-o bi -la-lo oni-e-a bi ' " e " a * 



280 



Proślo $astav!jeno. 



Jednobr. ja bih 
ti bi 
on-a-o bi 

Viśebr. mi bismo 
vi biste 
oni-e-a bi 



bio-la-lo { kopao-la-lo 



bili-e-a \ kopali-e-a. 



Zapotedni naćin. 

Jednobr. kopaj ti; kopaj iii nęka kopa on-a-o. 
Visebr. kopajmomi; kopajtevi; nęka kopaju oni-e-a 

Neopredeljeni naćin, 

Sadanje vreme; kopati. 

Prelazni naćin sadanjega vremena: kopajuć. 

Dionik sadanjega wemena: kopajući-a-e; kopajući-O-a. 

Prelazni naćin prosloga vremena: okopav iii okopavsi. 

Dionik prosli prelazni: okopavśi-a-e ; okopavai-e-a> 

Dionik prosli srednji: kopao-la-lo ; kopali-e-a* 

Dionik prosli terpni : kopan-a-0 , kopani-e-a. 



104- B. Terpna slika. 

Nas jezik neima osobitili terpnih glagoljah. Ako 
se ima koj glagolj postariti u terpnu sliku, on da mu 
se sra rremena sastavljaju; sastarljaju se pako na 
dra nacina. 

i. (Hagolj se mętne u dionik prosli terpni i 
dodaje mu se bivam; n. p. ja bivam po yas dan 
traźen: pametan coyek syuda je dobro primljen; 
jucer -sam $io'pozvan na obed. 



281 



2. Giagolju se prida recca se ; d. p. ljudi se 
ve£u za jezik, a yolori za rogove ; dobra se d£oa 
nebiju ; kruh se jede ; zemlja se ore. 

Evo Tam obrazoa gprege u terpnoj slici samo u kratko. 

Pokaźni nacim 

Sadanje vreme. 
Oblik trajući. Oblik minuei. 



Jednobr. bivam \ 
bivas ! 
biva J 


pozivan 
-a-o. 


budem 
bndes 
budę 


! 


pozvan 
-a-o. 


Visebr. bivamoi 
bivate | 


pozfrrani 


bndemo 
bndete 


j 


pozvani 


bivaju ) 


-e-a. 


budn 


! 


-e-a. 




Proślo trajno. 






Je/lnobr. bivah \ 
biTaśeJ 
bivase) 


pozivan 
-a-o. 


Visebr. 


biyasmo \ 

biyaste P"*™* 

bivahn ' " e " a# 




Proślo. 






Jednobr. bih \ 
bi 

bi J 


pozvan 
-a-o. 


Yiśebr. 


bismo 

biste 

bise 


1 pozyani 
( -e-a. 



Proślo sastavljeno. 
bio sam pozivan, — bio sam pozyan, i t. d. 

Predproślo. 

1. bijah pozivan iii pozvan 

2. bio sam bio pozi^an „ 

Bu duce, 

bit <kr pozivan, — bit ću pozvan, i t. d. 



282 



Pogodheni naćin. 

Sadunjt) vreme: da sam pozivan, — da sam pozvan. 

Proslo sastavljeno: da sam bio pozivan, — da sam bio poz?an» 

Buduće: ako budem poziyan, — ako budem pozyan 

Zapovedni naćin. 



edno 


br. budi ti 


i pozivan-a-o 




budi iii 


1 ni 




nęka budę on-a-o 


pozvan-a-o. 


iseb 


r. budimo 


j pozivani-e-a 




budite 


m 




nęka budu 


pozvani-e-a. 



Neopredeljeni naćin. 

Sadanje vreme: bivati poziyan, — biti pozvan. 
Dionik prosli: pozivan-a-o, — pozvan-a-o. 

105. Ima glagoljah, koji po svili nacinih, yremenin, 
brojih i osobałi primajn povratno zaime se. 
Takovi se glagolji zovu powolni. Sprezaju se 
kao i ostali glagolji. 

N. p. veselim se, veselis se, yeseli se; 
Veseljah se, veseljase se; 
ja sam se veselio ; ja ću se veseliti ; 
veseli se; veselit se; veseleći se, i t. d. 

Tako se isto sprezaju: radovati se; setiti se; muciti se; 
Ijutiti se; sramiti se . ♦ Znate 1' ih vi joś viśe ? 

Rekli smo, da se glagolji i u terpnoj slici mogn 
sprezati tako, da im se doda se; zato trSba paziti, sto je u 
terpnoj slici, a sfo je glagolj povratni. 



283 



Sesti di o. 



Prłslov. 

106. Prislon naznacuju tocnije znamenovanje drugin 
re&h i odgovaraju na pitanje : kako, kada, gde 
i t. d. 

Prislovi se dele u vise razredah. 
Prislwi mesta: 

a) na pitanje gde? Ovde, onde, tu, gore, dole, 
doina, na dvoru, ovkraj, onkraj, igde, nigde; 

b) na pitanje kamo? Arno, ovaino, onamo, uprayo, 
kriro, donia, unutar, yan, preko, ikaino*, nikamo, 
kamogod, svakamo ; 

c) na pitanje kudaJ Ovuda, tuda, onuda, ikuda, 
kuda. mu drago, levo, desno, skroz, posred, około; 

d) na pitanje odaklel Odavle, odatle, odanle, 
onozgor, s desna, s leva , sa strane, spreda, odo- 
straga, od drugud, odasvud ; 

e) na pitanje dokle? Dovle , dotlę, donde, do 
gori, «do doli, donekle, doklegod, dokle mu drago. 

107. Prislwi vremeua: 



284 

Na pitanje kada? odgoyaramo: 

a) sada, rayno iii upray sada, oyaj cas, ovaj 
hip, cas prije, casom, odmah, hitro, skoro, za tren; 

— jur ; jurve, yeć, već dayno, jucer^prekjućer, lani, 
preklani, neki dan, onomad, sinoć, licem na boźić; 

— do pódne, do yecer, do jutra, sutra, preksutra, 
godini, na godinu, odsad, odsele; 

b) danas, jutros, veceras, nceas, letos, prolStos, 
jesenas, ziinus ; — danju, noćju, zimi, leti, zorom, 
jutrom, yećerom; 

c) jednoc iii jednom, nekoc, kadgod, kadsto, 
negda, redko ; mało kad, uyek, nayek. 

108. Prislovi kolikoće: 

Na pitanje koliko, koj put? odgoyaramo: 

a) pervo , drugo , tretje , cetyerto , pęto, sesto, 
sedmo, osmo, deyeto, deseto, jedanaesto ; dyadeseto, 
trideseto; stoto, drestoto; tisuće, dyetisuće. Tako 
yelimo, kada redom brojimo ; — 

b) jedanput, dva puta, tri puta, cetir puta, pet 
putah; mesto jedan put veli se takodjer: jednoc iii 
jednom ; 

c) jednostruko, dyostruko, trostruko; dyoyerstno, 
troverstno ; 

d) doyoljno, dosta, obilno, suvise, mało, nesto, 
oyoliko, toliko. 

109. Prislori kakcoće : 

Oyi odgoraraju na pitanje kako? Lepo, pra- 
yilno , marljivo; tako, ovako, onako, syakojako, 
naopako, drugacije iii inaee, vele, yerlo, dapace. 

Napokon su jos prisloyi jecući iii potyerdjujući 
i ni jecući; na perve spada: da, da sto?neg sto? 



285 

dakako, doista, jainacno, na syaki naćin, stanoyito, 
aegurno, bez sumnje ; — na druge pako spada : ne, 
niposto, nikako, na nikakoy nacin, nikada, nigda. 
11 0. Ima prisloyah, koji su pervobiłn?\ t. j. koji se 

netvore iz drugih recih; n. p. sad, jur, ne, da; 

nu ima ih i takoyih, koji se izyode iii sastay- 

ljaju iz drugih recih. 

Tako se nSki izyode iz samostavnika t^orkom sedraoga 
padeza ; n. p jutrom, yecerom, zorom, danju, noćju, krajem, 
stranom. 

Drugi se opet izvode iz pridavnikah tvorkom o ; n. p, 
dobro, zlo, lepo, krasno, mimo, ustmeno, pismeno, glasno, 
tiho 

Neki su pako sastavljeni ; n. p. namah, odmah, prek- 
jućer, jedan-put, dvo-struk. 

Prislovi se nesklanjaju; nu ima ih, koji pri- 
maju stupnje, a to su osobito oni, koji naznaćuju 
kakvoću; n. p. ostro, ostrije, najostrije; fcyerdo, 
tyerdje , najtyerdje ; duboko , dublje , najdublje ; 
tanko, tanje najtanje. 

Kako se tvore tł prisloyi? Ako znate, kako se stup- 
njuju pridavnici, iz kojih su ti prislovi postali, onda ćete 
odmah pogoditi, kako se i prisloyi stupnjuju. 

Pridaynici, koji tvore stupnje nepravilno, tyorit će ih. 
neprayilno i onda, kada iz njih postami prisloyi ; n. p. dobro 
łma: bolje ; najbolje ; mało ima: mane, najmanje. 



286 



S e d mi di o. 



Predlog. 

111. Predlozi se metju pred imena i zaimena i zahte- 
raju razlićite padeze, neki po jedan, a neki i 
po viśe. 

I. Predlozi, koji zahtevaju drugi padeź. 

Bez lnene neima igrę. Sedi blizn sestre! Iz 
Trela tece voda. hpod ternja viri ljubica. Pometi 
smet izpred kuce! Kraj Save podignut je nasip. 
Mnogi rabę mesto gusćih perah zeljezna per a. Na- 
verh tornja sjaje se kriż. U ucionu idemo zaraa 
naukę. Preko Sarę lezi Bosna. Pośle uskersa dolaze 
duhoyi. 

Imenujte redom sye predloge, i reoite, koj padeż za- 
hteyaju. Znate li joś viśe predlogah, koji zahtevaju drugi 
padeż ? 

II. Predlozi, koji zaliteVaju tretji padeź. 

Dodji k meni. Yojska stupa ka Krusercu. Na- 
ród se listom dize proti neprijatelju. Budi uljudan 
prama svakomu coveku. 

Koji predlozi zahtevaju tretji padez? 



287 

III. Predlozi, koji zahtevaju cetverti padeź. 
Na vert ćes doći kroz droriste. Lahko se pliva 

nh vodu, ali teźko uz vodu. 

IV. Predlozi, koji potrebuju śesti padez. 

Pri pojasu sablja oźednela. Po livadi CFetje 
raste. Martinu l£po sbore. Na glavi je lepa kosa. 

V. Predlozi, koji zahtevaju sedmi padez. 
Fred Jankom je bela knjiga. Nad njim bdije 

bożja ruka. Pod njim leźi prostert pokroy. Med 
Drayom i Savom leźi nasa domovina. S Bogom se 
sye może. 

Koji predlozi zahtevaju 4. 6. i 7. padez ? 
112. Osim predlogah,koji zahteraju samo jedan padez, 

ima i takoWh, koji zahtevaju rise padeźah. 

1. Predlog s iii sa zahteva osim sedmoga pa- 
deźa negda jos i drugi padeź; n. p. s tebe sam. 
propao ; dolazim s polja; dęte je pało s krova. 

2. Predlozi : na, o, o#, po zahteyaju osim se- 
stoga padeźa jos i cetyerti padeź ; n. p. udariti na 
neprijatelja ; obuti opanke na nogę ; — udariti gla- 
vom o zid; sediti ob desnu ruku; — idem po brata. 

3. Predlog u zahteva tri padeźa: 

a) na pitanje : u koga ima ? zahteya drugi 
padeź; n. p. u Ivana, u Petra, u mene, u nas — 
ima krusakah ; 

b) na pitanje : kamo ? zahteVa ćetverti padeź ; 
n. p. idem u grad, u ucionu, u Bec, u Zagreb ; 
pala mu sekira u med; uvalio mu komad u torbu; 

e) na pitanje: gde potrebuje śesti padeź ; n. p. 
Car stołuje u Becu, a papa u Rimu; knjige su u 
ormaru ; pisti kao guja u pro cepu. 



288 

4. Predlog za zaŁteva tri padeźa. 

a) na pitanje : kada iii za koje dobę ? zahtera 
drugi padez; n. p. za meneźiva; za turskoga rata ; 
za carice Marije Terezije ; za cara Lazara i Kulina 
bana ; 

b) na pitanje : za koga iii za śto, i kamo ? z,z- 
Łteva cetverti padez; n. p. pita zaotcaiza majku; 
snnce zadje za goni, kisa mi pada za vrat; 

c) na pitanje : za kim iii za ćim? gdei kamo? 
zahteva sedmi padez; n. p. dęte place za majkom ; 
kości pevaju za górom; idem za posłom. 



289 



O s iii i d i o. 



Yeznik. 



li 4. Moja mati i njegova inati na jednom se suncu 
grijale. / ti moźes, i konj ti może. Ti njim o 
dobru radis. a oni tebi o glavi. Otisao te 
donio vode. Idi te ga zovni. Uzmi pa jedi. 
Niti sam cernooka, niti se bojim uroka. 

Reeice : »", a, te, pa, niti — niti veźu imena 
osobah i styarih, a i cele stavke ; zato se i zovu 
ceznici. 

Da neima takoyih recicah, onda bismo morali 
vise putah na siroko pripovedati, sto se inace może 
u kratko reći : n. p. mSsto : ja * ti smo bratja, 
moralo bi se reć*i ; ja sam tvoj brat, ti si moj brat. 

115. U nSkojih zemljahzob se nezanje, negosekosi. 
Svagde je dobro, ali je doma najbolje. Majka 
tukla, majka bila; ipak mi je majka mila. U 
se uci, iii skolu pusti. Ucenik je nepazljiy, 
zato je naeinio mnogo pogresakah. St&pan noce 
iwsta znati, jerbo nije nista ucio. Onda se je 
dogodilo, kad sam ja bio bolestan. Ako smo mi 

Ł>łu«ji sk>vn*Ska ćitank*. 19 



290 

bratja, nisunamkesesestre. Daje vina, i strina bi 
pila. Zto&secovekdimanenadimi, nemoźese vatre 
nagrijati. Rad bi tergovac svagda dobivao, 
nebi se zvao tergovac, nego dobivalac. Cim 
vise ima, tim vise żeli. Bilo lepo, iii ruzno, 
mi ćemo u skolu. Mislio sam, da si cestit ; nu 
jućer te nadjoh u łazi. 

Izpisite si veznike i pogodite , koji su spójni, razstavn.it 
protivni, uzrocni, pogodbeni. 



Deveti di o. 

Umetak. 

116. O! Jao! Joj ! Kuku lele ! Pomagaj! Tezko 
meni ! A ! Ah ! Ha ! Haj ! Hop, hopsa, hop- 
sasa ! ju ! juju! Yeselo ! Glegle! Evo! Eto l 
Eno ! Nuto cuda ! Gledaj cuda : na maćku pra- 
porac ! Mili Boże, na svemu ti hvala ! De ! 
Ded! Derż se ! Nedaj se! Bre nemoj! Cek, 
cekaj ! Le nećes vise ! Lijo yeć si dolijala i 
Nęka, nęka! Odnasaj se! Sut! Muc! Po Bogu 
brate ! 
To su reci, kojimi se izraźuje zacudjenje, opo- 

mena, strah, zalost, groznja iii drugo koje ćutjenje, 

i zovu se umetci. 



291, 



Deseti dio. 

Stavci. 

a. Prosti s t av ci. 

117. R4ćmi izrazena misao zove se stavak iii izreka. 
Yrata su śiroka. Konj je berz. Tergovac je 

bogat. Nadnicar je atromaśan. Ucenik je marljiv., 
Mali je brizljiva. 

Nadjite u tih stavcih imena osobah i imena etyarih. 
U s?akom stavku imenujemo glaynu osobu iii 
stvar, o kojoj se govon« i to je podmet iii subjekt. 

Sto je u gore navedenih stavcih podmet? U kojem pa« 
dezu stoji podmet: yrata, konj, tergovac? i t. d. 

Podmet stoji u peryom padeźu. 

Sto smo rekli o vratih ? — da su siroka — o kcmju ? 
— da je berz. Reci : (je) su siroka — je berz, jesu pogovor* 

Sto se u stavku o glavnoj osobi iii stvari go- 
vori, zove se pogovor iii predikat, 

Svaki stavak mora imati podmet i pogoyor. 
(Srav. Slovn. cit. §. 61. i sl.) 

118. Lipa je krosnjasta. Hrast nije nizak. Ucenik 
je marljiy. Zanatnik nije len. Lav je jak. Ris 

19 * 



292 

nije slab. Oloyo je teżko. Ziya nije lagana, Prut 

je tanak. Grancica nije debela. 

O podmetu se może reći, kakov je, i fcakov 
nije. 

Iraenujte nekoliko poznatih vam osobah i stvarih, i 
reeite, kakove nisu. Na primer : 

a. Kakove su slSdeće stvari po svojoj boji? 

Mleko — . Cadje — . Arapin — . Dinja — 
Ker 7 — . Kesten — . Zlato — . 

b. Kakove su sledeće stvari po svom teku'? 

Med — . Ocat — . Kruh — . Voće — . Vinjage — . 

c. Pridajte osobnim imenom dobru vlastitost 

Na pr. : Bożo je marljiy. Stępko — . Branko 
— Milutin — . Zidar — .. Mati — . DSte — . 
Opetuje se §. li. i 12- iz slovnice. 
119, Vmo je pitje. Vodanije hrana. Rużica je cvet. 
Tern nije evet. Vrabae je ptica. Ślepi mis nije 
ptica. Noż je orudje. Opanci su obnća. Janko je 
Tojnik. Stepan nije bio rojnik. 

O podmetu se może reći, sto je, i sto nije. 
Nadopunite sledeće stavke : 

Slayulj je — . Kladivo nije — . Zito je — . Vrabac 
nije — . Jeleń je — . Serna nije — . 
Reeite, sto je : 

Krojąc — slikar — lay — slon — orao — 
kuca — tokar — lipa. 
Reeite, sto nije: 

Stoi — noż — bilje — konj — żeljezo. 
120. Pas łaje. Kcnj herza. Djak pisę. Ovca nebode. 
Krava nebedi. Ptica peya. Koyacnesije. Brayar 
netese. 



293 

Tergorac kupuje, prodaje, raze, meri, terga, 
reźe, sS6e, broji, nalega, hyali, ceni, zapisuje, na- 
rucuje, racuna. 

Recite, ŚtO osobę óine i nećine ; n. p. 

Krojąc, ciźmar, kovac, stolar, pisar, syetjenik, 
ucitelj, ucenik, orać, kopać. 

PromSnite te izreke u vi§ebroj. 

Deryo crate. Zrono zyeci. Sati tuku. Voda 
tece. Oganj grije, pali, susi, sretli. Ręka — , rStar — , 
suma. 

Tu caznacujemo, da stvari nSśto ćine. 

O podrnetu mozemo reći, śto cini i śto necini. 
12l.Trava se kosi, susi, kupi i sraza. Yoda se grije. 

Jelo se kuha i pece. Meso se jede. Vcda se 

negrii^. 

Pogorcr naznacuje, śto se cini i śto se nećini 
s podmetcm. 
122. Mati je jucer kupovala, kuhala, §ila; danas 

takodjer kupuje, kuha, sije; — sutra ć*e opet 

kupovati, kuhati, siti. Seljak je pod jesen orao, 

zubio, sijao; — sto radi s proletja ? — sto će 

raditi leti ? — Sto je radio, sto radi i sto će 

raditi marljiy ucenik? — Sto je radio, sto radi i 

sto će raditi zidar? 

Izrecite stavke pod br. 121. u proslom trajnom i u bo- 
dućem vremenu. 

Pogoyor naznacuje, śto se cini, śto se je ćinilo 
i śto će se ćiniti. 

b. Razsireni starci. 

123 ^ Prosti starci mogu se razsiriti, ako se podniet 
iii pogoror pobliżje opredeli iii oznaci. 



294 

Podmet se tocnije oznakuje na pitaDJe: ka- 
kov-a-o ? 

Suha zemlja je tyerda. Yeseo decak se smije. 
Zrelo yoće opada. Oprano rublje je belo. Cvatuće 
deryo mirise. lzpisan papir nije cist. 

Trażite podmet i pogovor. 

Pridavnik postavljen uz samostaynik naznacuje, 
kakoru vlastitost ima podmet. 

Kakoyo deryo neraste? Kakova se riba nejede? 

Kakoyo se Tapno rabi ? 

I pogoyor se oznacuje na pitanje: kakow-a-ot 
Jela je tanko deryc. Konj je bujna żiyotinja. 

Orao je grabezljwa ptica. Voda je zdrav napitak. 

Zdraylje je najveće bogatstyo. Oyea je krotka źi- 

rotinja. 

Trażite u tih stavcih podmet i pogovor. — Izpumte 
słedeće stavke prikladnimi pridavnici : Jabuka je — voće k 
Paun je — ptica. Noż je — orudje. Lipa je — dervo. Krava 
je — ziyotinja. 

Izrecite te stavke u yiśebroju. 
Podmet i pogowr mogu se tocnije oznaciti pri- 
davmkom, 

124. Podmet iii pogoyor może se oznaciti na pitanje : 
ciji-a-ef Moj otac radi. Tvoja sestra sije. Tvoje 
cyetje yene. Otćeva kuca je gotoya. Materina 
njeznost je yelika. DećaJ;ova kapa yisi. Sin nosi 
otcev gunjae. Kći kerpa materinu haljinu. Perac 
izpi kokosje jajee. Loyac sledi zecju stopu. 
Rukavićai* rabi jelenju kożu. 
iłecite, u kojem je stavku tocnije oznacen podmet, u 
kojem pako pogoyor, — i cim ? 



295 

c. Skratjeni starci. 

125. Żito raste. Żito cvate. — Nas sused prodade 
kucu. Nas sused prodade njiyu. Nas sus&d pro- 
dade liyadu. 

MSsto takovih stavakah velimo kratje : 
Żito raste i cvate. Nas sused prodade kuću t 

njivu i liyadu. 

Starci s istim podmetom, a s razlićitimi pogo- 

yori, mogu se skratiti iii stegnuti u jedan stayak 

Teznikom i. 

Razlićiti pogovori dSle se u pismu zar&zom (,). 
Razstavite sledeće skratjene stavke u proste : Ćov§k 

misli i govori. — Oganj svetli i grije. — Dervo ima korSn, 

stablo, grane i gran&ce. 

126. Lipa je bilje. Jablan je bilje. Bukva je bilje. 
Hrast je bilje. — Zeljezo se może koyati. Oloyo 
se może kovati. Bakar se moŻ3 koyati. 

Ti stavci mogu se stegnuti yeznikom t. 

Lipa, jablan, bukya i hrast jesu bilje. — Zeljezo, 
olovo i bakar mogu se koyati, 

Stayci s razlićitimi podmeti, a s istim pogoyo- 
rom, mogu se stegnuti u jedan stavak yeznikom i. 

— Glagolj stoji u yisebroju, kada spada na vise 
podmetah. 

Skratite slSdeće stavke : Guska je ptica. Patka je ptica. 

— Jabuka je dervo. Kruśka je dervo» — Sisayci imaju cer- 
venu ker^. Ptice imaju cervenu kerv. 

127. Ja i ti smo djaci. — Ti i on niste pozorni. — 
Mi, yi i oni imamo lepe knjige. 

Ako su podmetom osobna zaimena^ onda se 
glagolj jslaże s osobom, koja ima prednost, Perya 
osoba ima prednost pred drugom, druga pred tretjonl. 



296 

Skratite slódeće stavke » Ja piśem. Ti piśei. — Mi 
m o limo. Vi molite. — Ti derżiS pero u ruci. On derżi pcro 
« moi. 

d. Sastayljeni stayci. 

1 28. lvka ide u ucionu — jest prost stiyak. Ako 
pako recem: Doznadoh, da lvka marljiw ide 
u ucionu — to je već sastayljen stavak, a jos će 
yise biti sastayljen, ako recem : VpUavśi neki 
dan gospodina ućitelja za ućenicu Ivku, dozna- 
doh s velikim veseljem, da recena ućenica marljwo 
ide u ucionu. 
Koliko prostih izrekah ima u drugom, koliko u tretjem 

sta v ku ? 

Stayci, koji saderzaju vise izrekah, z yn se sa- 

stavljeni. 

129- Nije dobar coyek, koj ogoyara syoga iskernjega. 
I najbolje d&te, ako dodje u zlocesto druźtvo, 
może se pokyariti. — 
Po koliko izrekah ima u tih stavcih? I sami yidite, 

da neima velike razlike medju timi stayci i medju ovako 

razlirenimi : Dobar coyek neogovara svoga iskernjega. I 
najbolje d£te może se u zlocestu drużtru pokyariti. 

Prosti stayci magu se promeniti u sastayljene, 

a sastayljeni mogu se promeniti u proste. 

R£ći : ako dodje u zlocesto druitvo — razjasnjaju, kada 

ae może i najbjJje dSte pokyariti. 

Izreka, kojom se druga razjasnjuje, zoye se 

ptidredjena; a koja se razjasnjuje, zoye se glavna. 
Nadjite u citanci nekoliko sastayljenih stavakab i pro~ 

inenite ib n proste. 

130. Da sim se nadao, da će me pos^titi moj prijatelj t 
nebih bio otisao od kuce. 



297 

To je sa8tavljen stavak. Izreka glavna jest : Nebih 
bio otisao od kuce ; — podredjena pako jest : da sam se 
oadao i t. d. 

131. Starci se skratjuju prelaznim nacinom i dionici. 
Kurjak źderuć orcu, stanę mu kost u gerlu. 

Jeleń Mieć od loracah, sakrije se u sumu. Ta eto 
si brizan ostario vojvjući i bojak bijnći. 

U perrom stavku stoji : źderuć mesto : kada je źderao; 
u drogom stoji : bezeć mgsto : kada je bezao ; u tretjem stoji : 
vojujući i bojak bijući mSstO : docim vojuje$ ,i bojak bijei. — 
A sto je : źderuć, bgzeć, vojujuć iii yojujući, bijuć iii bijući ? 
Ćim se dakle skratjuju stavoi ? 

132. Isus dozvavśi ucenike sroje, stade ih naucatL 
Uzevśi sedam kruhałi i davśi trału, prelomiih 
i dade srojim ucrnikom. 

MŚsto tih skratjenih izrekah moralo bi se reći : Posto 
je dozvao — posto je uzeo — posto je hvalu dao. Sto je : 
dozvav iii dozvav§i; vxev iii nzevsi; dav iii davsi ? Cim se 
dakle jos skratjuju starci ? 

Starci se skratjuju prelaznim nacinom* 

133. Gladujnći i stu jela. Derro cvatvće mirise. Mert- 
vac je nalik spavajućemu coveku. DUe plaćuće 
nedopada se nikomu. 

Neskratjeno bilo bi ovako : koji gladuju; — koje crate ; 
— koj spava; - koję place. Śto je: gladujući-a-e ; cyatuói- 
a-e; spavajući-a e; plaćući-a-e; Sto je izpusteno u skratjenih 
izrekah ? 

134. Isto tako skratjuju se starci dionikom proslim, 
izpustirsi naime Icoj-a-e; n. p. opeka, pala s 
krora, razbi mu glaru, — mesto: koja je pala. 
A tako i dionikom terpnim; n. p. poklonjenu 
konju negleda se u zube; mesto; konju , koj 
je poklonjen. 

Starci se skratjuju dionici. 



298 

e. Yersti stavakaln 

135. Simce sja. — Sja li sunce? — Sunce, sjajf — 

Da bi bar sunce sjalo ! 

U izrekah razlucujemo pokaźni, pitajući, za~ 
povedni i pozudni nacin. 

U pismu se mętne na końcu pokaźne izreke 
piknja (.) ; na końcu pitajuće izreke mętne se znak 
pitanja (?), a na końcu zaporedne iii poźudne znak 
uzklika (!). 



299 



Jedanaesti dio. 



Tvorenje recih. 

'136. Srav. Slovn. Ćit. §. 96 i 97. 

a* Pis. b. pisati. c. pisań. d. pismo. e. zapis 4 

Kakove su to reći ? koje su samostavnici, a koje gla- 
golji ? Pazite, kako se sve skupa tvore iz reci pis; zato i 
imaju sve srodno znauienovanje. 

Isto su tako srodna znamenovanja sledeće re&: 

Uciti, ucen, ucenje, ucenik, ucenica, uSitelj, 
Ticiteljica; nauk, nauciti, naucen. — Grebem, grób, 
grobnik, pogreb. — Yest, svest, syestan; izySstiti, 
izvestje ; nayestiti, navestjivati, nayestjenje ; yest, 
yestac, ve§tica ; yezba, yezbati ; neyeża ; zapoyed, 
izpoyed i t. d. 

Sve te rSci imaju slican glas i srodno znamenoyanje. 
137. Deyojka je izvezla kosulju; mati je s oteem 

izvezla nesto sena. Petar me je nalagao ; Pavao 

je cio dan nalagao. 

RSći: izv4zla i izvezla; nalagao i nalagao slicno se iz- 
goyaraju, ali im je znamenovanje posve razlićito ; iziMsii se 
może kośulja, rubac i t. d,, a izvesti se może seno, gnój iii, 



3C0 

druga koja stvar. Nepośten covek mo5e drugoga nalagati, a 
seno, slama — może se nalagati? 

Reci, koje se slicno izgovaraju, ali im je zna- 
menoranje razlicito, nisu srodne. 

138. a. Pis, pisać , piscev ; pisar, pisarev, pisarski, 
pisarija, pisarnica, pisarce, pisarcad, pisarica, 
pisarina. 

b. Pisati, pisaljka, pisało, pisaći, pisalac, pisa- 
listę, pisalica. 

c. Pisań, pisanica, pisanje, pisanka, pisanija, 
pisanac 

Prepiśite te reci, i pazite, kako se tvore, kako rastu, 
kako se razgranjuju. Pazite na recotvorne docetke : — ac, — • 
cev, — ar, — arev, — arski, — arija, — arnica, — arce, 

— arćad, — arica, — arina, — ati, — aljka, — alo, — aći, 

— alac, — aliśte, — alica, — an, — anica, — anje, — 
anka, — anija, — anac. Kada se odbaoe tvorke, ostanę 
cista slovka pis, koja je korenikom svih onih r<56ih. 

U yisesloycenih recih razlucojemo koreniku i 
recotvorne poćetke i doćetke. Reci, koje se tyore iz 
korena, zotu se izvedene. 

Kakove smo reci izveli iz : pis, pisati, pisań ? koje sn 
samostavnici, pridavnici ? 

139. d. Pismo, pisme, pisamce, pismen, pismar, pis- 
mara, pismenik, pismeno, pismenica, pismovnik, 
pismenstyo. 

e. Zapis, zapisak, zapisnik, zapisnica, zapisati, 
zapisań, zapisiyati, zapisnina, zapisujući, zapisanje, 
zapisirasje. 

Kakove smo rSci izveli iz : pismo i zapis? Sto ostanę, 
ako se odbaee dodetci i pecetak za ? Koji. su novi dodetci ? 






301 

140. Iz reci pis może se s trornimi pocetci jol 
mnogo vise recih izyesti n. p. 

Dopis, dopisati, dopisań. dopisivati, dopisuj ući, 
dopisalac, dopisalica, dopisnik. 

Opis, opisać, opisati, opisiyati, opisan, opisanje, 
opisivanje, opisujući, opisivalac, opisiValica, opisnik, 
opisiy i t. d. 

Kakove smo tKi izveli tyonrinii poćetei do i o? 



302 



Pravopis. 



(Bfa fcmeljn sloynieke ćitanke.) 

P i s i pravilno! 

1. Mislim Svaka misao może se iżraziti i na- 
.pisati jednom recju iii poinoćju vise recih. Reci 
se dele na slovke ; slovke su sastavljene iz glasovah. 

Svalvi glas ima sroje pisme ; zato je temeljno 
pravilo prayopisa , da se svaki glas pisę syojim 
pismenom. 

a. O pisanju glasorah. 

2. Cuje li se u izgovoru pisme e, kada stoji pred r. a 
za r sledi joś jedna iii vise suglasicah ,• n. p. ert, tern, perst ? 

Pisme e necuje se u izgovoru, kada stoji pred 
r, ako za r sledi jos koj suglasnik. U takoyn slu- 
caju metjemo na pisme e znak (e). Mesto takova e 
pisu neki a ; n. p. art, tam, parst, ali neizgova- 
raju: art, tarn, parst, nego izgoyaraju kao i mi, 
koji pisemo: ert, tern. Neki pako nepisu niti e 
niti a ; n. p. rt, trn, prst. Tako pisu osobito oni, 
ioji rabę ćirilsku azbuku, a i drugi. 



303 

3. Već znate, u kojih se rSĆih piśe pisme e. Evo vam 
jofi pravilah o toćnijem izgovaranju toga pismena. 

Pisme e izgovara se u kratkoj slovci kao je ; 
n. p. t?dra=vjera; mera^mjera, ; be lilo~h jelilo. 

Sto je kratka, sto li duga slovka, to może svaki lahko 
znati. Tko je naućio u otcinskoj kuci govoriti : vira, mira, 
bililo; pivac, vist, dite: nęka pazi, ki ko izgovafa oni t, da 
li dugo iii kratko; ako ga dugo izgorara, onda dobije 
dugu slovku, ako li ga kratko izgovara, onda dobije kratku 
slovku. Sad će pako razumeti, sto to znaći, da se 6 u krat- 
koj slovci izgovara kao je. — Isto tako nęka uradi onaj, 
koj je yiko govoriti : vera, mera, belilo; pevac, vest, dęte, 
pa će znati, sto je duga i kratka slovka, "i znati će, kako 
se e mora izgovarati. — Kako śe mora izgovoriti: sena, 
pega ? 

Ako pisme e stoji u dugackoj slovci, onda se 
izgovara kao i e ; n. p. beda izgoyori bieda; dełe = 
dietę, z^t?afó=zievati, S£>20 — sieno. 

Kako ćete izgovoriti: cena, pevac, l£k, mena, mSsati? 
Kako ćete izgovoriti : Nemac i nemacki, dęte i d&teta ; btg 
i pobeci ; t£lo i tSlesa ? 

4. Suglasnik j stąpa se sa zubnimi glasoyi d 1 
t i jezicnimi l, n, u jedan glas, kada s njimi stoji 
u jednoj slovci, te tako postaje: dj, tj, Ij, nj. N. 
p. gradja, melja ; bratja, platja ; yeselje, zelje; 
njiva, znanje. 

Dobro tr&ba paziti, da se ti glasoyi uvek toćno 
napisu i izgovore. 

NSki pisu m6sto dj, gj : ali to je pogrSsno. Oj se pi2e 
samo u nekojih vlastitih imenih ; n. p. Gjuragj, Magjar* 

5. Pismena :#,.#, y pisu se samo u inostranih 
reeih. 



304 

b. O razstavljanju slovakali. 

6. Cesto se dogodi u pisanju, da treba koju 
rec prelomiti ; zato nam yalja znati, kako se raz- 1 
stayljaju slovke. 

Kako se stavke razstavljaju, to yam je već iz ćitanja 
poznato ; nu da budete mogli posTe pravilno pisati, pono- 
vit ćemo u kratko pravila razstavljanja slovakah. 

a. Jednosloycene reci, n. p. grad, brat, skroz, 
nemogu se nikada razstayiti. 

b. U recih, koje imaju dve iii vise sloyakaht 
razstavlja se tako, da se prosti 8vglasnih, koj stoji 
medju dva glasnika, potegne uvek k sledećoj slovci ; 
n, p. bi-ti. 

Kako ćefce razstaviti : dati, cuti, goriti, soliti, putoyati. 
mirovati ? 

Kao prosti suglasnici smatraju se i : dj, tj, Ij, 
nj; zato se potegnu k sledećoj sloyci, ako stoję 
inedju dva glasnika ; n. p. ro-lja. 

Razstayite : ladja, medja, predja, sadje; platja, prutje; 
żelja, poije; tuuja, granje. 

Ako za dj\ tj, //, nj sledi jos koj suglasnik, 
onda se oni glasovi nepotegnu k. sledećoj sloyci, 
nego ostanu 'od prednje; n, p. polj-ski. konj ski, 
zelj-ni. 

c. Ako dodje u sredini reci yise suglasnikah, 
onda se mora paziti, kakoyi sn to suglasnici. Ako 
takoyi suglasnici mogu na pocetku reci skupa biti, 
onda se i u sredini mogu spojiti u jednu sloyku ; 
ako pako na pocetkn nikada skupa nedolaze. onda 
se i u sredini razstaye. N. p. ce-tver-tak : lv może 



305 

u sr&dini ostati u jednoj sloyci, jerbo może i Da 
poćetku r£c"i stati, n. p. tyerd. 

d. U rScih, koje su sastavljene s predlozi, raz- 
stayljaju se slovke tako, da predlog obicno za se 
ostanę; n. p. o-pis; po-bra-tira ; iz-go-vor; od- 
pust ; pred-log ; raz-bor ; su-stay ; u-mor. 



c. O upotrebljavanju yelikih pism en a h« 

7. a. Yelikim pervim pismenom pisę se piwa 
rec syakoga prostoga iii sastavljenoga stavka, n. p. 
Svi su ljudi umerli. Telo umire, ali dusa zive uvek. 
Blazeni su mirni ; jer 6e se sinovi bozjimi zvati. 

b. Veliko pisme pisę se na pocetku svakoga 
pesnickoga redka, n. p. 

O mladosti tasta i plaha, 
Koja sernes s nerazbora, 
B^z bojazni i bez straha, 
Gde poguba tya" se otyara. 

c. Yelikim pismenom pisu se imena vlastita 
Ijudih. narodah, zemaljah, gorah, potokah, gradoy&h 
i selah. 

PrimSre napiśite iz pameti. 

d. Naslovi: Yase c. kr. Yelicanstyo ! YaSa 
Syetlosti ! Yasa Milosti ! Yase Gospodstyo ! Ya§a 
Preuzyisenosti ! Yasa Presyetlosti ! Yasa Precast- 
nosti ! Preuzoriti Gospodine ! Yelecenjena Gospojo ! 

e. Yelikim pismenom pisu se napokon osobna 
zaimena u listoyih; n. p. Jucerprimih Yase pismo, 
Sto rade Yasa d£ca ? 

Druga Blovnick-a Stanka. 20 



306 

d. O *s t a y a c n i h z n a e i li. 
S. a. Ucenik Radojica zna lepo pisati. 

b. Koj ucenik u nasoj ucioni zna najlepsa 
pisati ? 

c. Ucenici, lepo pisite ! — Da mi je znati lepa 
pisati ! 

d. Da mogu pisati, trebami pero, divit i artija. 

e. Nemogu pisati; neimam pri ruci ni pera, 
ni diyita, nit artije. 

f. Nije dosta, da imam pero, diyit i artiju: 
ako zelim napisati valjan list, trebalo mi je prije 
nauciti, kako se pisu listoyi. 

g. Nas" gospodin ucitelj reće : Izmedju svih 
ncenikah najlepse pisę Radojica. 

Prepisite i promotrite te stavke- U kojem se ngśto po- 
kazuje ? U kojem je pitanje ? U kojem se neśto zapoveda? 
U kojem se nSsto żeli? U kojem se viśe putah prestaje ? 
U kojem se spominjn reci dragę neke osobę? — Ćitamo 
li sve te sta\ke jednakim glasoin ? — Motrite na końcu i 
u eredini tih stavakah raz$tavne znake, naime : pilcnju . 
znak pitanja ? znak uzklika I zarez *, zarez s piknjom; dvi 
piknje i 

Prisp. Slovn. Ćit. §. QQ. i sl. 

9. a. Piknja (.) se metje na końcu syersena 
izgoyora. Metje se takodjer uz skratjene reci, e. p„ 
c, k. — carsko-kraljevski ; t. j. — to jest; for. — 
forint; kr. — kraj car ; sr. — trebra; sv. — syeti ; 
n, p. — na primer; i t. d. — i tako dalje; i sl. 
— i sledeei-a-e. 

Trażite piknje u citanci. 

10. b. Znak pitanja (?) metje se za upitnim 
staykom, n. p. Zar nije Bog styorio nebo i zemlju? 
Zar nije yas svet d&lo njegoyih rukuh? 



307 

Ako se samo spominje nSkakoyo pitanje, onda 
se nemetje na końcu znak pitanja, nego piknja; 
n. p. Kad sam prijatelja pitao, kako mu je, odgo- 
Tori mi, da mu je dobro. 

11. c. Znak uzkltka (!) metje se na końcu 
starka, u kojem nekoga zovemo, iii pako zapov§- 
damo, źelimo, iii se cudimo, n. p. Prijatelju, stani ! 
Pomozite ljudi ! Da mi je sada kupica vode ! Gled, 
gled cuda nevidjena ! 

PriniSri u ćitanci 7 1. 94. lii. 

12. d. Cerknja (,) se metje medju navadne 
sastavljene stavke. 

Prinierah ima u svakom ativu 

13. e. Piknjo-ćerknja (;) metje se medju sa- 
starljene stavke osobito onda, kada je u sledećem 
uzrok, posledica iii uvet onoga, sto je u prednjem 
receno. 

14. f. Dve piknje (:) metju se u sastavljenih 
stavcih, osobito onda, kada se nećije reći neprome^- 
njene navadjaju, i kada se po imenu vise stvarih 
nabraja, osobito pośle recih : kao, kao śto, kanoti, 
naime. t 

svem tora ima primerah u ćitanci, 



20 



308 



Sastavljanje pisamali. 



1. O p i s. 

Moja je sobą u straznjoj strani kuce. Ona je 
dobro prostrana, visoka i dosta svótta. U njoj su 
dva prozora: jedan je na vert, krasnim ctitjem 
nakitjen, drugi pako na dvoriśte. Stene su joj Upo 
pobeljene, a pod je naćinjen od tverdih i suhih 
dasakah. Moje je pokuctvo sasvim prosto, alt je 
cisto i ukusno. Blizu prozora, śto gleda na vert, 
stoji mi pisaći stoi, a na njem sprana za knjige, 
razdeljena na viśe predelah ; u jednom kutu poda- 
leko od prozora stoji postelja sa zelenim zastorom ; 
uz glavnu stenu nameśtjen je ćetnerouglast stoi, a 
oko njega śest stolicah , uz drugu stenu stoji ormar 
za opravu i rublje. Po stenah visi nekoliko zemljo- 
vidah i lepih sitka h, śto sam ih dobio na dar. 

Sada napisite yi nSsto o sobi skolskoj, iii o 
drugoj kojoj poznatoj yam sgradi, iii o kojem yertu, 
polju, sami, 

2. Procitajte u ciłanci br. 80 opis puźa, i 
br. 85 opis pijaviee. Kusajte takoyim nacinom opi- 
sati konja i kravu. 

3. Oglas. 

Dne 18. veljace i 866. izgubi se s terga Jela- 
cića-bana mało pseto. Ono je cernih rudastih dla- 



309 

kak, samo pod watom i bliźe śapah ima neśto belih 
dlakah. Bernjica mu je żuta, a owatnik od koźe, s 
limenom płocicom, na kojoj je urezan brój kuce 215, 
gde stanu je g ospo dar toga pseta. Tko to izgubljeno 
pstto nadje i zdravo powati , onomu obecaje pod- 
pisani dv a forinta austr. vr. na dar. 

V Zagrebu, dne 19. veljace 1866. 

Stepan Severovic , 
vlastnik gostione. 

Zadaca. Ucenfk N. N. obznanjuje srojim dru- 
govom, da je izgubio peris, i opisuje, kakoy je to 
peris : kakova mu je kost, koliko ima noźićah, ka- 
kor osobiti znak ima i t. d. 

4. Napisite iz pameti saderźaj posl&dnjega svet* 
eyangjelja, koje ste culi u cerkvi. 

o. List. 

a. Ljubezna majko l 

Da nisam nikąd prije znao , kolika je sreća 
za coreka, ako zna pisati : to sam se danas o tom 
podpuno uverio. Oddaljen od Vas mogu Yam barem 
na pismu ćestitati. Bog Yam dao stalno %dravlje i 
svoj sveti blagoslov ! A meni podólio svoju milost, 
da ćestitim vladanjem razveseljujem svoju njeznu 
majku ! To molim od Boga svaki dan. Zaderzite i 
nadal je u materinskoj Ijubam 

Svoga 

V Zadru, dne 15. secnja 1866. 

posluśnoga sina, 
Matiju. 



MO 

Zadada Josip se sStja na godowi dan syoga 
otca snh dobrocinstyah , koja su mu izkazali nit 
govi rodite]ji i cestita otcu. 

b - Ljitbezni Vinko ! 

Moji mi dragi roditelji dopustiśe, da k sebi 
pozovem nekoliko drugovah. Ti mi odmah pade na 
urn, jer Te reoma Ijubim i jer se najradje s Tobom 
tgram. Ako Ti je dakle moguće, dodji k meni sutra 
pośle obeda. Kod mene des naci opet nekoliko novih 
zemljwidah i lepik slikah , sto mi ih je nedavno 
moj dobri stric poslao. Neće nam manjkati ni do- 
brih drugovah. Dakle dodji moj mili Vinko } pa des 
videti , da naśemu veselj u neće biti ni krają ni 
końca. Sr etan Ti pm do mene ' 



U Oseku, dne . 



r 
Tvoj 



prijatelj 

N. N. 



. Zadada. Staną zoye syoju majku, da dodje na 
jayni izpit, da se uyeri, kako joj je kćerka naprś- 
doyala. r 

c - Gospodine tijace ! 

Vi mi pokloniste lepe knjige Eriśtofa Śmida, i 
ućinistemi titn veliku radost Za taj lepi dar sve- 
serdno Vam zahvaljujem. Ja du upotrebljivati da- 
rowane mi knjige po Vaśem naputu ; cesto du ih 
ćttati, i ter sit du se, da ne samo zapamtim, nego 
da z nasledujem sve, sto je u njih lepa i pou ćna 











311 


Tim cu se najbolje 


zahnaliti 


na 


Yaśem daru. 


Osta- 


jem s dulokim poćitanjem 












Vaś 




U Krizevcih, dne 


. • • * 




zahvalni ne 

N. N. 


tjak 



d. Dragi otće! 

Razgledavśi na Vaśu zaporćd svoje opravice, 
nadjohje u takovu stanju, da nekojih nemogu viśe 
nosili, a nekoje da su tako izlizane da ih nije vrćdno 
viśe popravljati. Zato Vas, mili moj otće, najpo~ 
kornije molim , da mi datę napramti nov kaput, 
persluk , Mace i cizme. Ja znam, da će to mnogo 
kośtati , i da je Vam mućno u ovo oskudao vreme 
toliko novacah izdavati; al tverdu Vam veru zada- 
jem, da cu sve svoje oprave dobro ćuvati, i zajedno 
Vas razveseliti svojim verlim vladanjem i sjajnim 
napródkom. Na taj nacin mislim da, cu zahvaliti 
na tolikoj Ijubam , koju mi svaki dan izkazujete. 
Bog Vas pozwiol 

Vaś 
U JÓakovcu, dne . ♦ . . 

posluśni sin 
N. N. 

e. Vełećastni Gospodine! 

Kola, koja ste kod mene narućili, lit će sver- 
śetkom dojdućega tjedna za celo posve gotova. Na- 
dam se , da ću si svojim delom osvetlati lice ; jer 
nisamizaliotruda^da Vam naćinim i lipa i ćversta 



312 

kola. Pośaljite ddkle svoje Ijude, da Vam Ma od- 
vezu. Molim Vas sniźeno, da mi i odsele neuzkra- 
tite sroga poverenja. Ostojem s dubokim poćitanjem 

Vaś 
V Krapini, dne .... 

najpokorniji sługa 

N. N. 

6. Sved ocb a. 



Wljeg. 

a. Mija t Ra dinić, rodom iz Senja, star 28 go- 
dinah, stolarski dćtić, bijane kod mewę u poslu od 
13. sećnja 1866. do doić upisanog dana i vladaśe 
se to celo vreme verno i pośteno ; zato mu dajem 
dragę volje ovu pohvalnu svedocbu. On odilazi iz 
mogą doma posve zdrav. 

U Otoćcu, dne S. ozujka 1866. 

Rade Poslenić, 
stolarski majstor. 



b. Klar 



bUjeg. 



a Ko 



laćićeva, rodom iz Novoga Sad a. 
bijaśe kod mene kuharicom tri 



24. godine stara 
godine danah, i pribam si ne samo svojom veśti- 
nom u kuhanju, nego i marljivostju i pośtenim via- 
danjem moje podpuno zadovoljstvo. Budući pako da 
żeli doci u vecu kucu, te me moli, da ju odpustim, 
dajem joj ovu svódoćbu na preporuku. 
V Petrinji, dne 7. sdćnja 1866. 

Stepan Gazda, 
tergovac. 



313 

Zarfaća. Gospodar N. N. odpusta sroga slufc- 
benika N. N. , i daje mu sredoćbu , da ga je tri 
godine v&rno sluzio. 

7. N am ir a. 



a. Na 



dve sto forintih aust. vr., śto sam ik 



ja podpisani za dvogodiśujeg zdrava zdrebca od 
gospodina Milana Bogatića iz Belovara u gototu 
primio. 

U Pakracu, dne 23. svibnja 1866. 

Martin Konjorad, 
poljodelac iz Ftrićanah. 

T. j 200 forintih a, v. 
b. Nam ir a 

Na | sed amdeset i dv a forinta aust. vr. , śto 



sam ih ja podpisani za svoj kolarski posao od 
g >spodina N. N. , nadstojnika dobarah gospodina 
grofa N. N., primio. 



U Virovitici, dne 14. lipnja 1866. 



T. j. 72 for. a. v. 



N. N., 
kolar* 



314 



8. Raćun. 



Verhu 



biljey. 



posto 



larskoga posła za kucu gospodina 



iV. N. odvetnika: 



1866. 

4. oźujka 

5. travnja 

6. svibnja 
8. kolovoza 

3. słuden. 



Gospodinu jedne cizme s niz- 
kimi sarami .... 

Gospoji cipele iz teleće kozę 

Gospodinu na jedne cizme 
metnuo nove podplate i 
podpetak 

Gospodićićem sinovom troje 
cizme po 5 for. . . . 

Gospoji cipele zakerpao i za- 
rubio 

Gospodinu zimske cizme 



U a. 


vred. 


for. 


kr. 


5 
3 


30 
40 


2 


— 


15 


— 


7 


24 
34 


1 33 


28 



Sve skupa ćini . ! 33 

U Zagrebu, dne 1. secnja 1867. 

Josip Dobrorad, 
postolar. 

Ovim svedoćim, da sam svotu od 33 f. 28 novć. 
podpuno primio. 

U Zagrebu, dne 1. secnja 1867. 

Josip Dobrorad % 
postolar. 

9. Pr i jamnic a. 

Aiźe podpisani priznajem ovim pismom , da mi 
je Pero Yinodolac , polazec na put, u spravu dao 



315 

dve sto forintih u carskih dvadeseticah , koje cu 
mu norce, kadgod uzhtije, rerno watiti, 

U Kraljemci, dne 5. veljace 1867. 

Andrija Brodar. 



10. Sv ag d anj i racun 

ucenika N. N. 



1866 

Secanj 

1. 

3. 



8. 
10. 
lo. 
24. 



Od svoga dragoga otca na 
dar za novu godinu 

Za knjigu papira . . . 

Za per a . . . . . . 

Za godovinu od gospodina 
strica 

Za flaśicu dwita . . . 

Za Janjeśce od K, Śmida 

Za novu ćitanku . . . 

Od brata Stepana . » . 



Primio uPołrosio 
a. v. J| a. v 



for.\ kr. JI/or.jAr. 



*j- 



20 | 



-po 



10 
3 



6 

20 
20 



11. Punomoć. 



Niże 



blłjeg. 



podp 



isani potuerdjujem svojim pecatom 
i u pritomnosti trojice uprośeiiih svedokah ) da sam 
pokazate/ju ovoga lista, Pavlu Dolrinji, dao puno- 
moc , da uz povratak prijamnice, izdane u Kra- 
Ijerici dne 5. veljace 1866, dve sto forintih u 
carskih dvadeseticah , koje sam dao u spraru 



316 



Andriji Brodaru , u moje ime primi onim pravom, 
koje meni kao vlastniku Uh novacoh pripada. 

U Terstu, dne 10. kolovoza 1866. 
O N, N., uprośen svedok. Per o Yinodolac. 

O A* #., — - 
O N. N., — — 

12. Zaduźnica. 



a. Ja 



biljeg. 



niże 



podpisani spoznajem ovim Ustom, 
da mi je góspodar Jurę Bogatić, sapu/tar u Varaś- 
dinu , ćetiri sto forintih u srebernik dvadeseticah 
uzajmio. Ja se zato obvezvjem, da cu napomenutu 
glavnicu za godinu danah, to jest do 1. ozujka 1867 
zajedno s obicnimi kamatami pet na sto , podpuro 
i u gotovu (pet u dvadeseticah povratiti. Za ose- 
guranje glavnice kao i kamatah zalazem gospodaru 
uzajmitelju svoju kucu u ulici N. pod brojem N> 
Za svódoćanstvo moj i uprośenih stedokah vlaato- 
rucni podpis i pecat. 

V Yaraśdinu, dne 1. ozujka 1866. 
O N. N., uprośen stedok. Q N. N. a 

O N. N., — — krojać. 



b. Ja 



biljeg. 



niże 



o. ja x podpisani spoznajem ovim listom, 
da mi je ovdaśnji lergovac N. N. uzajmio ćetiri 
sio forintih srebra u bankah , kada su ove bile 
pod srebrom samo 4 na sto. Ja se obvezujem, da 
ću napomenutu glarnicu za godinu danah , to jest 
do S. lipnja 1867. zajedno s obicnimi kamatami 



317 

pet na sto podpuno u bankah tergotcu N. N. po- 
Tratiii; ako pako bankę medjutim u dni padu, 
onda cu dragovoljno naplatiti, śto budę viśe prida 
od 4 na sto. Za oseguranje glavnice i kamatah 
zalazem gospodinu N. N. svoju vlastitu kucu u 
u lici N. pod brojem N. Za 8vedoĆanstvo sledi moj 
i uprośenih svódokah vlastoruĆni podpis i pećat. 

U Djakovu dne 5. lipnja 1866. 
O N. N. 1/prośen sve"dok. O N- & < 

Q N. N. — "— kerznar. 



318 



Sad 



e r z a j, 



Pferyi odsek. 






strana strana 


1. Stvoritelj .... 


. 3|2S. Zvona 


30 


2. Pesmiea jutrenja 


. 4J29. Uv6t 


— 


3. Bozja smo2nost . . 


5 


00 Molitva za roditelje 


32 


4. Pesmiea ve2ernja 


. 6 


31. Silovita smert . . . 


33 


5. Poslovice o Bogu . 


. — 


32. ZL\ svest 


34 


6. Bozja dobrota . . 


. 7 


33. Ćistoća 


35 


7. Sv. Augustin . . , 


. 8 


34. Pastir 


36 


8. Vera ..... 


. 9 


35. Zahvalnost .... 


37 


9. Cerkveno godiste 


. 10 


36. Istina i laz. Jezik . . 


38 


10. Źertva 


. 12 


37. Posteno ime .... 


— 


U. Kriź 


. — 


38- Lepa opomena . . . 


39 


12. Cerkva .... 


. 13 


39 Hram Gospodnji . . 


41 


13. Katolik .... 


. 15 


40. Sedam svetih sakrame- 




14. Odabranici bo2ji 


. 17 


natah 


42 


15. Dobri pastir . . 


. 19 


41. Perva sv. prićest . . 


43 


16. Uzkersnutje . . . 


. - 


42. Jezgra kerstjanskih 




17. ^veduźna decica . . 


. 20 


duźnostih 


44 


18. Nebo ..... 


21 


43. Sv. Karlo Boromejski . 


45 


19. Molitva .... 


, — 


44 Podnevno zyonjenje 


46 


20. Krila duse . . , 


. 22 


45. Samostani i duhovnici 


48 


21. Sv. Ivan evangjelista . 


23 


46. Bogatac 


49 


22. Ljubav 


24 


47. Poslovice o razsipniku 




23. Miroljublje . . . 


. 25 


i o lakorncu .... 


— 


24. Ljubav neprijateljah 


26 


48. Pogled na nebo . . . 


50 


25- Angjeo cuvar . . 


27 


49. Sv. Aloizija na sir.ert- 




26- £tovanje svetih . ♦ . 


28 


noj postelji .... 


— 


27. Zagonetka .... 


29i 


50. Posićdnje strari . . . 


51 



wmm 

319 



Drogi odsek. 



51. 
52. 
53. 
54. 
55. 
56. 
57. 
58. 
59. 

60. 
81. 
62. 
63. 
64. 
65- 
66. 
67. 
68. 
69. 
70. 



strana 

, 53 71. 



Rubo zemlje ; „ « 

RuSa 54 

BUje — 

Cvet -55 

OStana dalinatinska . 56 

2itj i so£ivo .... 57 

Lan i konoplja ... 58 

Jabaka 59 

Jabuka divljaka i pi- 

toma 

Hrast. Śunisko dervetje 

Germlje 

Otrovne biline ... 62 

Ovca • 63 

Goveda ..... 64 

Konj 66 

Pas . . 67 



60 



72. 
73. 

74. 
75. 
76. 

77. 
78. 
79. 
80. 

3181. 
82. 

83. 
84. 
85. 
86. 



Sisavci . . 
Bfila golubica 
Ptice . . 
Lastavica . 
Vrabac 
Źenidba vrabca 



Zec G8 87. 



Dioba . . 
Deva i sob 
Mis . . . 



88. 
89. 
90. 



navca ♦ . 

Medosasi . 

Ribe . . 

Żmije . . 

Pu2 . . . 

Pauk . . 

Bubę . . 

Pcela . . 

Hrust . . 
Pijavica 

Rude . . 
Vapnenac . 
Ledac i alem 
Sol 

Kameniti ugal 



strana 

. 73 



podu- 



75 
76 

77 
78 
79 
80 
81 
82 
83 
85 
86 
87 

88 
89 
90 
91 



Tretji odsek. 



9i. SvSt 

92. Sunce i zemlja . . 

93- Izbod sunca .... 

94. Tri lepira .... 

95. Mesec 

96. Zagonetka i odgonetka 
97- Kopno i morę . . . 

98. Austrijska carevina . 

99. Austrijske gore . . 
100. Austrijske rSke . . 
i01. Austrijski gradovi 



92 102. BoSji blagoslor . . 106 

93 103. Sveta zemlja . . .108 

95 104. Razsap Jerusolima 

96 grada 109 

99 105. Progaujanje kerstjanah — 

100 106. Sv. Jelina kriźarica . 110 
101107. Rim kerstjanski . . 112 

102 108. Pokerstjenje austrijskih 

103 narodab ... . — 
— 109. KrajiSki iupan Leo- 

104;' pold ...... 114 



320 



HO. Mongoli 1 16 

lii. Żezlo cara Rudolfa .118 

112. Tri vladaoca na§ih 
zemaljah 

113. Dv§ kćeri kralja Lju- 
devita J 120 

114. Kriatof Kolumb . . 
i 15. Kuca habsburźka . .123 

116. Kralj Ladislav i Si- 
binjaain Janko . . .124 

117. Ferdinand I„ Maximi- 
lian II., Rudolf DL i 
Matija 125 



118. 


Ferdinand II. i III. . 


127 


119 


Car Leopold I., Josip I. 






i Karlo VI 


128 


120. 


Marija Terezija . . 


131 


121 


Josip n. ... 


132 


122 


Leopold II, Franjo I 


133 


123. 


Licani u Zadru . . 


134 


124. 


Car Ferdinand i Franjo 






Josip ...... 


136 


125 


Pucka pesma . . . 


— 


126. 


Naslov naśega caia . 


138 



Ćetverti odsek 



i 27. Dęte i roditelji . . 139147. 
128. Pestinja . . . . .140 

i 29. Uciona 141 148. 

130- Smerna ljubica . . .142 

131. Igra i zabava . . . —149. 

132. Druzina . ... 144 

133. Otcinski savet . . . 146 150 

134. Tko je Dajbolje ucmio 147 151. 
135 Obćinski glavar . 148 152 

1 36. Dru2tvo i obóenje . . 140 153. 

137. Kerstjanska Stednja . 151 154. 
138 Ćuvaj z:ravlje . , J 52 155 
i 39. Dśtinje bolesti . . . — 156. 
140. Nezdrava jela . . . 153 157. 

141 Pitje 154158. 

142 Odelo .156 159 

143 LSSnik i bjlnica . . — i 60. 

144. Praznoverje i predsude . 158161 

145. Poslorice . . . .159162 
145. Kupelj 160163 



Kako se pomaźe utop- 

ljenikom 160 

Kako se pomaźe pri- 
vidno umerlim . . .161 
Śto trgba ciniti na 

buri 164 

Oslobodjeni putnik . — 

Iinetak 165 

Neukradi . . . . io7 

StraSilo 168 

Ćuvajte vatru ! . . . 1 69 
Dobrotvorni zavodi . 171 

Sud 172 

Svedok 174 

Oruznik 175 

Kazni ...... — 

Vojnik 176 

Uredi 178 

Danci — 

Na rade 179 



321 





Pcii odsćk. 






■traoa 


itrana 


16!*. Katar .... 


. 181 


ISO. C<5pljenje .... 


204 


i 65. Kod nas, tko neradi 


> 


i 81 . Presadjivanjc voćakah 


205 


nedadu inu jesti . 


. 182 


1 82. Kalco vu zemlju trcbaju 




166. Poslovice . . . 


. 183 


voćke 


207 


167. Zemljiste 


. 184 


183. Nastojanje oko vo- 




168. Momak i dSvojl<a 


185 


ćakah 


208 


169. Oranje .... 


187 


1 84. Terganje i spravljanje 




170. S5tva .... 


189 


voća ..... 


209 


171. Pramalćtje . . , 


191 


185. konjih . , . . 


210 


172. Źetra . . . 


192 


(86. Goveda 


213 


173. Źetelica . . . . 


195 


187. ovcah .... 


216 


174. SSnokosa . . . 


— 


188. Mandnske bolesti 


219 


175- Pasnjak 


197 


189. JBgsan pas ; golubacki 




176. Gtucar .... 


199 


komari 


220 


177. Voćarstvo . , 


- 


190. PCel* 


221 


178. SSministe . . . . 


201, 


191. Svitatvo .... 


223 


179. Cepilnjak . 


2021 







81ovnica, 



Uvod 



strana 

225 



I. dio. 

Sam ostavnik. 

A. Razredla samostavnikab 230 

B. Spol sarnostaraikah 23 i 

C. Brój samostavnikah 232 

D. Pade£i samostavnikah — 

•) E. Sklanjanje samostavnikali 235 

a. Sklonitba I 2$7 

b. Sklonitba II. . . . 240 

c. Sklonitba Ul 242 

d. Dvobroj .... 243 

Druga elovnifka ćitanku. J^j 



322 

IT. dio. 

Pridavnik. 

gtrana 

a. Sklonitba pridavnikah 245 

b. Stupnjevanje pridavnikah 250 

112. dio. 

B rojnie i. 

a. Versti brojnikah 253 

b. Sklaujanje brojnikah 254 

IT. dio. 
Zaimena ,.'...'. .:..■....".. '. 257 

T. dio. 

Gl*golj , 265 

A. Tvorna slika 277 

B. Tżrpna slika .............. 280 

TI. dio. 

Prislov . • 283 

VII. dio. 

Predlog 286 

VIII. dio. 

Veznik . . , 289 

II. dio. 

Umetak . . t ' 290 

I. dio. 

S t a v c i. 

a. Prosti stavci 291 

b. Raz-sireni sfcavci 293 



323 

strana 

c. Skratjeni stavci 295 

d. Sastavljeni stavci 296 

e. Yersti starakali 298 

XI. dio. 

Tvorenje rSćih , , , , 300 



Pr avopis 

na temeliu slovni<5ke ćitanke. 

a. O pisanju glasovah 302 

b. O razstavljanju slovakab 304 

c. .0 upotrśbljaraiiju velikih pismennh ....... 305 

d. 0'stavacnih znacih 308 

Sastavljanje pisaiiiah . . . 308 






Tiskotn Karla Goriśka u Be6a. 



LIBRARY OF CONGRESS 



002 639 036 9 # 



J&dttS 



r^-- 



■m — ~ 






r.% 









•^*^>*